"PRIMERI DRUŠTVENE NEJEDNAKOSTI SU SVAKODNEVNO VIDLJIVI": Poverenica za Espreso o Svetskom danu socijalne pravde

Primere društvene nejednakosti viđamo svakodnevno, i to na svakom koraku. Sve veći jaz između bogatih i siromašnih, nestajanje srednje klase, kao i druge razlike koje nastaju u okviru ovih podela, najvidljiviji su primer socijalne nepravde.

Osim toga, najprisutnije nejednakosti su nejednakosti između su polova, rasa i etničke pripadnosti.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2020. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 21,7%, i u odnosu na 2019. godinu niža je za 1,5 procentnih poena.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 29,8%, i u odnosu na 2019. godinu niža je za 1,9 procentnih poena.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 39 600 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina iznosio 46 200 dinara.

Posmatrano prema starosti, lica mlađa od 18 godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 24,2%, kao i lica starosti od 18 do 24 godina – 23,6%. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 19,6%.

Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece – 37,2%, zatim jednočlana domaćinstva gde je lice mlađe od 65 godina – 37,1%. Domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba imaju najnižu stopu rizika od siromaštva – 15,1%.

U zavisnosti od statusa u aktivnosti, za lica stara 18 i više godina, najizloženija riziku od siromaštva bila su nezaposlena lica – 46,7%, dok je najniža stopa rizika od siromaštva za lica zaposlena kod poslodavca – 6,2%. Za samozaposlena lica ova stopa iznosila je 18,8%, a za penzionere 19,4%, navode iz Republičkog zavoda za statistiku.

Socijalna pravda je samo malo spora, ili pak potpuno nedostižna?

U teoriji, socijalna pravda se zasniva na principima poštenja, jednakosti, poštovanja različitosti i primene ljudskih prava u svim segmentima života, uključujući i radna mesta...

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde, pozivajući države članice da taj dan posvete promovisanju nacionalnih aktivnosti u skladu sa ciljevima Svetskog samita za društveni razvoj i da podrže napore međunarodne zajednice ka iskorenjivanju siromaštva, promociji veće zaposlenosti i dostojanstvenog rada, ravnopravnost polova i pristup socijalnom blagostanju i pravdi za sve.

U praksi, porast socijalne nejednakosti i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava izazivaju sve veće nezadovoljstvo miliona ljudi širom sveta.

Pandemija korona virusa samo je produbila ionako duboke i višeslojne probleme, a stručnjaci ne polažu nadu u to da će se te posledice brzo i efikasno sanirati.

O tome kako građani Srbije dočekuju ovogodišnji Svetski dan socijalne pravde razgovarali smo sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković.

Kakav je "status" socijalne pravde u Srbiji? Da li se u odnosu na prethodne godine stanje socijalne nejednakosti poboljšalo ili pogoršalo kod nas?

- Nažalost, pandemija izazvana virusom COVID 19 ostavila je brojne negativne posledice koje su sve izraženije u domenu socijalne pravde. Dosta toga država je radila tokom tog perioda ali došlo je do pogoršanja položaja inače marginalizovanih društvenih grupa. Problem socijalne pravde naročito se ogleda se u sve težoj dostupnosti zdravstve i socijalne zaštite, kao i obrazovanja. Uprkos brzoj reakciji u borbi protiv COVID-19 u vidu jačanja zdravstvenih kapaciteta i vakcinacije, dužina ove borbe uticala je da pojedine lekarske kontrole postanu teže dostupne posebno u manjim mestima. Ovo se naročito odrazilo na položaj starijih osoba. Takođe, online nastava doprinela je većoj isključenosti dece slabijeg imovinskog stanja, kao i one iz neformalnih naselja koji nisu imali uslova, a ni podršku za kvalitetno praćenje nastave. Ovaj novi digitalni jaz je možda i najozbiljniji jer je teško “uhvatiti korak” posle ovako dugog perioda. Ipak tokom celog perioda sprovođene su ekonomske mere u vidu jednokratnih novčanih davanja koje su delimično da ublažile posledice nastale na globalnom nivou. Međutim neophodno je raditi na posebnom targetiranju i kreiranju posebnih mera podrške za najsiromašnije i najosetljivije kao i na vladavini prava, kaže za Espreso Poverenica Brankica Janković.

U čemu se , u praksi, ogledaju socijalne nejednakosti u našoj zemlji?

