SRPSKI NAUČNICI OTKRIVAJU KAKO DNK UTIČE NA KORONU! Neki ljudi su "rođeni" za kovid?

Otpornost organizma, imuni odgovor, DNK predispozicija, pa ikrvna grupa, mogu biti odgovorni kada je odbrana od korone u pitanju. Primera radi, kada je krvna grupa u pitanju neka istraživanja iz Kine, Italije, Španije pokazala su da je krvna grupa „A“ najpodložnija zaražavanju, a da je „nulta“ otpornija. Međutim, jedno istraživanje sprovodi se i u Srbiji, čije je rezultate prepoznala i Svetska zdravstvena organizacija, a tiče se povezanosti DNK i korone.

Naime, pacijenti sa kovidom 19 koji su nosioci genotipa sa nižom aktivnošću antioksidantnih enzima i posledično manjim antioksidantnim kapacitetom, imaju veću podložnost za nastanak kovida 19, kao i viši nivo pokazatelja zapaljenja i koagulacije, pokazalo je istraživanje koje sprovodi naučni tim Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u okviru projekta Specijalnog programa istraživanja kovida 19, saopštio je Fond za nauku.

Dakle, sve je zapisano u genima, a od naše genetike i otpornosti organizma zavisi kako ćemo odgovoriti na bolest, što se između ostalog odnosi i na koronu sa kojom se već dve godine borimo.

Naučni tim je u okviru projekta AntioxIdentification, pod vođstvom prof. dr Tatjane Simić otkrio povezanost gena sa podložnošću za nastanak kovida 19, kao i pojavu težih oblika ove bolesti kod pacijenata.

-Kod pacijenata koronavirus izaziva oksidativni stres praćen povećanom produkcijom slobodnih radikala koji dovode do oštećenja lipida, proetina i molekula DNK. Međutim, naše ćelije poseduju odbrambene mehanizme u obliku antioksidantnih enzima koji neutrališu slobodne radikale. Geni koji kodiraju ove enzime imaju različite oblike, a različitost gena dovodi do različitog odgovora na oksidativni stres. Naše istraživanje je pokazalo da pacijenti sa kovidom 19 koji su nosioci genotipa sa nižom aktivnošću antioksidantnih enzima i posledično manjim antioksidantnim kapacitetom, imaju veću podložnost za nastanak kovida 19, kao i viši nivo pokazatelja zapaljenja i koagulacije, istakla je profesorka Simić.

Istraživanje Fond za nauku

Zahvaljujući sredstvima Fonda za nauku, ovi naučnici su izolovali DNK iz krvi više od 500 ispitanika i formirali biobanku DNK koja je poslužila kao materijal za genotipizaciju pacijenata i kontrolne grupe. Izvedeno je oko 9.000 genetskih analiza, za šta su bili dragoceni oprema i materijal koji su nabavljeni u okviru projekta, saopšteno je iz Fonda za nauku.

- Taj projekat smo vrlo rano prijavili negde 2020.dakle u leto, tri četiri meseca od početka epidmeije. Najpre nas je zanimalo, da li postoje geni koje predisponiraju nastanak težih oblika kovida, odnosno da li geni utiču na pojavu težih oblika kovida. To su vrlo specifični geni koji kodiraju enzime koji štite od oksidativnog stresa, odnosno od slobodnih radikala. Mi se dugo bavimo tom problematikom, i imali smo na raspolaganju metodologiju za određivanje varijacije u tim genima, pratili smo njihovu distribuciju kod pacijenata sa različitom težinom kovida. Pokazalo se, da su teži oblici kovida udruženi sa češćim oblicima enzima, da su određene genske varijante povezane sa težim oblicima kovid infekcije, izjavila je za "Blic" prof.dr Tatjana Simić.

Šta znamo do sada, i šta kažu studije za krvne grupe

Infektolog prof.dr Žarko Ranković u razgovoru za „Blic“ objašnjava ko su ljudi koji su najpodložniji zaražavanju, ali kakvu ulogu imaju i krvne grupe. Kako kaže, hronični bolesnici, dijabetičari, gojazne osobe, kardiovaskularni bolesnici, i oni koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća su najugroženji.

