Podgorički plenum: Solidarnost u borbi protiv desnog ekstremizma

U Podgorici je 10. i 11. februara, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije, Centra za građansko obrazovanje i Fondacije Fridrih Ebert, održan „Podgoričkiplenum: Quo vadis, Balkan?“ tokom kog je više desetina učesnika iz celog regiona razgovaralo o pružanju zajedničkog, regionalnog, odgovora na narastajući nacionalizam, šovinizam i ekstremizam u našim društvima i o načinima za suprotstavljanje fašizaciji zemalja u celom regionu.

Ova tema je tokom dva dana sagledavana iz različitih uglova, a među učesnicima i učesnicama ovog skupa nalazili su se i gradonačelnici Podgorice i Sarajeva, Ivan Vuković i Benjamina Karić, bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, dugogodišnji poslanik u nemačkom Parlamentu Josip Juratović, istoričar Ivo Goldstein, istoričarka Dubravka Stojanović, dugogodišnjipredsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Saša Magazinović, poslanik u Parlamentu Crne Gore i bivši predsednik Vlade Duško Marković, bivša zamenica premijera i ministarka za evropske i spoljne poslove Hrvatske Vesna Pusić, novinarka Vesna Mališić, pisac iz Crne Gore Andrej Nikolaidis, bosanskohercegovački novinar Dragan Bursać, kao i brojni drugi osvedočeni borci za mir, pomirenje, poštovanje ljudskih prava i demokratizaciju regiona.

Na samom otvaranju skupa, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božovićrekao je da su glorifikacija ratnih zločina i politika devedesetih danas ponovo zauzele centralno mesto u javnom govoru i da taj narativ ide ruku pod ruku sa pokušajima da se istorija izmeni i prilagodi dnevnim političkim potrebama. On je ocenio da u celom regionu svedočimo prekidu suočavanja sa prošlošću, da bez toga ne može biti pomirenja, a da bez pomirenja neće biti održivog i trajnog mira na Balkanu, kao i da to odgovara tradicionalnim konzervativnim političkim elitama koje i pridobijaju birače konstantno ih trujući mržnjom.

Na drugom panelu, na kom su govorili političari iz svih zemalja regiona govorilo se o mogućnostima za zajedničko suprotstavljanje nacionalistima, kao i o krizi u koju je zapala građanska opcija u celom regionu. Josip Juratović, jedan od najuticajnjih poslanika u nemačkom Bundestagu rekao je da je tema Zapadnog Balkana u Bundestagu vrlo aktuelna i da je upravo zbog stalnih tinjajućih sukoba koji prete da eskaliraju ova tema u stalnom centru pažnje. Bivša zamenica premijera Hrvatske Vesna Pusić rekla je da je za demokratsku kontrolu vlasti ključno da postoje kredibilne alternative svakoj vlasti i da svaka vlast mora imati jednako jaku političku opciju koja će je kontrolisati i da zbog toga zabrinjava nepostojanje građanske opcije u mnogim zemljama regiona. Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju i dugogodišnja poslanica u Skupštini Srbije Nataša Vučković naglasila je da je veliki problem u tome što socijaldemokratske i građanske stranke često pokušavaju da koketiraju sa desno opredeljenim biračima i na taj način ih privuku, i da zbog toga napuštaju svoje fundamentalne vrednosti i principe. Ona je dodala i da se neretko od strane stranaka koje su socijaldemokratske predlažu i podržavaju kandidati koji otvoreno govore o tome da su desničari, nacionalisti i konzervativci, što dovodi u pitanje opstanak celokupnog političkog projekta socijaldemokrata na ovim prostorima.

