DANAS JE NAJBOLJI DAN DA OSTAVITE CIGARETE! Svaki sedmi pušač oboli od RAKA PLUĆA, a stradaju i NEPUŠAČI!

U našoj zemlji se danas obeležava Nacionalni dan bez duvana, a ove godine pod sloganom „365 dana bez duvana”.

Konzumiranje duvana je vodeći uzrok smrti, a svake godine u svetu usled upotrebe duvana i duvanskih proizvoda prevremeno umre 8.000.000 stanovnika, od toga najmanje milion nepušača zbog izloženosti duvanskom dimu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

Upotreba duvana, pored karcinoma pluća, povezana je sa najmanje 20 drugih malignih oboljenja poput karcinoma bešike, debelog creva i rektuma, pankreasa, jetre, jednjaka, traheje i bronha.

Upravo konzumacija duvana postaje faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta kao što su parodontitis (oboljenja potpornog aparata zuba tj. tkiva i kostiju koji okružuju zube) i mnoge druge.

Pušenje i maligne bolesti

Sa svakim udahom duvanskog dima hiljade hemijskih jedinjenja, uključujući i toksične i kancerogene sastojke, dospevaju u pluća, iz pluća prelaze u krvotok i nakon toga do svih delova tela. Najveći rizik postoji za rak pluća ― svaki sedmi pušač oboli od ove bolesti.

Rizik obolevanja raste sa dužinom pušačkog staža i brojem popušenih cigareta.

Da nema pušenja, rak pluća, čiji je glavni uzročnik pušenje bi bio značajno ređi. Pušači danas imaju veći rizik za rak pluća nego pušači pre 50 godina, što se objašnjava promenama u dizajnu i sastavu cigareta.

Epidemija upotrebe duvana - jedna od najvećih pretnji javnom zdravlju s kojom se svet ikada suočio

Omoti na kutijama cigara često služe kao antireklama, ali i kao svakodnevni podsetnik na ono što duvanski dim prouzrokuje. Pored toga, utiče i na reproduktivne organe, neretko na neplodnost.

Svi duvanski i nikotinski proizvodi u sebi sadrže nikotin koji izaziva zavisnost. Ovaj podatak je zanimljiv, s obzirom na to da je istraživanje pokazalo da posebno utiče na mlađu populaciju.

''Zavisnost od duvana je bolest koja može i treba da bude dijagnostikovana i lečena kao i druge hronične bolesti'' ističe se u saopštenju Batuta.

Bolesti zavisnosti predstavljaju značajan zdravstveni problem, kako u našoj zemlji, tako i u ostalim zemljama, koji pored posledica po zdravlje korisnika dovodi i do brojnih socijalnih problema u porodici, ali i u široj zajednici.

Brojke

• Prema rezultatima Istraživanja zdravlja iz 2019. godine, u Srbiji 31,9 odsto stanovnika koristi neki duvanski proizvod, najviše među stanovništvom starosti 45-54 godine (41,3 odsto).

• Najčešće korišćeni duvanski proizvodi su cigarete, koje svakodnevno koristi 27,1 odsto stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8 odsto svakodnevno konzumira 20 i više cigareta na dan.

• Prema podacima Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji 2019. godine procenat učenika prvih razreda srednjih škola koji su pušili bar jednom tokom života je smanjen sa 46 odsto u 2008. godini na 38 odsto u 2019. godini, a beleži se i smanjenje procenta učenika koji trenutno puše (16,8 odsto), uključujući i svakodnevne pušače.

• U prethodnim godinama beleži se porast popularnosti drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda.

• Podaci pokazuju da je 17,7 odsto učenika prvih razreda srednjih škola bar jednom probalo elektronske cigarete, a trenutno ih koristi 5,5 odsto.

• Najveći procenat (72,3 odsto) učenika prvih razreda srednjih škola koji su probali elektronsku cigaretu su to uradili iz radoznalosti (72,0 odsto dečaci i 72,6 odsto devojčice).

Nargila - istine i zablude

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut sproveo je istraživanja u vezi sa nargilom i njenim svojstvima. Ovo su njihova zapažanja:

Zabluda: Dim iz nargile se prolaskom kroz vodu filtrira, čime se odstranjuju štetni sastojci.

