KOLIKO POSTKOVID MOŽE NAJDUŽE DA TRAJE? Doktorka Tiodorović o posledicama koje ČESTO PRIJAVLJUJU PACIJENTI

Iako su pluća centralno mesto koje virus napada, ono što lekari govore od samog početka jeste da je u pitanju bolest koja napada i može napasti sve organe. Naravno, u zavisnosti od imunog odgovora organizma, odvijaće se i tok bolesti, ali ono što se takođe u praksi pokazalo je da se bolest ne završava sa negativnim testom. Virus korona osim što napada pluća, krvne sudove, bubrege, srce, prema istraživanjima sprovedinih u svetu, može ispoljiti svoje manifestacije i na koži.

Srećom, kod nas se ne beleže neke ozbiljnije forme na relaciji kovid-koža, ali se od postkovid simptoma najčešće javlja opadanje kose. Od drugih post kovid simptoma može se javiti umor, srčani problemi, tahikardija, usporenost, a trajanje simptoma zavisi kako od težine kliničke slike, tako i do stanja organizma. Prema rečima lekara, tegobe možete osećati u proseku od mesec dana pa i do šest meseci nakon preležane korone.

Kosa i koža

Posle preležane korone, uglavnom su žene te koje primete opadanje kose, što može u prvom momentu izgleda dramatično, da bi se kasnije nakon uzimanja vitamina i određene terapije, sve vratilo u normalu.

Dermatolog prof.dr Danica Tiodorović objašnjava za "Blic" da se promene mogu javiti i poput osipa, te da učestalost kreće do čak 20 odsto, što pokazuju svetska istraživanja.

- Opadanje kose se javlja masovno. Ono što smo sretali je i herpes. Recimo, ako odemo "dalje", istraživanje sprovedeno u Španiji pokazalo je, da su se promene na koži ispoljile kod 9 odsto pacijenata sa Covid-19, dok je učestalost kožnih promena od 0, 2 odsto pa do 20, 4 odsto. Promene na koži javljaju se vrlo brzo nakon infekcije Covid-19 i to u proseku tri dana nakon pojave prvih simptoma i traju oko osam dana. One su povezane sa umerenom teškom kliničkom slikom i češće se javljaju kod osoba u srednjem životnom dobu. Što se tiče slučajeva primećenih kod nas, bilo je nekih sporadičnih slučajeva osipa koji podseća na koprivnjaču. Ali o koroni ćemo tek izučavati, jer još uvek ima nejasnoća u vezi sa ovim virusom, objašnjava profesorka Tiodorović.

Profesorka Tiodorović objašnjava, da pacijenti često prijavljuju intezivno, difuzno, opadajnje kose 3-4 meseca nakon preležane infekcije.

- Tokom infekcije produkuju se brojni citokini koji mogu direkno uticati na ciklus dlake i prevremenog prelaska iz anagenog u telogeni stadijum. Dodatno, opadanje kose može biti potencirano i upotrebom lekova tokom lečenja infekcije. Pojedine studije su pokazale da se upravo ovaj tip opadanja kose pojavljuje čak i kod 20% svih pacijenata. Važno je napomenuti da ovo nije ireverzibilni gubitak kosmatosti i da nakon određenog vremena kosa počinje ponovo da raste. Tokom pojačanog opadanja kose savetuje se ishrana bogata vitaminima i mineralima, kao i adekvatna nega poglavine i dlake koja uključuje sampone protiv opadanja kose, kaže profesorka Tiodorović.

Umor i srčane tegobe

Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra Srbije, o kovidu i postkovidu govorio je ne tako davno za „Blic“ i objasnio da kada je srce u pitanju, tokom korone i posle preležane bolesti, najčešće dolazi do poremećaja srčanog ritma, ali i do upalnih procesa. Kod poremećaja ritma može se dogoditi ubrzan srčani rad, tahikardija preskakanje srca…

- Kada se to javi, treba odmah da se jave lekaru, da se ustanovi o čemu se tačno radi. Drugo što može da se javi jeste upala srčanog mišića, miokarditis, zatim upala perikarda, srčane maramice, zato je potrebno voditi računa o svemu tome i javiti se lekaru na vreme. Posle preležane korone javlja se i malaksalost, međutim ako se pogorša stanje i srčani ritam, javite se odmah svom kardiologu kako biste dobili odgovarajuću terapiju – objasnio je profesor Mitrović.

Fauči: Long kovid!

I Entoni Fauči, vodeći američki imunolog i glavni medicinski savetnik Bele kuće, upozorava na opasnost od postkovida i long kovida nakon omikrona.

- Long kovid nastaje bez obzira kojim ste sojem virusa bili zaraženi. Nema nikakvih dokaza da postoji razlika po ovom pitanju između delte i omikrona - rekao je Fauči i dodao. - Studije su pokazale da i ljudi koji su imali blage i umerene simptome, mogu da imaju dugotrajni kovid. Posebno ako nisu vakcinisani.

(Espreso / Blic)