PROFESOR BOŽIĆ JE POKRENUO NAJHUMANIJU AKCIJU! Za Espreso otkriva koliku SREĆU čovek doživi kada POMOGNE! (FOTO)

Dobri ljudi su svuda oko nas, a prepoznaćemo ih tako što će priteći u pomoć onda kada će mnogi okrenuti glavu. Oni nikada ne ignorišu problem, a često pružaju više nego što mogu i time dokazuju koliko u njihovim srcima ima mesta za sve.

Darko Božić je sasvim običan profesor iz Pirota, koji je odlučio da svoj život oplemeni dobrim delima i svakoga dana zaspi sa osmehom na licu.

Na taj put osnaženi njegovim dobročinstvom krenuli su i drugi meštani, te njegova grupa za pomoć ugroženima broji na hiljade članova.

Božić za Espreso objašnjava kada je shvatio da može da pokrene ljude na akciju i pomogne mnogima.

- Cela priča oko formiranja Fejsbuk grupe “Glas Pirota”, a zatim i Udruženja Građana i portala sa istim imenom je počela neplanirano i iznenada, tako što sam na svom nalogu objavio događaj o nepravdi koja me je toliko duboko pogodila da sam je osetio lično kao svoju bol i svoje poniženje. Policajac je uz rotaciju sproveo radnika na malom motorčiću i napisao mu kaznu okrećući glavu od crnih džipova koji su prolazili pored njega projurili sa nevezanim vozačima. Ja tada nisam razmišljao o tome da li mogu da pokrenem ljude, objavu sam postavio jer nisam to mogao da zadržim u sebi. O tom događaju sam dosta i kasnije razmišljao, nisam siguran da li sam samo hteo da zaštitim njega od poniženja ili sam ja u njemu video i sebe, ni sada nisam potpuno siguran. Ali reakcija kod ostalih ljudi je bila vrlo slična mojoj, i ja sam osetio olakšanje jer sam video da nisam sam, da nas ima. Ljudi su moju objavu videli kao hrabar i moralan čin. Objavu su prenele novine, formirana je facebook grupa: “Glas Pirota” koja je za kratko vreme dobila preko 8.000 članova. Danas je to grupa koja promoviše slobodu govora, mesto gde svako može da bez straha objavi problem koji ima ili nepravdu koju doživljava. Mesto gde svako može da pokrene inicijativu, da predloge. Nepravda koju čovek može da doživi je i bolest, koja u kombinaciji sa siromaštvom može mnogo da ponizi čoveka. U grupi su članovi počeli da postavljaju licitacije kako bi se prikupila sredstva za bolesnu decu i sugrađane, tako da je krenulo i u tom smeru. Ja ne mislim da sam ja pokrenuo ljude, jednostavno to se desilo i njima i meni - objašnjava Božić.

Društvene mreže jedne su od glavnih sredstava informisanja kada su ovakvi slučajevi u pitanju, pored medija, ali kako da znamo šta je ovim ljudima najpotrebnije i kako na pravi način pomoći?

- Grupa je jako velika, tako da lako saznamo kome je pomoć potrebna. Pre početka prikupljanja ljude obilazimo kako bi saznali šta im treba. Nekada su potrebna drva, nekada priključak za struju, šporet, hrana, odeća, obuća, namešta, potrebe su različite.

Svako ko želi da pomogne dobrodošao je, a Božić kaže da će se takvi ljudi uvek naći u nevolji. Opisao nam je i koja je to situacija za njega bila najpotresnija.

- Bilo je dosta teških situacija: Nepokretan čovek koji živi potpuno sam, u kući u kojoj je isključena struja sa ranama od dekubitisa. Nakon intrvencija u bolnici je vraćan kući gde je živeo u nehumanim uslovima. Slepa žena koja je živela bez grejanja, ljudi kojima je izgorela kuća, deca u domu.

