U SRPSKIM VRTIĆIMA BUKTI EPIDEMIJA, A NIJE KORONA: Raste broj zaražene dece, rizik imaju i NEVAKCINISANI roditelji

Među predškolcima bukte ovčije boginje. Pedijatri u poslednjih mesec dana beleže četvorostruko veći broj zaraženih mališana nego što je to ranijih godina bilo uobičajeno za ovaj period. Razlog povećanja još nije jasan, a strahuje se da će najmlađi virus ovčijih boginja preneti na svoje roditelje koji nisu preležali ovu infekciju, koja u odraslom dobu može da bude okidač za pojavu komplikacija i trajnih posledica.

Načelnica pedijatrije Doma zdravlja Palilula, dr Aneta Jovanović kaže da varičela najčešće pogađa mlađu decu, uzrasta oko tri godine:

- Kod većine mališana dominira uobičajena klinička slika za ovčije boginje: malaksalost, blago povišena telesna temperatura i pojava ospi po celom telu. Terapija je simptomatska i podrazumeva pranje kožnih promena sapunom i vodom, snižavanje temperature i nanošenje krema koja ublažavaju svrab i blago "hlade" kožu. Neophodno je stalno praćenje deteta, jer kod šest do osam odsto njih mogu da se pojave teži simptomi infekcije. To su visoka telesna temperatura, upala pluća, uva, pa čak i meningitis.

Kaže da je vakcinacija najsigurnija zaštita:

- Vakcina protiv varičele obavezna je za decu za koju pedijatar proceni da su u riziku i za osnovce od šestog razreda koji je nisu preležali. Svi drugi ukoliko se odluče da njihovo dete primi vakcinu moraju sami da snose troškove.

Doktor Dejan Jonev, pedijatar Doma zdravlja Čukarica, kaže da je varičela među decom prisutna tokom cele godine, ali da se tokom zimskih meseci masovnije širi zbog boravka u zatvorenom:

- To je virus koji se kao i većina drugih prenosi kapljičnim putem, tako da je često umivanje, ispiranje nosa i pranje ruku dobra prevencija.

Pedijatar Jonev očekuje da će se i u dispanzerima za odrasle pojaviti veći broj onih koji traže pomoć zbog ove infekcije. Ona je kod odraslih pacijenata mnogo dramatičnija, jer ospe pokrivaju veći deo kože i posledice su mnogo učestalije.

Posebno upozorava na dodatnu bakterijsku infekciju.

- Kada varičela oslabi imunitet može da dođe do bakterijske infekcije ospi i zato je važno što češće pranje promena sapunom i vodom, mirovanje i simptomatska terapija - navodi dr Jonev.

Virus varičele nakon infekcije trajno se nastanjuje u ljudskom organizmu i može ponovo da se aktivira usled pada imuniteta, stresa i bilo koje druge infekcije koja obara imunološki odgovor. Ponovna infekcija virusom varičele naziva se herpes zoster. On se ispoljava u obliku grupisanih plikova na koži koji se protežu uzdužno, prateći nerve kičme. Ceo proces može da bude popraćen povećanjem limfnih čvorova koji se nalaze u blizini. Herpes zoster se javlja, uglavnom, kod odraslih osoba, a kod dece samo u izuzetnim okolnostima. Najčešće se javlja u starosnoj dobi između 60 i 70 godina. Češće se dešava kod osoba koje boluju od hroničnih bolesti.

INKUBACIJA OD 14 DO 21 DAN

Varičele su veoma zarazne. Većina dece čiji su brat ili sestra zaraženi će se verovatno zaraziti, a simptomi se javljaju od 14 do 21 dana nakon izloženosti virusu. Kada se pojave ospe prolaze kroz tri faze - od crvenih promena u ravni kože, do mehurića ispunjenih tečnošću koji se na kraju pretvaraju u kraste.

(Espreso/Novosti)