-Kod dijabetičara generalno postoji oštećenje sitnih krvnih sudova, a tromboza najčešće napada sitne krvne sudove, još ako je neko i težak i gojazan, onda je on svakako u opasnosti. Takođe, hronična opstruktivna bolest pluća nosi veliki rizik svakako, ti ljudi imaju velikih problema ukoliko se zaraze. Svakako imamo i starije osobe koje već imaju oslabljeni imunitet, za sve njih znamo da su u problemu ako se zaraze. Što se tiče istraživanja, konkretno genetskih tipova, smatram da je u pitanju korisna studija koja će dati odgovore, objašnjava profesor Ranković.

Kako dodaje sagovornik, on bi izdvojio studije koje su rađene za krvne grupe, koje su dale neke konkretne smernice.

-Postoji neki rad iz Kine, to je velika studija za krvne grupe pre svega. Kinezi su radili na 2.000 ljudi, Italijani na 1.900, Španci preko 1.600, i ono što su oni utvrdili je da se teže zaražavaju ljudi koji imaju nultu krvnu grupu. A da su najpodložniji oni sa krvnom grupom A. To je nešto što svako od nas zna, koja je krvna grupa. I zatim se zna da je smrtnost veća kod osoba krvne grupe A, Krvne AB, B, nego što je kod nulte. Takođe, kako se pokazalo je, da je nulta krvna grupa manje podložna trombozi koja je jedna od simptoma koji se javlja kao poremećaj u organizmu, objašnjava profesor Ranković.

Bolje razumevanje borbe protiv korone

Prilikom nadzorne posete istraživačkom timu koji se bavi povezanošću DNK i korone, dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku, istakla je značaj ovih naučnih rezultata koja mogu da pomognu u boljem razumevanju i borbi protiv koronavirusa.

- Projektni tim je vrlo vredan, dobro organizovan i izuzetno motivisan. Iako su naučnici bili suočeni sa brojnim preprekama zbog pandemije koronavirusa, projekat se odvija po planu i naučni tim je već ostvario značajne rezultate. Vrlo je važno priznanje i to što je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila njihov rad u preporučenu literaturu o kovidu 19, istakla je dr Đurić Jovičić, dodajući da su sredstva projekta koja su uložena u opremu omogućila realizaciju potrebnih istraživanja.

Kako je dodala, oprema ostaje kao dugoročna investicija instituciji i ona će još mnogo godina služiti naučnicima za buduća istraživanja. U preostalih pet meseci trajanja projekta, projektni tim AntioxIdentification od 12 članova planira da privede kraju kliničko praćenje neuroloških i kardioloških komplikacija, kao pokazatelja dugotrajnog kovida 19. Budžet projekta iznosi 169.330 evra.

Srpska nauka daje doprinos u borbi protiv kovida

Profesorke Medicinskog fakulteta dr Ana Savić Radojević i dr Marija Plješa Ercegovac deo su tima, njihova ideja je da genetskim analizama utvrde koje varijacije gena su kod ljudi odgovorne za razvijanje teže ili lakše forme bolesti.

- Kovid je već dve godine naša svakodnevica i velika sredstva se odvajaju za lečenje i zbrinjavanje obolelih. Zbog toga smo odlučili da istražimo šta se to dešava u trenutku kada dođemo u kontakt sa virusom. Sakupili smo grupu od više od 500 ispitanika, od kojih je njih 300 bolovalo od kovida u periodu od juna 2020. do februara 2021. i kontrolnu grupu od 200 osoba koje nisu obolele u tom periodu – kazala je prof. dr Marija Plješa Ercegovac.

– Naša ideja je da napravimo panel gena i da znamo sa izvesnim stepenom verovatnoće da li će osoba razviti lakšu ili težu formu bolesti.

Kako kaže prof. Plješa Ercegovac, ideja je da istraživači izaberu kombinaciju gena koju bi mogli relativno lako da laboratorijski ispitaju. Ona je istakla, da je tim multidisciplinaran i da ga čine infektolozi, kardiolozi, neurolozi, pulmolozi, kao i Institut za statistiku Medicinskog fakulteta.

- Istraživanje će trajati još pet meseci i sproveli smo do sada više od 9.000 genetskih analiza i oko 50.000 podataka uneto je u bazu. Imaćemo dragocenu bazu podataka koju ćemo moći da doradimo i do sada smo publikovali dva rada. Svako otkriće je doprinos, ali ništa u nauci nije 100 odsto, već govorimo o verovatnoćama. Sve mora da se dokaže. Nadamo se da ćemo dati doprinos, jer je nauka proces. Sklapamo slagalicu i samo smo jedan od timova na globalnom nivou koji se bavi ovakvim istraživanjima.

(Espreso/Blic)