DANAS PREKO 6.000 ZARAŽENIH: Raste broj PREMINULIH

Korona virus je u poslednja 24 sata potvrđen kod 6.298 osobe, a istovremeno je od posledica ove bolesti preminulo 62 pacijenata.

Testirano je 19.637 osoba. Na respiratoru je 138 pacijenata.

Grupa uglednih britanskih naučnika, okupljenih u Savetodavnoj naučnoj grupi za vanredna stanja (SAGE), razradila je četiri scenarija vezana za korona virus koja se mogu očekivati u bliskoj budućnosti i nazvali su ih - optimistički, umereno optimistički, umereno pesimistički i pesimistički.

Scenario 1: Optimistički

Pošto kovid neće tek tako nestati, najbolja opcija je da će on postati sezonskog karaktera, da će se pojavljivati tokom jeseni/zime, svake godine, ali sa slabijim simptomima.

Novi sojevi će se pojavljivati, ali neće biti velikih promena i razlika u odnosu na prethodne (nešto poput razlika između omikrona i stelt omikrona), neće izazivati teže posledice od, na primer, delta soja, a vakcine će biti veoma delotvorne protiv njih.

U budućnosti bi mogli da se pojave i van ovog perioda manji talasi ili nove varijante u pojedinim regionima sa malim brojem vakcinisanih osoba, ali bi bili "ograničenog dejstva".

Scenario 2: Umereno optimistički

Dr Ašanin: I dalje nestabilno, ali bolje

Prof. dr Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra ističe da je trenutna korona situacija povoljna, ali da još uvek nije vreme da se opuštamo.

Kako dodaje, imamo dobar trend opadanja, ali da je i dalje nestabilno.

Kako objašnjava, ohrabruje to što su redovi ispred kovid ambulanti manje. On je uporedio situaciju sa januarom, dodajući da je za 50 odsto manje pacijenata u trijažnim centrima.

- Tada smo imali 200, 250 pacijenata u ambulanti, a sada imamo oko 120 pacijenata - objašnjava Ašanin.

Nešto manje dobar scenario predviđa talase tokom jeseni i zime slični ovom koji smo sada imali sa omikron sojem. Dakle, predviđa se da bi korona postala sezonska, tokom hladnih dana, ali da bi mogle da budu bolje i lošije godine. Tokom tzv. lošijih virus bi mogao da deluje kao što je to činio za vreme delta soja.

Ipak, teški i smrtni slučajevi bili bi ograničeni na najranjivije, na najstarije stanovnike i one sa lošim imunitetom. Vakcine bi svake godine bile "apdejtovane" i davale bi se pre svega ugroženim grupacijama stanovništva, dok bi neke zemlje mogle u tzv. "lošim godinama" da uvedu i obavezno nošenje maske.

Scenario 3: Umereno pesimistički

Po ovom scenariju, u narednih 12 do 18 meseci bi nas dočekala nova varijanta korone, novi soj, koji bi doveo do većeg talasa zaražavanja, potencijalno čak i van perioda jesen/zima. Ipak, teški i smrtni slučajevi bili bi "ograničeni" na najstariju i najranjiviju populaciju. Ovaj scenario predviđa pojavu novih sojeva narednih godina, nekad i po više od jednog za 12 meseci, a u "lošim godinama" mogli bi da budu opasni kao što je bila delta.

Lakoća prenošenja i izbegavanje vakcinalnog imuniteta bili bi slični kao kod omikrona. Vakcine bi se "osvežavale"svake godine, a dobra vest je da ne bi bilo ponovljenih talasa infekcije, posebno ne među školskom decom. I po ovom scenariju, neke zemlje bi tokom udara korone mogle da uvedu obavezno nošenje maski.

Scenario 4: Pesimistički

Po najgorem scenariju, veliki talasi sa većim brojem težih slučajeva nastaviće da se ponavljaju i u narednih 12 do 18 meseci, a najugroženiji će biti oni koji su nevakcinisani ili ranije nisu preboleli koronu.

Dolazilo bi do pojave novih sojeva, od kojih bi neki veoma uspešno smanjivali učinkovitost cepiva. Ovo bi automatski dovodilo i do porasta smrtnosti, a posebno bi u porastu bio i dugotrajni uticaj poznat kao long kovid.

(Espreso)