ŽIVOT PIŠE ROMANE, PRIČA KOJA OSTAVLJA BEZ DAHA: Čudesna borba LEKARA NIŠKOG KLINIČKOG CENTRA za PREDRAGOV ŽIVOT!

Pandemija - to su veliki brojevi. Dugo trajanje, mnogo zaraženih, i mnogo mrtvih. Užasno mnogo mrtvih, jer nema broja na koji možemo pristati i reći: to nije mnogo.

Ova pošast koja je zadesila planetu zbog toga je, zbog svoje sveobuhvatnosti i razornosti, i čini se: neizbežnosti - pošto nema mesta gde da se sakriješ, nalik na rat. A za rat važi onaj aforizam, dosetka ciničnog uma, da je jedna smrt tragedija, a smrt miliona statistika.

38 klinika i 1525 bolničkih kreveta

Najmodernije opremljena bolnica

Klinički centar Niš sastoji se od dve zgrade - jedne kompletno obnovljene i druge novopodignute, sa sedam spratova. Trenutno predstavlja jednu od najmodernije opremljenih bolnica, a ove godine dobiće i banku krvi. U izgradnju i obnovu ove zdravstvene ustanove i nabavku nove opreme uloženo je 50 miliona evra. Ima 38 klinika i 1.525 bolničkih kreveta, što ga čini drugim najvećim zdravstvenim centrom u Srbiji. Nabavljena su 2 nova skenera, 11 ultrazvučnih aparata i 11 rendgenskih aparata koji će skratiti liste čekanja ili omogućiti njihovo ukidanje. Zgrada je izgrađena po najvišim standardima, i u slučaju havarije obezbeđeno je nezavisno snabdevanje vodom i strujom tako da sve službe mogu da funkcionišu sedam dana.

Pogledajte i druge velike projekte na interaktivnoj mapi Niša.

Slično je i obrnuto: u anonimnost obračunskih kolona lekarskih protokola utopili su se i preživeli. Broj onih koji su preboleli koronu čak se i ne saopštava. Jednom, možda kad sve prođe, neko će i takve sabrati... a sada, postoje preča posla.

Ali, čini nam se da je u takvom načinu razmišljanja sakrivena greška. Jer, svaki onaj koji je preživeo teži oblik bolesti, koji je hodao ivicom ništavila, pogrešno nazivanim „drugim svetom" jer svet je samo jedan, svet živih... svaki takav je jedna dobra vest: zlo nije nepobedivo! A takve su nam vesti sada potrebne. Šta će nam posle, kad sve prođe: „Zar niste znali?", sada nam treba vera da spas postoji.

Znanje i požrtvovanost

Osim toga, ima i nepravde: zaboravljamo medicinsko osoblje. Sestre i tehničare, i lekare, koji se sa nemani zvanom korona rvaju nad pacijentima: stoglava neman vuče na jednu stranu, u mrak, oni na drugu, onu gde sija sunce, i gde ih čekaju unuci, deca, roditelji... Holivudske bolničke serije u kojima se trči u klompama, daju injekcije u poslednjem trenutku, a pulsiranje EKG je sve tiše, traju po 40 minuta, jer duže takvu količinu napetosti na ekranu gledaoci ne mogu da podnesu. A oni, zaposleni u kovid bolnicama, to žive evo dve godine! Kad pandemija prođe, kao i posle ratova, o pobedi svedoče generali. A pravi borci protiv korone će se vratiti svom redovnom poslu. Ako budu imali sreće da ih za godinu-dve ne stigne infarkt ili neka druga bolest koja sada podmuklo pamti sve stresove i nadljudska naprezanja, da račun ispostavi naknadno.

Zato, pričajmo ovde i sada o herojima koji se bore protiv korone, slavimo sada požrtvovanost, znanje i predanost poslu! Hvalimo čovečnost uvek kad je ima, jer je na ovom svetu nikad nema dovoljno!

Mi, s naše strane, prilažemo jednu priču za Zlatnu knjigu ljudskosti i odanosti medicinskom pozivu.

Predrag Nikolić iz Male Grabovnice dva puta je rođen: prvi, pre dvadeset tri godine u porodilištu leskovačke Opšte bolnice, a drugi put u jesen 2020. u Kliničkom centru u Nišu.

- Prvo je bilo kao obična prehlada, i drugima i sebi govorio sam: Ma nije mi ništa... Ali brzo mi se pogoršalo stanje, osetio sam malaksalost i znojenje, onesvestio sam se... Primili su me u leskovačku bolnicu, a odatle su me sanitetom prevezli u Niš - priča ovaj student i rekreativni basketaš za Kurir.

Majci, koja ga je pratila, rekli su da može da ostane pola sata od njega, „da se pozdrave". Ostalo je neizgovoreno: „... poslednji put".

Ali, Predrag se toga ne seća: primljen u niški Klinički centar kao najmlađi pacijent kog su morali da prikače na respirator, pao je u komu dugu sedamnaest dana!

