ZDRAVSTVENI SISTEM TRPI NAJVEĆI PRITISAK DO SADA: Sve više zaraženih, stopiraju se godišnji odmori

Zdravstveni sistem u ovom talasu trpi najveći pritisak do sada. U svim domovima zdravlja pojačane su lekarske ekipe kako pacijenti ne bi dugo čekali. Veliki problem predstavlja to što se razboljevaju i zdravstveni radnici.

Početkom nedelje bilo je oko 2.000 zaraženih zdravstvenih radnika, ali nadležni tvrde da to za sada ne utiče na proces rada.

U kovid ambulantama u Nišu juče je bilo oko 3.000 pregledana, više od 1.500 ljudi je testirano, a skoro polovina je imala pozitivan rezultat. Kod njih su zaražena 72 zdravstvena radnika.

Stopirani su godišnji odmori, a rad nekih seoskih ambulanti je smanjen. Lekari u seoskim ambulantama umesto četiri do pet dana nedeljno, sada rade dva do tri dana, da bi mogli da budu ispomoć kolegama u kovid ambulantama u Nišu.

Raste pritisak i na kovid bolnice. U Beogradu su popunjeni svi kapaciteti, mesta ima samo u Batajnici, a od danas deo KBC Dragiša MIšović je u kovid režimu.

U KC Niš zaražen 141 zaposlen

Direktor KC Niš Zoran Perišić kaže da je kod njih zaražen 141 zaposlen što je oko četiri odsto, ali da to ne remeti rad ustanove.

"Za sada nije ugrožen neposredan proces rada i ne očekujem da će biti. Imamo dovoljno zaposlenih da može sve da funkcioniše. Direktori organizacionih jedinica imaju nalog da moraju da obezbede nesmetan proces rada. Proces zaražavanja jeste visok svuda u Srbiji", rekao je Perišić za Euronews Srbija.

Navodi da u Nišu trenutno nemaju preveliki broj pacijenata na bolničkom lečenju, da su u Infektivnoj klinici trenutno 44 pacijenta, na ginekologiji je devet trudnica i porodilja, na pedijatriji sedmoro dece.

"Ono što brine je broj novozaraženih, koji je juče u Nišu bio više od 800, a broj pregledanih preko 3.000. To je broj koji se svakog sata preliva prema KC", rekao je on i dodao da se u toj ustanovi zbrinjavaju urgentni pacijenti, a odlažu se sve operacije koje mogu da čekaju - kukovi, žučne kese.

Navodi da sada više primaju pacijente sa kovidom, nego zbog kovida. Da su to pacijenti koji su doživeli traumu, imaju neku drugu bolest, a onda je utvrđeno i prisustvo virusa, te se zbog toga prebacuju u crvenu zonu u izolaciju.

Nema godišnjih odmora

I u Domu zdravlja Palilula u Beogradu svakog dana iz "stroja" ispada veliki broj zdravstvenih radnika. Direktor te ustanove dr Aleksandar Stojanović kaže da pritisak na kovid ambulante ne posustaje i da svakog dana imaju više od 950 pregleda.

"Konstantno je red ispred kovid ambulanti, od 7 ujutro do 22 sata. Taj broj se ne smanjuje. Sada vidimo i povećan broj hospitalizacija, ali i umrlih. Omikron je pokazao svu snagu. On ostavlja posledice posebno na decu. Trećina od 900 koji dođu na pregled su deca", pojasnio je on.

Dodaje da problem predstavlja što svakog dana ispada po nekoliko ekipa - lekara, sestara, laboranata, RTG tehničara.

"Dom zdravlja ima 1.000 zaposlenih i uvek možemo da napravimo kompromis, da stavimo nove snage. Od 1. februara ukinuo sam godišnje odmore, zato što mora da funkcioniše sistem", naveo je on za Euronews Srbija.

Zdravstveni radnici posebno opterećeni

Zdravstveni radnici su pod ogromnim pritiskom već dve godine, kaže Dragica Dašić iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije i dodaje da je sada posebno teška situacija, da se lekari, medicinske sestre, tehničari, zbog velikog broja inficiranih virusom korona, povlače sa godišnjih odmora.

Ona je za Euronews Srbija navela da je hronični problem zdravstva manjak sestara i tehničara i da su na to oni kao sindikat upozoravali nadležne odavno.

"Ovih dana zdravstveni radnici su posebno opterećeni. Zapravo, opterećenje traje dve godine. Poznato je da zdravstveni radnici nisu mogli da iskoriste godišnje odmore, da su ovih dana svi koji su na godišnjim odmorima povlačeni, da prekidaju odmore da dođu na radna mesta“, navela je Dašić.

Podseća da je Srbija imala zabranu zapošljavanja, lekarima nisu odobravane specijalizacije i da nam sve to sada dolazi na naplatu. U sistem ulaze sestre i lekari bez iskustva ili oni koji su se prekvalifikovali.

"Sada se zapošljavaju, ali u intenzivne nege ulaze ljudi bez iskustva. Treba vremena da se stvori medicinska sestra za intentzivnu negu. Prekvalifikovani ne mogu da se snađu. Oni moraju da rade pod nadzorom. Oni ne mogu odgovoriti izazovu ovako ozbiljne profesije“, rekla je ona.

Napominje da u zdravstvenim ustanovama ima dovoljno opreme, lekova, sredstava za rad, ali je loše što se nije ulagalo u humane resurse u ljude.

"Imamo više od 2.000 sestara koje su završile visoko obrazovanje, ali država im to ne priznaje", zaključila je ona.

(Espreso / Euronews Srbija)