Istraživanje pokazalo sve loše posledice FIZIČKOG kažnjavanja dece

Udaranje dece spada u tradicionalne vaspitne metode, jer mnogi ljudi smatraju da deca nisu u stanju da razumeju u potpunosti ono što im roditelji govore.

Događa se da dete svojim postupcima prevrši svaku meru, da se roditelj neverovatno iznervira, ali bez obzira na sve, fizičko kažnjavanje nije rešenje i ne doprinosi popravljanju ponašanja.

Studije su pokazale da deca koja su trpela fizičko kažnjavanje roditelja, često izrastu u nesigurne i anksiozne ljude, ali i da može da dođe do nečeg ozbiljnijeg.

Nedavno je sprovedeno istraživanje, koje su vodili Barbara i Donald Zaker sa Medicinske škole Hofstra/Nortvel, otkrila je još jednu negativnu vezu između telesnog kažnjavanja u detinjstvu i kasnijeg razvoja.

Potvrđeno je da, što se dete više fizički kažnjava u ranom detinjstvu, to je veća verovatnoća da će zaostajati u razvoju.

Aktivnosti kao što su govor, pisanje, hodanje, razvoj kritičkog mišljenja, rasuđivanje, društveni razvoj i emocionalno izražavanje, mogu da budu odgođeni i da ih dete ne stekne čak ni u vreme adolescencije, kada sve navedeno treba da bude najvećim delom savladano.

Sva deca se razlikuju, ali se očekuje da pojedine stvari budu naučene u određenom uzrastu. Na primer, do prve godine beba bi trebalo da bude u stanju da sedi bez pomoći, da hoda oslanjajući se za nameštaj i da odgovara sa “da” ili “ne”.

Rezultati studije, dakle, sugerišu da udaranje može da odloži ključne razvojne korake. U istraživanju su učestvovala 74 para negovatelja i pridružene dece. Svi su pohađali kliniku za praćenje rasta u La Romani, gradu u Dominikanskoj Republici.

Zatim su procenjeni korišćenjem “malavija”, relativno novog aparata za procenu razvoja, ili MDAT alata dizajniranog da proceni razvoj deteta.

Istraživanje je pokazalo da najmanje dve trećine dece mlađe od 5 godina ima najmanje jedan problem u razvoju, bilo da se radi o motoričkim, kognitivnim ili društvenim veštinama. Kada su postavljena pitanja o disciplini i vaspitavanju dece, čak 44 odsto ispitanika je odgovorilo da fizički kažnjava decu, dok je nešto preko 43 odsto priznalo da uglavnom viče na decu.

– U našoj studiji, jezička kašnjenja i sociokognitivna kašnjenja bila su češća među decom koja su kažnjena za loše ponašanje premlaćivanjem ili vređanjem – primetili su autori studije.

Najuočljivija je bila veza između batina i problema sa govorom.

– Rezultati neosporno idu u prilog tvrdnji da je grubo roditeljstvo koje uključuje i udaranje, potencijalno štetno – rekao je direktor istraživanja zdravlja i ponašanja na Medicinskom ogranku Univerziteta Teksas za “IFLScience” profesor Džef Templ, koji je takođe učestvovao u studiji.

Doktor je pomenuo i takozvanu “treću varijablu” odnosno, za sada nepoznat, faktor koji utiče na češće fizičko kažnjavanje dece. Postavlja se pitanje šta do njega dovodi, da li dečije ponašanje ili preveliki nivo nervoze kod roditelja.

Brojne studije koje su izvršene pre ove, pokazale su slične rezultate koji idu u prilog negativnoj oceni fizičkog kažnjavanja. Per nekoliko godina, sproveden je i sistematični pregled rezultata ranijih studija na ovu temu, i sve do jedne sui išle u prilog tvrdnji da batine negativno utiču na kognitivne sposobnosti dece.

Takođe, one mogu da dovedu i do izbegavanja kontakata sa vršnjacima i asocijalnosti. Studija iz 2009. je čak pokazala i negativan uticaj fizičkog kažnjavanja na sivu materiju u mozgu.

Bonus video:

(Espreso/net.hr)