ZAŠTO SE ĐACI VRAĆAJU U ŠKOLSKE KLUPE UPRKOS REKORDNIM BROJKAMA? Zamenik ministra prosvete sve objasnio

Tim za škole doneo je odluku da od 24. januara 2022. godine učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola nastavu pohađaju neposredno, dok će učenici od petog do osmog razreda nastavu pratiti po kombinovanom modelu i ići u školu dan za danom, podeljeni u dve grupe. Za učenike srednjih škola nastava će, takođe, odvijati prema kombinovanom modelu.

Pomoćnik ministra prosvete Miloš Blagojević kaže da je ovakva odluka, pa čak i uprkos pogoršanju epidemijske situacije doneta gotovo jednoglasno i na osnovu nekoliko parametara.

"Pre svega prema stopi zaražavanja stanovništva, broja zaraženih učenika i zaposlenih, uopšte transmisije virusa u zajednici. Odluku smo doneli i na osnovu nekih sekundarnih pokazatelja koje smo mogli da pratimo u Vojvodini, kao što je broj odeljenja koji su prešli na online nastavu, broj grupa, podelu odeljenja na veći broj grupa", kaže on i dodaje:

"Na jučerašnjem sastanku smo doneli jedinstvenu odluku da se raspust ne produži i nakon jedne ozbiljne analize koja je trajala do kasno, odlučili smo da krenemo sa ovakvim modelom"

Kako kaže, zaključak sastanka bio je i da je Vojvodina bolja od ostatka Srbije u tom pogledu.

"U Vojvodini imamo porast obolelih, ali i pored toga što se nastava organizuje, taj broj je bolji nego što je to slučaj sa ostatkom Srbije. To je vrlo značajan podatak jer smo u početku pandemije tvrdili da škole nisu mesto zaražavanja, da se poštuju mere, da u tome imamo veliku pomoć i učenika, i zaposlenih, pa i roditelja"

Prema podacima iz servisa javnog zdravlja od 12. do 19. januara broj obolelih učenika od šest do 18 godina iznosi 3.084.

"Taj broj je u ukupnoj populaciji 2,8 odsto i u ovom trenutku mi se čini da ga možemo kontrolisati", kaže i dodaje da za prosvetne radnike još ne postoji precizna brojka obolelih.

Kaže i da ih je na ovu odluku ohrabrilo podatak da je omikron soj blaži, ali da ovakva odluka ne znači da neće biti reakcije u školama u kojima se situacija bude otela kontroli.

"Bilo je bitno da krenemo sa nastavom i počnemo da primenjujemo sve one instrumente koje smo već uveli, pa da možemo da reagujemo kada vidimo situaciju na terenu. Nije nikakav problem da određeno odeljenje ili gripa pređe na online ako se stvore uslovi za to"

Blagojević ističe da postoje sredine u kojima su 60 odsto škola imale jednog ili nijednog zaraženog u svakom trenutku.

"Škole su refleksija onoga što se dešava u društvu. Hteli smo da ostavimo mogućnost da nastavu organizuju po modelu koji je najbolji za njih, naravno u dogovoru uvek možemo intervenisati i napraviti neki drugi model koji im odgovara".

"Tim za škole duguje javnosti podatke"

Vesna Vojvodić iz Sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost" kaže da je još u avgustu Tim za škole, zajedno sa Minsitarstvom prosvete odredio jedan niz osnovnih i sekundarnih indikatora koji su vodilja tokom odlučivanja na nivou opština i gradova, a koji će odrediti po kojem će modelu raditi škole.

"Nevolja je međutim u tome, što s jedne strane javnost - ni prosvetna, ni celokupna ne dobija te podatke da bismo mogli i mi da sagledamo tu situaciju i njenu ozbiljnost. S druge strane, ministar isporučuje jedno jedino merilo, a to je procenat zaraženih učenika u školskom sistemu", ističe Vojvodić.

Ona naglašava da procenat zaraženih učenika ne može da bude jedini kriterijum, kada je u pitanju određivanje metode nastave, jer su u samom dokumentu navedena i druga merila – broj zaraženih na 100.000 stanovnika, tendencije u poslednjih sedam dana, itd.

"Mi ne raspolažemo tim podacima i zato mislim da Tim za škole i ministar prosvete duguju javnosti te podatke", dodaje ona.

Vojvodić smatra da bi ustanove trebalo da dobiju kako je raspoređen broj novozaraženih u Srbiji.

"Ako u Novom Sadu, koji ima oko 300.000 stanovnika, danima imate hiljadu novozaraženih ljudi, računajte da to na 100.000 ljudi iznosi više od 330 građana, što predstavlja signal za primenu crvenog modela. Nama je važno da znamo kojim se kriterijumima Tim za škole vodi, kako bismo znali da je njihova odluka utemeljena na realnim brojkama, a ne na jednoj razumljivoj, ali neopravdanoj želji ministra da sistem funkcioniše uprkos činjenicama sa terena", zaključuje članica Sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost".

(Espreso/EuronewsSrbija)