- Primeri socijalne nejednakosti su svakodnevno vidljivi, pitanje je samo u kojoj meri smo spremni da se sa njima suočimo. Kome je lakše da dođe do lekara nekome iz centra Novog Sada ili građanima zaseoka na Staroj Planini, ili da idemo korak dalje osobi koja koristi invalidska kolica, a živi sa sa starijim roditeljima negde u zgradi bez lifta. Sa druge strane čak i tamo gde su lokalne samouprave reagovale i pomogle da deca iz siromašnijih porodica dobiju laptopove i internet pitanje je u kojoj meri su roditelji mogli i imali vremena da deci zamene učitelje, posebno kada govorimo o specifičnim znanjima kao što su jezici, digitalne veštine i slično. Siromaštvo je nažalost prečesto zajednička nit kod gotovo svih grupa koje su u većem riziku od diskriminacije i socijalne isključenosti, poručuje Poverenica.

Koliko su društveni i ekonomski poremećaji izazvani globalnom pandemijom korona virusa imali uticaj na porast postojećih nejednakosti u Srbiji? Na koji način se produbila socijalna nejednakost i koje kategorije stanovništva su najugroženije?

- Pandemija je samo naglasila postojeće društvene i socijalne nejednekosti, kako kod nas, tako i u celom svetu. Vlade širom sveta su pokušavale na različite načine da naprave određeni balans kako bi zaštili stanovništvo, a sačuvali ekonomiju. Međutim dugotrajni karantin imao je svoju cenu, a nju su po pravilu „najskuplje platili“ najsiromašniji, ali i mali preduzetnici, neformalni radnici, zaposleni na privremenim i povremenim poslovima a naročito žene. Procene Svetske banke su da će se broj siromašnih na globalnom nivou povećati, a Srbija nažalost nije izolovano ostrvo. Kao posebno ranjive grupe u Srbiji, kada je u pitanju položaj na tržištu rada izdvajamo mlade (15-29 godina) i starije zaposlene (50- 64 godine), kao i penzionere. Primera radi, podaci pokazuju da je tokom krize došlo do povećanja broja mladih koji se niti obrazuju niti rade (NEET stopa) na 20,1%, navodi Poverenica.

Šta je potrebno uraditi da se novonastali problemi brže prevaziđu?

- Pravo na dostojanstven rad, pravičnu zaradu, rodnu ravnopravnost, odnosno poštovanje prava svih bez obzira na na materijalni status, obrazovanje, nacionalnu pripadnost ili bilo koju drugu pripadnost mora biti imperativ u politikama našeg društva. Nema tu brzih rešenja, samo kontinuirani rad može dati rezultate. Puno toga je učinjeno, ali to nije dovoljno. Poverenik u svojim izveštajima godinama između ostalog ukazuje da je potrebno sprovoditi mere u cilju smanjivanja socijalne isključenosti i siromaštva, smanjenja razlika između urbanih i ruralnih sredina i unapređenja ravnopravnosti građana. Zatim nastaviti aktivnu politiku zapošljavanja, unaprediti efikasnost materijalne podrške pojedincu i porodici, kao i mere podrške porodici sa decom i mere populacione politike. Dakle socijalna i ekonomska prava koja su u vezi sa obrazovanjem, zdravljem i tržištem rada moraju biti prioritet u pogledu zaštite, zaključuje Poverenica za zaštitu ravnoprvanosti Brankica Janković.

Svi izgubljeni krovovi i snovi

Članovi Združene akcije "Krov nad glavom" jedni su od najglasnijih boraca za socijalnu pravdu u Srbiji. Njihovo oružje su i dela i reči.

Prošle godine sprečili su 29 iseljenja, a zahvaljujući građanima i građankama tu bitku nisu vodili sami. Takođe, više od 10 porodica je trajno odbranilo svoj dom.

Nažalost, uprkos svim naporima neke porodice su 2021. i početkom ove godine ostale bez jedinog krova nad glavom:

Agonija u 22 čina

U julu, porodica Kocić iz Beograda iseljena je iz stana u Ulici Maksima Gorkog 95/3 na Vračaru, nakon drame koja je trajala celo jutro.

Kocići su tada za Espreso rekli da je njihov jedini dom, vredan 127.000 evra, prodat za male pare na licitaciji - za pukih 25.000 evra. Predrag Kocić priznaje da je firma u kojoj je radio imala dug, a on je sa kamatama narastao skoro 4 puta, sa 500.000 dinara na 1,8 miliona dinara.