Istina: Štetni sastojci duvanskog dima koji izazivaju maligna oboljenja ne filtriraju se prolaskom dima kroz vodu, a dim koji se udiše negativno utiče na na pluća i srce isto kao dim iz cigareta.

Zabluda: Korišćenje nargile sa biljnom mešavinom nije štetno.

Istina: Kao i u slučaju biljnih cigareta, biljna nargila izlaže korisnike katranu toksičnim i kancerogenim materijama nastalim sagorevanjem. Ugalj koji se koristi za zagrevanje duvana izvor je benzena i ugljen-monoksida.

Kako sprečiti izloženost ''zadržanom duvanskom dimu''?

Kako stručnjaci navode, činjenica je da je stanovništvo veoma slabo upoznato sa ''zadržanim duvanskim dimom'' i njegovim mogućim štetnim posledicama. To se odnosi i na pušače i na nepušače, kao i na mnoge zdravstvene radnike. Ipak, zanimljiv je podatak da su prodavci nekretnina i polovnih vozila vrlo svesni činjenice da „zadržani duvanski dim” zbog pušenja može značajno da smanji vrednost njihovih proizvoda.

Provetravanje, klimatizacija i otvaranje prozora nisu dovoljni. Preporučuje se redovno pranje odeće, posteljine, čišćenje i pranje svih površina u stanu, kao i zidova i podova, profesionalno čišćenje tepiha, pranje dečjih igračaka i drugo, ali duvanski dim se i dalje može zadržati. Zbog toga je najefikasniji način prevencije da se izloženost ''zadržanom duvanskom dimu'' u potpunosti izbegne tj. da se u kućama ne puši uopšte.

Najefikasniji način prevencije jeste obaveštavanje stanovništva o štetnim posledicama po zdravlje usled ''zadržanog duvanskog dima'' i podsticanje da se ljudi odluče i u potpunosti zabrane pušenje u svojim stanovima i obezbede domove bez duvanskog dima.

Prestanak pušenja

Nikada nije kasno za prestanak pušenja. Pušenje utiče na čitavo telo, a prestankom pušenja smanjuje se rizik od mnogih bolesti, ukoliko se osoba razboli, lečenje nekih bolesti može biti lakše, a oporavak brži.

''Po prestanku pušenja, organizam počinje da se oporavlja već u prvim satima od poslednje cigarete. Nakon 12 sati, nivo ugljen-monoksida u krvi se vraća na normalu. Nakon nekoliko nedelja, popravlja se cirkulacija, smanjuje kašalj i poboljšava funkcija pluća. Rizik za rak usne šupljine, grla, jednjaka i mokraćne bešike se smanjuje na polovinu nakon pet godina, a za rak pluća nakon 10 godina. Starije osobe obično imaju značajno duži pušački staž, a podaci iz pojedinih istraživanja pokazuju da su manje svesne štetnosti duvana, tj. skloniji su potcenjivanju rizika pušenja.

Neke od barijera za prestanak pušenja kod starijih su i veći stepen nikotinske zavisnosti, stres i socijalna izolacija sa kojom se suočavaju neke starije osobe. Ipak, istraživanja pokazuju da uprkos tome što osobe starije od 60 godina ređe pokušavaju da prestanu da puše, one istovremeno imaju veću verovatnoću da pokušaj odvikavanja bude uspešan'' navodi Institut.

Gde potražiti savet i pomoć ?

U hitnim situacijama, ako neko ima problema sa zdravljem zbog droga, neophodno je pozvati hitnu pomoć - 194.

Referentne zdravstvene ustanove za lečenje bolesti zavisnosti su:

· Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, Beograd

· Klinički centar Vojvodine – Klinika za psihijatriju

· Klinički centar Kragujevac – Klinika za psihijatriju

· Klinički cenatar Niš – Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja

· Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” u Beogradu

· Specijalizovana institucija za lečenje akutnih trovanja, otvorena 24 časa sedam dana u nedelji: Nacionalni centar za kontrolu trovanja, Vojnomedicinska akademija, Beograd

(Espreso/Institut za javno zdravlje Srbije)