Plakali od sreće

Skoro tri sedmice nad njim bez svesti bdili su medicinski tehničar i lekari različitih specijalnosti.

- Kad sam se probudio, prišla mi je doktorka Katarina Jović i pitala da li hoću da pričam sa roditeljima. Pozvala ih je preko Vibera. Video sam roditelje, ali mi nikako nije bilo jasno zašto plaču. Ja onako još zbunjen gledam i mislim se: Šta im je, što samo ponavljaju „sine"? A oni plakali od sreće! Pojma nisma imao da sam 17 dana spavao i da je svaki taj dan mogao da mi bude poslednji, da su se borili za moj život - priča Predrag.

A borba je bila neizvesna.

Kad su iz Leskovca zvali Klinički centar u Nišu da im kažu da imaju težak slučaj, srce Predraga Nikolića radilo je, da uprostimo, kao srce starca neposredno pred smrt.

Dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu i upravnik COVID bolnice, dobro se seća tog slučaja:

- Kažem: Hitno šaljite! Predrag je primljen najpre u stacionar, gde su kardiolozi odmah priskočili i uradili ultrazvuk srca, onda krenuli sa dopunom terapije. Vrlo brzo smo ga spustili u jedinicu intenzivne nege i unutar 24 časa je bilo jasno da će on morati da se stavi na mehaničku ventilaciju, jer mu je gasna razmena bila kritično niska i loša - seća se dr Janković.

Ali, to je bio tek početak. Narod kaže: zlo nikad ne dolazi samo.

Drama se nastavila i kad je Predrag skinut sa respiratora, jer se ispostavilo da je imao nešto što se zove „Kovidom posredovana multiorganska insuficijencija", a što znači da je u njegovom telu otkazalo sve što je moglo da otkaže.

- Sem pluća koja su otkazala, odnosno nije bilo dovoljno plućnog tkiva za adekvatnu gasnu razmenu, njemu je potpuno popustila pumpna funkcija srca. On je bio na lekovima, dobutaminu, na vazopresornim lekovima kako bismo mu održavali krvni pritisak i srčanu funkciju. Vrlo brzo nakon toga su otkazali i bubrezi, pa su se onda uključili nefrolozi i plasirali smo dijalizni kateter i 11 dana je bio na dijalizi. U međuvremenu je laboratorija bukvalno divljala sa vrednostima - pričao je svojevremeno doktor Janković.

Kad mu je popustila jetra, lekari su, priznaju sada, izgubili veru u svoju moć. Činilo se da pacijenta gube, da im njegov život ističe kroz prste... Ali, nastavili su daju sve od sebe.

- Sećam se da smo gledali one analize i pitali se šta da radimo. Prisećali smo se recepture jer, znate, u svakom rastvoru ima malo natrijuma, a njemu smo morali da dajemo čistu vodu, bez natrijuma. Sećam se da smo onda rekli: Pa dobro, uzećemo vodu sa česme! Preko sukcije kroz nos smo ga praktično pojili, tačno 250 mililitara svakog sata kako bismo razblažili krv i oborili nivo natrijuma koji ga je ugrožavao. Na kraju smo uspeli. Naravno, uz njegovu pomoć, bilo je tu dosta njegove snage - kaže dr Janković.

Bore se i pobediće

Prvo su proradili bubrezi, pa jedno plućno krilo, a drugo je trebalo drenirati... Dr Janković poslao je timu koji je učestvovao u Predragovom lečenju kontrolni snimak pluća - po prvi put sasvim uredan. A tim su činili nefrolozi, pulmolozi, grudni hirurzi, kardiolozi. anesteziolozi, i naravno sestre i tehničari, sjajno osoblje Kliničkog centra u Nišu, svakako najmodernije i najopremljenije ustanove takvog tipa u ovom delu Srbije.

- Pustio sam poruku da ćemo sutra uraditi još jedan kontrolni snimak i da Peđa zatim ide kući i da je majka sa njim. Za par desetina sekundi stiglo je bar 70 lajkova, a neke kolege su već bile otišle nazad u svoje bolnice u Aleksinac, Vranje i Leskovac. Onako, bilo je to za nas, i danas je, prilično emotivno - seća se ove pobede.

U to vreme u Kliničkom centru u Nišu bilo je 80 teških slučajeva korone, ali Predrag Nikolić je bio najmlađi.

Naš narod kaže: Neka se umire po redu, po godinama... a smrt je Predraga htela preko reda.

Može se reći da su lekari u Klinčkom centru u Nišu, spasivši mu život, opet uspostavili ispravan poredak u svetu. Bar na tren.

Ali, oni, ni njihove kolege širom Srbije ne odustaju. Bore se, i pobediće. Jer su na pravoj strani.

Setimo ih se, zato, s ljubavlju, i pomenimo u molitvama. Ko se ne moli, dovoljno je da ne viče u čekaonici zbog gužve...

(Espreso)