MARKO (34) IZ VRANJA JE BIVŠI SPORTISTA, MESECIMA SE BORI SA KORONOM: U kovid bolnici u Kruševcu USPEO DA SE IZVUČE

Taj 20. decembar 2020. godine bio je veliki dan za našu zemlju, dan koji je uticao da se u narednom periodu sačuva na hiljade ljudskih života. Nakon samo četiri meseca, tog dana je otvorena kovid bolnica u Kruševcu koja je za godinu dana primila više od 6.000 pacijenata.

Ova bolnica kapaciteta 500 bolničkih postelja koja se prostire na 12.500 kvadratnih metara na lokaciji nekadašnje kasarne "Rasina", značajno je rasteretila zdravstveni sistem i pokrila ne samo Kruševac, već i severni deo Raškog okruga, značajni deo Moravičkog, te i južnog dela Šumadijskog okruga, ali i Topličkog. Oprema u bolnici koštala je 9,5 miliona evra, a u njoj je posao dobilo oko 600 lekara, sestara i drugog medicinskog osoblja.

Bolnički krug ima tri zgrade, dijagnostički centar, odeljenja intenzivne nege sa 150 i poluintenzivne nege sa 350 postelja, dve operacione sale, angio-salu… Od opreme tu su 150 respiratora, 350 monitora, EKG aparati itd.

Pacijenti koji u nju svakodnevno pristižu mahom su sa jako teško kliničkom slikom, neretko transportovani iz drugih zdravstenih ustanova iz centralne i južne Srbije, sa minimalnim šansama da prežive.

Tridesetčetvorogodišnji Marko Disić, pacijent iz Vranja, već tri meseca se nalazi u kovid bolnici Kruševac u koju je primljen u jako lošem kliničkom stanju, ali zahvaljujući trudu kompletnog medicinskog osoblja bolnice uspeo je da preživi.

“Došao sam iz inostranstva kod roditelja uoči novogodišnjih praznika, gde sam se i zarazio. Nisam se javio na vreme lekaru, stanje se malo iskomplikovalo, ali zahvaljujući bogu i lekarima nadam da ću uskoro da budem sa svojom porodicom kod kuće”, priča Marko koji bi, kako kaže, sada svakome preporučio da se na vreme javi lekaru, da ne čeka kao što je on čekao.

“Verovao sam da postoji korona, ali nisam verovao da ću da završim u teškom stanju. Nisam vakcinisan, smatrao sam da sam mlad, bio sam sportista, da ću da prebrodim to, ali eto, to je život, ne znamo šta nas očekuje”, ispričao je ovaj mladić koji usput ističe da su lekari i medicinske sestre 24 sata uz pacijente.

Koliko suza i znoja je ovde proliveno upravo oni to najbolje znaju, a direktor bolnice Vladan Cvetanović seća se ogromnog pritiska koji su svi lekari osećali na početku. On kaže da klinička slika primljenih pacijenata nije ličili ni na šta sa čim su se lekari ranije susretali i da se intezivna nega tog decembra praktično napunila za nekoliko dana.

“Bili su to ekstremno teški pacijenti koji su praktično po prijemu u intezivnu negu već bili na respiratoru. To su slike koje teško da ćemo videti za naš životni i radni vek, takve scene i tako veliki broj teških pacijenata. U sobi od 20 pacijenata, imate njih 17 koji su na raznim vrstama kiseonične potpore. To su zaiste scene koje se urežu. Kada uđete i vidite masovnu borbu za kiseonik, jednu ogromnu količinu teških životnih priča, teških za njih i za nas koji smo sve to morali da iznesemo na našim leđima i ne samo da radimo svoj posao, nego i da budemo velika emotivna i ljudska podrška tim ljudima koji su izolovani od spoljašnjeg sveta i svojih porodica”, kaže Cvetanović koji objašnjava da uprkos enormnom trudu, lekari ne mogu da pomognu svakome, ali svi oni koji napuste ovu bolnicu jesu upravo ta energija koja ih sve gura napred.

“Nekad je dovoljno samo da nekome stisnete ruku i da mu pružite podršku iako znate da njegovo stanje nije baš tako sjajno. Koliko puta smo mi samo uzviknuli “Diši, možeš ti to!” iako smo možda znali da to u tim trenucima nije dovoljno i da ga gubimo, ali jednostavno ono ljudsko izađe iz nas u tim trenucima, zajedno se sa njima borimo iako znamo da to možda neće ići u dobrom pravcu”, priča doktor i dodaje da su najveća dobit ove države i ovog sistema upravo ljudi koji ovde rade, koji su došli sa raznih strana i na koje je danas zbog posla koji su uradili posle godinu dana zaista ponosan.

“Ima naznaka da će se ovo završiti kroz par meseci, ali ono što ostaje posle, nisu zidovi, nisu respiratori, ostaju ljudi koji će nositi ovu bolnicu i u nekoj drugoj prenameni imaćemo sjajne profesionalce, ali i sjajne ljude. Ljude, koji nisu jednostavno ustukli u ovim teškim vremenima, nego su došli i bili tu na prvim redovima više od godinu dana”, istakao je direktor bolnice.

Borba ljudi zaposlenih ovde je teška, ali svakoga dana se hrabro bore i zbog dole otkucanih slučajeva i ishoda ne nameravaju da odustanu niti prepuste pobedu nekom drugom, ponajmanje virusu:

Jedinica intezivne nege, Kovid bolnica Kruševac: pacijent M.K. 35 dana intezivne nege, otpust; pacijentkinja S.M. 57 dana intezivne nege, otpust kući; pacijentkinja D.A. 64 dana, otpust kući; pacijentkinja L.S. 51 dan, otpust kući; pacijent S.D. 33 dana intezivne nege, otpust kući.

Zbog gore navedenog su svi ti junaci i dalje ovde.

(Espreso)