DANAS POČINJU NEKRŠTENI DANI! KAŽU DA NOĆU MOGU DA SE DESE STRAŠNE STVARI: Ovo je jedno od NAJJEZIVIH VEROVANJA!

Prema starim srpskim verovanjima, od 10. januara do Bogojavljenja, odnosno 19. januara, traju "Nekršteni dani".

Nekršteni dani uvek su mrsni, a ne posti se čak ni sredom ni petakom. Samo je Krstovdan dan za post.

Verovanje za Nekrštene dane od davnina je duboko utkano u svest našeg naroda, a mnogi smatraju da je ovo možda i jedno od najjezivijih predanja u narodu.

Veruje se da je ovo period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten. Tokom nekrštenih dana donji svet je otvoren, pa po zemlji u to doba šetaju aveti, veštice i druge nečastive sile.

Predanja kažu da u ovo doba mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i razni drugi demoni.

Ove nečastive sile vladaju od trenutka kada se smrkne pa sve dok ne zapevaju prvi petlovi. Zbog toga, narod kaže, preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće. Onaj ko se usudi da putuje nakon zalaska sunca, kaže predanje, neće dobro proći, a ako neko baš mora da izlazi trebalo bi da sa sobom nosi beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet, piše Istorijski zabavnik.

Slično, u nekim krajevima Srbije još se i danas pažljivo pazi da u Nekrštene dane žene nikako ne predu, ne tkaju i ne peru. Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se brine da van ne ostane dečja odeća jer bi zle sile bajalicama i urocima mogle preko stvari da naškode deci.

Po nekim selima, naročito u Vlaškim krajevima, krije se čak i svetlost iz kuća tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne. Noću se ne pije voda jer predanje kaže da se demoni uvlače u kućne posude i tu vrebaju neoprezne.

Narod kaže da Nekršteni dani nisu dobro vreme za rađanje. Veruje se da će dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljanja biti bolešljivo i nesrećno. Da bi se mališani “odbranili od uroka”, stari su smislili ovo – deca rođena u Nekrštene dane moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu košulju, tkanu na kaminu, navodi Istorijski zabavnik.

Koledari i "protivlek" za Nekrštene dane

Nekada je tokom ovog perioda u Srbiji postojao običaj teranja zlih sila. Glavna uloga pripala je Koledarima koji su imali zadatak da šalom, igrom i pesmom oteraju nečastive.

Koledari su maskirane grupe, obično mladih, koji su na sebe oblačili gunjeve, stavljali maske raznih duhova, mitoloških bića i čudovišta. Neke maske su predstavljale i mrtve pretke.

Išli su od kuće do kuće i tražili priloge kao što su mleko, rakija, vino, slanina, jaja, meso...

Sakupljač darova bio je torbonoša, a glavni Koledar nosio bi fenjer okićen ruzmarinom.

Koliko god jezivo zvučala priča o Nekrštenim danima, znamo šta nam je činiti! Uz muziku, smeh, vesele teme, iće i piće sve se lakše prebrodi, a preci su nam ostavili predanje da se tako i nečastive sile teraju.

(Espreso)