Na trećem panelu, na kom su govorili pisci, novinari i publicisti iz regiona konstatovano je da je regionu potrebna politika nade, a ne politika straha koju nude nacionalisti. Novinarka Vesna Mališić je navela da je jedan od osnovnih problema to što se govor mržnje interpretira kao sloboda govora i da se u Srbiji radikalni glasovi pojavljuju kao dominantni stavovi u medijima, kao i da imamo čitavu jednu atmosferu koja ponovo instalira figuru neprijatelja, i stalno osećanje ugroženosti sa strane.Bosanskohercegovački novinar Dragan Bursać rekao je da su u Republici Srpskoj sve ređi oni koji govore protiv nacionalističkih struktura na vlasti i da su oni izloženi stalnim napadima i pretnjama, bez ikakve zaštite nadležnih organa.

Naredni panel okupio je istaknute istoričare koji su govorili o tome da li istorija zaista pripada prošlosti i možemo li, kao društva, nastaviti napred, ukoliko se ne suočimo sa onim što se ranije desilo. Istoričar iz Hrvatske Ivo Goldstein rekao je da je za naše poimanje sadašnjosti ključan Drugi svetski rat i da se to vidi iz načina na koji sve države regiona pokušavaju da izmene činjenice i dokazana istorijska saznanja iz tog vremena. On je upozoiro na to da je brak između istorije i politike uvek loša kombinacija i da rezultira stalnim izmenama poznatih događaja iz prošlosti i zloupotrebom u dnevnopolitičke svrhe. Doktor Milivoj Bešlin iz Beograda je kazao da istorija nikada ne pripada prošlosti i da je bez savremenog konteksta nemoguće proučavati istoriju. On je upozorio na stalne potrebe političkih struktura da zloupotrebom istorije sebe legitimišu. Naglasio je da je na Balkanu problem u tome što se nacionalne istoriografije nisu nikada odvojile od nacionalističkih ideologija i da zbog toga na ovim prostorima istoričari vode bitke koje su njihove kolege u Evropi dobile još u 20. veku. Istoričarka Dubravka Stojanović naglasila je da treba razlikovati reviziju istorije i revizionizam koji podrazumeva svesno, zlonamerno ideološko i ciljano manipulisanje istorijskim činjenicama i zloupotrebu prošlosti. Ona je podsetila da je to veliki problem kada je nauka u pitanju, ali mnogo veći problem kada se to pretoči u nastavu istorije i kada govorimo o desničarskim pokretima i mladima koji su mahom desničarski orijentisani.

Na završnom panelu Podgoričkog plenuma gradonačelnici Podgorice i Sarajeva, Ivan Vuković i Benjamina Karić, saglasili su se da na ovom prostoru stasavaju generacije kojima nema ko da usadi vrednosti antifašizma, građanskog duha i demokratije i čiji je pogled na svet značajno konzervativniji, koji su obrazovani i vaspitani u duhu naglašene religioznosti, čija je perspektiva, paradoksalno, uža nego kod onih generacija koje su stasale u državi koja se nije mogla nazvati demokratskom i da se nalazimo u situaciji kada je evropska perspektiva sve neizvesnija, ekonomska situacija sve teža, a globalni prioriteti pomeraju sve dalje od Balkana i da je to izuzetno pogodno tle za jačanje retrogradnih ideja. Bivši predsednik Hrvatske StjepanMesić je konstatovao da su etničke tenzije i nacionalizam ne samo odoleli, nego se i pretvorili u dominantne ideologije i dominantni diskurs u celom regionu. On je ocenio da jedan od razloga za ovo leži u tome što su političke elite u novonastalim državama shvatile da će najlakše mobilisati glasače, omogućiti sebi opstanak, a neretko i nesmetane kriminalne aktivnosti, kroz proizvodnju neprijatelja. On je odao počast svima onima koji su radili i dalje rade na pomirenju, na poštovanju svih žrtava i kažnjavanju svih zločinaca, normalizaciji odnosa u regionu i odavanju pošte svim žrtvama i oštro kritikovao one koji se predstavljaju kao branitelji nacije i nacionalnog identiteta i koji manipulišu i stvaraju atmosferu stalnog i rastućeg straha i uče javnost da sve druge i drugačije treba mrzeti.

(Espreso)