SVI ZNAMO DA SE KOD NAS NEŠTO "VALJA" I "NE VALJA": Ovo su verovanja koja se i dan danas poštuju širom Srbije!

U raznim prilikama, u svakodnevnom životu, slavlju, u radu… u našem narodu može se čuti ona stara izreka “valja se” i “ne valja se”. Nekada se u ove izreke i svojevrsna pravila ponašanja bezuslovno verovalo, a danas su ostale da žive kao sujeverja kojih se neki i danas pokatkad pridržavaju, “za svaki slučaj”.

Evo šta se valja, a šta ne valja činiti u našem narodu!

Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knj. 8

“Ne valja se” Ne valja se po kući zviždati – skupljaju se miševi. Ne valja se metlom tući decu – neće da rastu. Ne valja se davati vatru sa ognjišta, posle zalaska sunca – ugasiće se. Ne valja se gaće stavljati pod jastuk – mnogo se sanja. Ne valja se zmiji pominjati ime – doći će ti pred kuću. Ne valja se žensko dete tući varjačom – teško će se udati. Ne valja se raditi nikakav posao pre umivanja -neće biti uspešan. Ne valja se jesti pod kapom – jer će sva hrana otići đavolu. Ne valja se klatiti na stolici – hramaće stoka. Ne valja se na Tucindan tući, ili biti decu – patiće od čireva. Ne valja se u toku slave gasiti slavska sveća -umreće domaćin.

“Valja se” Ako se neko prepadne – valja ga povući za uvo da strah nestane. Kada se pomenu nečija lepota, ili zdravlje – valja se tri puta kucnuti u drvo „radi uroka,,. Kada se u proleće prvi put čuje kukavica – valja se po travi valjati da ne bole leđa. Valja se na Đurđevdan na reci okupati – biće se zdravo cele godine. Valja se valjati kada u proleće prvi put čuješ grmljavinu – neće te leđa boleti. Valja se na Vidovdan izneti stvari na sunčanje -neće biti moljaca. Valja se, kada se u proleće čuje kukavica, reći: Čujem te, ne vidim te; ne videla ni tvoju seju (zmiju) za godinu dana.

(Espreso / Opanak)