Zašto je sviranje Lili Marlen sramota za sve fašističke žrtve u Srbiji i zbog čega je Toma Zdravković popio batine zbog nje? (VIDEO)

Radio Beogradu, koji se čuo u celoj Evropi, stizala su pisma nemačkih vojnika s fronta, u kojima su molili da se pesma češće emituje u programu. Vojnici stacionirani po Mediteranu, uključujući i nemačke odrede u Africi i britanske pripadnike Osme armije, redovno su podešavali svoje radio-prijemnike kako bi je čuli.

Tekst pesme napisao je nemački učitelj iz Hamburga Hans Lajp, kao mobilisani vojnik za vreme Prvog svetskog rata. Muziku je 1938. komponovao nemački kompozitor Norbert Šulce. Pesma govori o ljubavi i čežnji vojnika za svojom devojkom s kojom se sastajao pod fenjerom pred ulazom kasarne, pre nego što je poslat daleko od rodnog mesta. Originalno se zvala "Devojka pod fenjerom", a pevale su je Lale Andersen, El Šenton, a najpoznatiju verziju je izvela čuvena Marlen Ditrih.

Melanholična melodija trebalo je da vojnike na ratištima podseti na domovinu, devojke i žene koje su tamo ostavili.

„U to vreme nije smelo da se puca. Oružje je na tih nekoliko minuta sasvim utihnulo. Englezi koji su se nalazi na drugoj strani linije fronta takođe bi čuli tu pesmu i umirili se. Nije bilo nikakvog konkretnog dogovora, ali tako je bilo. Tek kada bi Lili Marlen završila, ponovo je otvarana vatra“, priseća se kompozitor Norbert Šulce.

Na adresu uredništva Radio Beograda svakodnevno je stizalo oko 12.000 pisama vojnika koja su se uglavnom odnosila upravo na Lili Marlen.