AKO ZABORAVLJATE IMENA I BROJEVE, MOŽE BITI OPASNO: Dr Čubrilo otkrio koje namirnice doprinose tome - svi ih jedemo

Sudeći po učestalosti estetskih korekcija, posebno među ženama, izgleda kao da je danas postalo sramota stariti. Međutim, dok spoljašnji izgled raznim pomagalima možemo da sredimo, zaboravljamo na ono što je mnogo važnije – unutrašnje starenje organizma, koje se ne može zaustaviti odlaskom na intervenciju, ali može se usporiti brigom o zdravlju.

U emisiji "Na prvom mestu" na TV dr, profesor fiziologije dr Dejan Čubrilo objasnio je od čega zavisi koliko brzo stare naše ćelije.

"Danas znamo niz fizioloških mehanizama gde mlad čovek može zbog procesa kojima svoje ćelije brzo troši, mi kažemo uništava, procesima oksidacije, upale, i samim tim smanjenjem dejstva hormona. Ta tri svojstva, stuba određuju kako i na koji način starimo, kako naši organi, naše ćelije i kojom brzinom se troše".

On je rekao i da starenje obično započinje endokrinim sistemom.

"Endokrini sistem je taj koji će na neki način da određuje koji signali će stizati ostalim organima. Tako srce, recimo, pod velikim je dejstvom hormona nadbubrega, pa ukoliko taj hormon, aldosteron, on će recimo početi procese oduzimanja plemenitog tkiva srca. Znači, to je mišićno tkivo kojeg imamo samo 30 posto, ako imamo višak aldosterona koji je počeo da se zbog procesa lošeg života stvara u većoj količini, on će napraviti da praktično vezivno, kolageno tkivo srca kao organa koji ima samo 30 odsto mišića, počinje da raste na račun tog kolagenog tkiva i naše srce se uvećava, ali postaje manje aktivno, manje jako i samim tim postaje starije i nefunkcionalnije".

Kada je reč o starenju mozga, dr Čubrilo je istakao da to zavisi od toga koliko mozak ima kiseonika, a to je vezano za krvne sudove.

"Krvni sudovi sa starenjem menjaju svoju strukturu, ne mogu da se lagodno šire. Samim tim ako su neelastični, nema dovoljno protoka krvi i mozak poprima osobine nefunkcionalnosti. To na prvom mestu znači da su signali između dve ćelije, kao oni električni signali, nedovoljni, ne stižu i primećujemo neke simptome tipa - slabije pamtim, slabije pamtim imena, brojeve. Svako starenje počinje na ovaj način, čim primetimo da imamo problem sa upamćivanjem, sa imenima, koncentracijom, pažnjom, mi imamo početak starenja mozga. Znači, signali između ćelija postaju nefuknkcionalni, a između tih ćelija kao male flekice se stvaraju, zove se taj neki beta amiloid, koji zavisi isključivo od masti".

Objasnio je i da pojedine namirnice ubrzavaju starenje mozga!

"Te famozne zasićene masnoće, trans masnoće, dakle apsolutno znamo sve što je preko 25 grama dnevno ima tendenciju razvoja tih ćelija oko mozga, a te flekice prave sklonost Alchajmeru, odnosno početka nefunkcionalnosti mozga kao centra pamćenja, memorije i akcije. To su masti koje se nalaze u svoj toj brzoj hrani, svin proizvodima poput raznih čipseva, grickalica, margarina... Većina spremljenih proizvoda koji su upakovani u te celofane, a imaju u sebi masti, sve je to ta mast. Zasićene masti isto, masti koje su korišćene, pa ostavljene, onako se stvrdnu pa ih ponovo koristimo, to su te masti koje će nama praviti sklonost ka razvoju nefukncionalnosti mozga – ne kažem Alchajmera, već da upravo vremenom ulazimo u starenje moždanih funkcija i to je apsolutno dokazano".

Pored masnoća, nivo gvožđa u krvi ima jako bitnu ulogu u starenju mozga.

"Ne smemo imati višak gvožđa u krvi, mi se hvalimo, pa kažemo ’vidi, 25 mi je gvožđe’, ja kažem da je to katastrofa jer to je slobodno gvožđe u krvi, ono oksidiše. Pokazalo se da starenje mozga, one veze, sinapse, ukoliko imamo višak gvožđa, bakra, aluminijuma, one prave kratke spojeve i nemate mogućnost da razvijate mozak i u starijim godinama. Osnovni preduslov dobrog starenja jeste stalno aktiviranje mozga, čitanjem, učenjem, sviranjem, ukrštenicama, šahom, goblenima, šta god, ruke. Mi danas promovišemo digitalizaciju, to je super, ali dajte uz to, vratite se uveče nekim ručnim aktivnostima".

Kada je reč o starenju mišića, ligamenata i zglobova, dr Čubrilo kaže da su oni u najvećem broju slučajeva hormonski određeni.

"Na prvom mestu, mi ga zovemo hormon mladosti, to je hormon rasta, njegova vrednost od 40. godine života duplo pada u odnosu na 20. godinu života. U 70. godini pada deset puta. To je hormon koga moramo na neki način da održavamo i dajemo mu šansu da ostane na višim nivoima. To možemo tako što uzimamo stimulatore koji će da stimulišu mozak, da on stimuliše jetru, da jetra pravi taj hormon koji stimuliše naše mišiće. Tu postoji jedna mala kvaka, koja se zove insulin i hormon rasta. Receptor ima isti afinitet ka hormonu rasta i insulinu, to su kao dva blizanca koji pretenduju na istu devojku. Ako imamo višak insulina, on će zauzeti devojku, ovaj drugi ne može da deluje. Dakle, ne smemo da dozvolimo da sa godinama i načinom života povećamo nivo insulina, to je ključ da ovaj hormon rasta radi. Ukoliko je jetra preopterećena toksinima, pesticidima, herbicidima, viškom estrogena kod žena, ne možemo da stvorimo dovoljno tog hormona rasta".

Profesor fiziologije kaže da malo žustriji hod tri puta nedeljno u trajanju od po 45 minuta može da pomogne u usporavanju starenja, kao i joga.

Takođe, ističe da silazni period za hormone, koji utiču na starenje, kod muškaraca počinje najkasnije u 35. godini, a kod žena već oko 30.

"Tada se te promene još ne vide, ali krenule su. Od 45. godine muškarac svaki vidi promene, žena od 40. godine. To su te promene kada se hormoni, estrogen, progesteron, testosteron kod muškaraca, hormon rasta, naglo padaju. E, to je ta mreža, tada moramo da kažemo sebi sad moramo da vodimo mnogo više računa o ishrani, suplementaciji i crevima", zaključuje dr Čubrilo.

(Espreso)