MEDICINSKA SESTRA IZ KOVID BOLNICE NOVI SAD: "Majka me pitala da li može da zagrli svoje dete poslednji put"

Otvaranje Kovid bolnice u Novom Sadu, omogućilo je spasavanje mnogih života, ali sve to ne bi bilo moguće bez predanog osoblja bolnice. Slađana Lončar, glavna sestra kovid bolnice Novi Sad, dobro pamti momenat od pre dve godine, kada se u Kliničkom centru Vojvodine pojavio prvi pacijent sa potvrđenom Kovid 19 infekcijom. Tog dana krenula je borba sa virusom, a da lekari i medicinsko osoblje nisu ni znali u šta se upuštaju. Hrabro i sa puno snage radili su svoj posao u nadi da će iz teške situacije izaći kao pobednici. U tome su i uspeli.

Slađana se seća da je sa pojavom pandemije reorganizacija postojećih klinika i osoblja u Kliničkom centru Vojvodine bila krajnje teška i iscrpljujuća, ali sve do onog momenta kada je 2. septembra prošle godine otvorena nova Kovid bolnica u Novom Sadu. Lončar kaže da je samim tim Klinički centar Vojvodine dobio jednu veliku organizacionu jedinicu koja je puno pomogla u lečenju teških i zahtevnih pacijenata. Kovid bolnica se sastoji iz tri zgrade: zgrade poluintenzivne nege, zgrade intenzivne nege i centralne zgrade. U centralnom objektu se nalazi prijemna ambulanta u koju svaki dan stižu pacijenti, a tu su i labaratorija i dijagnostički centar.

U bolnici je, prema njenim rečima, puno novozaposlenog osoblja, a u pitanju je uglavnom mladi kadar koji nije do sada radio u struci, ali uz koje je stalno prisutno osoblje iz Kliničkog centra sa puno iskustva u radu.

“Emocije su nešto što je ovde jako prisutno, ne mogu se jednostavno isključiti. Ima puno tuge, suza, ali i radosti. Naš najveći uspeh i orden je svaki odlazak pacijenta iz bolnice. Kada se pojave posle par dana bez kiseoničke maske, bez gladi za vazduhom, sa rečima zahvalnosti. Sestre su prve koje imaju kontakt sa pacijentima, one su tu da im pruže utehu, da ih drže za ruku, da razgovaraju sa njima i da ih isprate kada krenu kući. To je naša najveća sreća, svaki zagrljaj i odlazak tih pacijenata nama jako puno znači. Naravno da tu ima i tuge i suza, ali mi smo uz njih u svakom momentu”, ispričala je Slađana.

Glavna sestra prijemno-trijažne ambulante kovid bolnice Novi Sad Snežana Stanić, objašnjava da su ona i njene kolege “srce bolnice”, da su prvi koji dočekuju sve pacijente, bilo za prijem, za otpust kući ili za kontrolu. Kroz kovid bolnicu u koj radi do sada je prošlo preko 5.000 hospitalizovanih pacijenata, ali i zabrinutih članova njihovih porodica kojima sestre pružaju podršku.

Snežana ističe da se ovde ne zaboravlja nijedan pacijent niti njihove oči koje uvek sve kažu, kao i molba uz pitanje: ‘Je l moram na aparat?’.

“Nikada neću zaboraviti jedan bračni par u poznim godinama koji je istovremeno primljen u bolnicu. Oboje su bili za hospitalizaciju i njihova jedina molba je bila da budu do poslednjeg dana zajedno. Naravno da smo im to omogućili, bili su u istoj prostoriji, čak su ležali krevet do kreveta, ali isto tako su zajedno izašli iz ove bolnice. To je trenutak koji nikada neću zaboraviti, ali ni pitanje jedne majke koje je glasilo: ‘Da li mogu poslednji put da zagrlim svoje dete?’. Nakon toga je zagrlila svoje dete od tri i po godine, a ja nisam znala da li će ga ponovo videti. U tom momentu sam bila 32 sata u bolnici i isto tako sam želela da zagrlim svoje dete, ali moja najveća medalja stigla je mesec dana kasnije sa ogromnim buketom cveća i neizmernu zahvalnost”, ispričala je Snežana.

(Espreso)