KADA SKIDAMO MASKE I HOĆE LI BITI ČETVRTE DOZE VAKCINE? Doktor Tiodorović odgovorio na važna pitanja

Virus se navikao na ljude, ljudi na virus. Verujem da će proleće doneti olakšanje, ali podsećam da je još uvek epidemiološka situacija nesigurna, i da omikron nije baš "lagan" za svakoga, kaže prof.dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba.

- Trenutna epidemiološka situacija se može oceniti kao nesigurna, zbog toga što i dalje svakog dana imamo veliki broj pozitivnih, bez obzira što su brojevi pali u odnosu na prethodni period kada smo beležili rekorde. Ono što me i dalje brine je i što doprinosi ovoj "nesigurnoj epidemiološkoj situaciji" je broj preminulih, koji se kreće od 50, ili nešto manje ili više od toga.

Na pitanje šta će biti sa četvrtom dozom vakcine, Tiodorivić kaže:

- Smatram da je potrebno već razmišljati o uvođenju četvrte doze i to baš za kategoriju stanovništva koja je najugroženija. Svakako, mi pratimo sve što se dešava u svetu i u ovom trenutku se niko nije opredelio za masovnu vakcinaciju četvrtom dozom, niti smatram da će toga biti. Ali, za ovu kategoriju stanovništva koje sam pomenuo, njima će četvrta doza biti potrebna jer se pokazalo da oni koji su vakcinisani ipak lakše podnose koronu i imaju manje šanse da dobiju tešku kliničku sliku i dospeju u intenzivnu negu.

- Oni koji su primili treću, buster dozu, ako pripadaju mlađim i sredovečnim kategorijama, njima to neće biti nužno potrebno, izuzev ako su hronični bolesnici, ako su rizična grupa iz nekog razloga. Što se starijih osoba tiče, za njih će to biti preko potrebno da se vakcinišu svake godine. Kako stvari stoje, sve se kreće prema jednom scenariju smirivanja. Treba izdržati ovu i sledeću nedelju, da se vidi koje su posledice praznika, većih okupljanja, većih sportskih i kulturnih događaja. Ako to prođe bez nekog velikog povećanja, i počne da se završava sledeće nedelje, onda možemo očekivati lagano smirivanje i opadanje broja pozitivnih na testiranju, i ono što je važno, da se smanji broj preminulih. Ako to tako krene, optimistično gledano, onda ćemo polovinom marta ući u jednu mirnu, konsolidovanu situaciju koja je pod kontrolom.

Kako je rekao, vakcinacija će biti samo preporučena u budućnosti.

- Kao što imamo sa gripom, zna se ko je ugrožena kategorija i oni se vakcinišu, ali svako ko želi da se zaštiti protiv gripa, on se vakciniše bez obzira koliko godina ima. Tako će biti i sa vakcinacijom protiv korone. Što se dosadašnje vakcinacije tiče, obim je svakako mogao da bude veći, ali čini mi se da je to to, ko se vakcinisao, vakcinisao se. Dalje će se vakcinacija najverovatnije kretati u smeru onih kojima je ona neophodna, a to su one grupe koje sam već nabrojao, starije osobe, hronični bolesnici i oni koju su ugroženi.

Na pitanje kada ćemo skinuti maske i biti slobodniji, dr Tiodorović kaže:

- U dva dela mogu da odgovorim na ovo pitanje. Koje to mere mi nismo popustili odavno? Ne možemo smatrati da je nošenje maski u zatvorenom prostoru, držanje distance, ili dezinfekcija da su to neke oštre mere. Pa one su ostale na snazi i u ovim evropskim zemljama koje su javno objavile da ukidaju mere. Okupljanje u nekim zemljama i dalje je ograničeno. Podsetimo se, mi nismo imali policijski čas kakav je bio u Austriji, budimo realni šta mi to treba da ukinemo što smo imali? Dakle, nemamo mi neke značajne mere koje bismo mogli ukinuti, maske ćemo skinuti kada brojevi budu niži, i kada dnevna statistika bude drugačija. Valjalo bi to organizovati na nivou lokalne samouprave. Moguće da će biti tako.

- Čak i kada bi se dogodila neka nova mutacija, ona bi bila slabija, jer to je prirodna zakonitost. Virus se polako adaptirao na ljude, ljudi na virus, to je ono što se dešava sa mikroorganizmima. Vidite, ne postoji neki mikroorganizam koji je imao toliko varijacija i toliko novih sojeva kao što je ovaj, to se ne pamti u medicini. Čak ni grip u toku jedne pandemije nije imao ovakve mutacije. Ovo je i zabrinjavajuće i iznenađujuće, ali to će tek morati naučnici, virusolozi, molekularni biolozi, da se bave tim problemom i da daju objašnjenje… Španska groznica je trajala duže, ali nije bilo promena u sojevima u to vreme, medicina to nije zabeležila. U svim pandemijama gripa koje smo imali, svinjski grip, pre toga ptičiji, on je napravio to što je napravio, ali nije bilo drugog tipa. Ovo je nešto sasvim drugačije.

(Espreso / Blic)