Tako su se našli u apsurdnoj situaciji koja nije izuzetak u Srbiji, nego praksa.

- Te iznose je Predrag isplatio, ali su mu stan svejedno prodali iza leđa - rekli su tada iz Združene akcije Krov nad glavom za Espreso.

Agonija je trajala godinama, a novembra 2019. godine javnost je bila šokirana kada je sudski izvršitelj angažovao ljude sa poternice da izbace na ulicu porodicu Kocić iz njihovog doma u ulici Maksima Gorkog u Beogradu. Usled pretnji i stresa, Predrag Kocić se tog dana onesvestio. Odvežen je u Hitnu pomoć, gde je konstatovano da mu je od pada naprsla lobanja. Bio je to devetnaesti pokušaj iseljenja njegove porodice od 2015. godine.

Kocići su iseljeni iz 22. pokušaja i svaki dan su, u strahu i neizvesnosti, preživljavali iznova svoju dramu. Zbog toga, kako su rekli iz "Krova nad glavom", imaju ozbiljne zdravstvene i psihičke probleme.

Iseljenje porodice Sadik

U avgustu su iseljeni Bruno i Gordana Sadik. Kako su tada naveli iz "Krova nad glavom" izvršitelji su došli nenajavljeno rano ujutru u pratnji policije i privatnog obezbeđenja i iselili nepokretnu penzionerku i njenog muža.

Prethodni pokušaj iseljenja sprečen je zahvaljujući združenoj akciji i solidarnim komšijama.

Muke porodice Garip

U novembru je porodici Garip srušen kontejner i izbačeni su iz doma na Dorćolu.

Četvoro dece sa nepokretnim ocem živelo je u ovom kontejneru nakon što su izbačeni iz doma u ulici Braće Baruh pre par godina.

Kako su naveli iz "Krova nad glavom" umesto donošenja odluke o iseljenju odlučeno je da se donese rešenje kojim se porodica Garip tretira kao komunalni otpad i time se čiste ruke od obaveze propisane zakonom.

Omča dužničkog ropstva

Krajem decembra, pod pritiskom dugova, izvršiteljske mašinerije i investitora koji je na doboš kupio njegovu kuću, Dragan Đurđeski odlučio je da se iseli iz dela svog doma u Beogradu.

Početkom decembra, investitor je srušio pekaru od koje je Dragan živeo, a par dana nakon toga srušena je i kuća.

Dragan je od 1988. godine na Konjarniku, a u dvorištu kuće u kojoj živi, otvorio je pekaru.

– Draganova pekara je 2010. godine upala u gubitke, tako da više nije mogla da otplaćuje kredit koji je podigla kod banke. Iako je Dragan ponudio više alternativnih rešenja, banka je postupila na zelenaški način i zatvorila njegovu pekaru, tako da je ostao bez ikakvih prihoda i, umesto da postepeno otplaćuje dug, nastavio da tone u spiralu dužničkog ropstva. Banka je ubrzo nakon toga iskoristila priliku da organizuje prodaju kuće porodice Đurđeski i sada izvršitelj izbacuje na ulicu porodicu da bi „poveriocu“ predao jedni dom porodice Đurđeski, saopštili su iz Udruženja.

Prinudno iseljenje na minusu

Krajem januara ove godine prinudno je iseljena i porodica Krekić iz Zemuna.

"Jutros su u 9 časova na vrata porodice Krekić u Zmaj Jovinoj 13 nenajavljeno došli izvršitelj i policija. Sprovedeno je prinudno iseljenje uz pretnje privođenjem i oduzimanjem dece. Prinudno iseljenje je trajalo više od jednog sata, za to vreme je Marina Krekić bila ispred stana bez telefona, pokušavajući da pregovara sa kupcem i prodavcem stana oko nalaženja rešenja. Od ovoga nije bilo vajde, i uz sve to policija je pretila privođenjem Marine i oduzimanjem dece. Da stvar bude još gora prinudno iseljenje je sprovedeno danas, kada je minus 3, a Zakon o stanovanju i održavanju zgrada javno zabranjuje sprovođenje iseljenja zbog nepovoljnih vremenskih uslova", naveli su tada iz Združene akcije "Krov nad glavom".

(Espreso)