(POD)SEĆANJE
ONI KAO HOĆE DA SE OTCEPLJUJU, A MI IM KAO NE DAMO: Bio je SIMBOL ratnog BESMISLA, onda ga je zadesila ZLA SUDBINA!
Izjava Kaletovića je za kratko vreme obesmislila višegodišnji krvavi rat na prostoru bivše Jugoslavije koji je usledio...
Oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo.
Ovu rečenicu je pre 27 godina, u junu 1991. godine izgovorio tada 19 – godišnji vojnik JNA iz Tuzle Bahrudin Kaletović u razgovoru sa reporterom televizije “Jutel” Ivicom Puljićem, i to na prvoj liniji fronta u Sloveniji!
Izjava Kaletovića je za kratko vreme obesmislila višegodišnji krvavi rat na prostoru bivše Jugoslavije koji je usledio.
U trenutku kad je intervjuisan, Bahrudin je bio na odsluženju redovnog vojnog roka u Karlovcu, pa je kao desetar 306. lakog artiljerijskog puka PVO 10. korpusa JNA – Zagreb bio poslat u Sloveniju.
U trenutku kad je intervjuisan, Bahrudin je bio na odsluženju redovnog vojnog roka u Karlovcu, pa je kao desetar 306. lakog artiljerijskog puka PVO 10. korpusa JNA – Zagreb bio poslat u Sloveniju.
U ranim satima 27. juna 1991 godine taj puk je prešao slovenačku granicu kod Metlike, da bi ga odmah potom napali pripadnici Teritorijalne odbrane (TO) Slovenije.
Na liniji vatre intervjuisao ga je novinar Yutela Ivica Puljić dok je ležeći u šumi držao položaj.
Ivica Puljić ga je upitao: “Kakvo je stanje?”
Bahrudin Kaletović kratko odgovara: “Je*eno, eto kakvo.”
Potom Puljić ponovo pita: “Znate li protiv koga se borite?”
Kaletović je na to odgovorio: “Otkud znam, samo znam da pucaju na nas i ništa više. Pucaju ovi teritorijalci, je*i ga, ko će drugi.”
Reporter nastavlja i postavlja pitanje da li zna zbog čega se vodi rat. “Ma otkud znam. Kol’ko ja kužim to, oni kao hoće da se otcjepljuju a mi im kao ne damo.
U stvari, mi samo hoćemo da se vratimo u kasarnu i ništa više”, odgovorio je tada 19-godišnjak iz Tuzle.
Upravo je u tih nekoliko rečenica i sažeta sva zbunjenost i strah jednog mladića, koji je u Sloveniji i zarobljen pa pušten kući da bi ga opet naterali na stupanje u JNA. Novo stupanje u armiju značilo je odlazak u Đakovo gde je opet zarobljen sa celom jedinicom.
Nakon izlaska iz zarobljeništva u Hrvatskoj se javio u rezervni sastav MUP-a BiH gde je bio vezista. U jednom intervjuu krajem 1997. godine govorio je o ratu:
– Često sam bio na prvoj liniji fronta, tamo sam vidio pravi pakao. Posle svega što sam doživeo, ono u Sloveniji je bio mačji kašalj – rekao je Kaletović.
Oženio se 1993 godine i dobio je ćerku Esmeraldu i sina Damira. Sanjao je da će biti muzičar i svirao je gitaru. U posleratnim vremenima svirao je sa svojom grupom u Zagrebu.
Nesrećno je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1998. godine kada je posetio Tuzlu da vidi porodicu tj. novorođenog sina.
Kaletovićeva ćerka Esmeralda, čije pesme se mogu pogledati na jutjubu, nije bila ni rođena kada joj je otac kao devetnaestogodišnji vojnik iz Tuzle prvog dana rata u Sloveniji izgovorio istorijsku rečenicu u razgovoru sa reporterom tadašnje televizije “Jutel” Ivicom Puljićem: „Oni kao hoće da se otcjepljuju, a mi im kao ne damo.”
Nažalost, sudbina je htela da Esmeralda nikada u potpunosti ne upozna oca.
- Imala sam svega pet godina kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći, tako da se malo toga sećam. Ono što znam o njemu čula sam od porodice i iz priča njegovih prijatelja.
- Od malih nogu voleo je gitaru, pa se time i profesionalno bavio. Imao je svoj bend i svirao je često u Hrvatskoj - priča Esmeralda, koja se sa bratom Damirom i majkom Aidom pre 10 godina preselila u Beč, gde radi kao medicinska sestra.
Kako kaže, zajedno sa bratom deli očeve stavove i razmišljanja.
- Otac mi je bio jako komunikativan i liberalan, a takvi smo i brat i ja. Mama nas je tako odgajala. Da ljude gledamo kao ljude, bez obzira na to odakle su, koje im je boje koža, u kog boga veruju ili kakav im je socijalni status - kaže Esmeralda.
Nesrećni Bahrudin poginuo je u blizini kuće svega tri dana pošto mu se rodio sin Damir.
- Završio je srednju školu za metalostrugara, kao što smo i njegov otac i ja. Međutim, nikada nije hteo da se bavi tim poslom. Uvek je govorio da su njegov život gitara i volan. Bio je veseljak i šaljivdžija. Svirao je i zabavnu i narodnu muziku, a najviše je voleo pesmu „Aida” zbog supruge - kaže Taib Kaletović, Bahrudinov stric.
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!