Dosta teških situacija je bilo ali bih ipak izdvojio decu. Dva brata i sestra koji žive u selu pored Pirota sa majkom u nezamislivom siromaštvu. Pamtim sliku brata i sestre koji nas srećni gledaju kroz prozor dok donosimo hranu.

Takođe deca u domu koja su crtala i organizovala prodajnu izložbu kako bi skupila novac za svoju žurku. Onda jedan dečak iz doma koji je od stvari koje smo doneli odabrao Nike patike i reko da su mu taman i ako su tri broja veće. Eto te situacije sa decom su na mene ostavile najjači utisak.

Upravo taj dečak koji je izabrao veće patike je na Darka ostavio najveći utisak i u tom trenutku bio je najponosniji na svoje dobročinstvo.

- U domu za decu u selu Strelac doneli smo garderobu i obuću. Jedan dečak je ugledao patike "Nike" i odmah ih je tražio. Kako smo odmah procenili da su mu velike, nismo ih njemu ni ponudili, ali on je bio uporan. Kada ih je probao videlo se da su mu dosta veće. Na moje pitanje da li su mu taman, rekao je da, stegao ih pertlama vrlo snažno i otrčao u dvorište na fudbal. Želja za tim patikama bila je ogromna.

Udruženje je konstantno aktivno i građani pokušavaju da pomognu na sve načine onima kojima je pomoć potrebna.

- Stalno ima više akcija istovremeno. Jedan slučaj je posebno težak i ne možemo ga rešiti, jer je za lečenje deteta potrebno 400.000 evra. Ovde bi jedino mogla da se uključi država. Mi smo svesni da ne možemo rešiti sve probleme, da se institucije moraju mnogo više anagožati. Naše angažovanje je i vid pritiska na njih da nastave da rade to što smo mi započeli.

Profesor je saglasan sa tvrdnjom da Srbe nesreća ujedinjuje i da nismo narod koji će rado da "okreće" glavu i ostane imun na teške životne priče. Kako je Božić u svakodnevnom kontaktu sa učenicima zanimalo nas je da li je svojim primerom uspeo da utiče na njih.

- Trudim se da svoje učenike hrabrim, motivišem kako bi stekli samopouzdanje i zavoleli predmete koje im predajem. Deca su bolja i humanija od odraslih. Učenici moje škole već godinama prikupljaju sredstva za siromašnu decu, maturu slave u majicama i doniraju. Slično je i sa ostalim školama u Pirotu. Mi kasnimo, oni su bolji.

Pomoć je uvek potrebna, ali čini se kao da se uvek isti ljudi zalažu i pokreću akcije u svom okruženju. Koliko to aktivno zalaganje oduzima energije i vremena?

- Ja radim dva posla, profesor sam u školi i vozim prigradski autobus. Sada više nije potrebno mnogo dodatne energije, grupa funkcioniše i sama. Ljudi postavljaju licitacije i uplaćuju. Sredstva idu direkno korisniku i ne idu preko udruženja, tako da nije potrebno dodatno angažovanje. Potrebno je organizovati prevoz ali ni to nije komplikovano, ljudi se sami javljaju.

Za kraj profesor je odlučio da nam otkrije i kako da dođemo do istinske sreće i ispunimo svoje srce tom predivnom energijom.

- Istinska sreća po meni je postići mir u sebi. Da sam prećutao i da nisam reagovao kada je nepravedno kažnjen radnik na motorčiću verujem da ni sada ne bi bio miran. Dakle, tako je moralo da bude.

Svet bi bio mnogo bolje mesto kada bi bilo još ljudi kao što je Darko Božić i kada bismo bili empatičniji prema svom komšiji, rođaku, prijatelju. Grčki filozof, Aristotel govorio je da je čovek upravo biće zajednice, stoga prihvatimo da nam je pomoć potrebna i da nismo predodređeni da provedemo život u samoći. Pomozite drugima i oni će vam dobronamernost uzvratiti kada to bude bilo potrebno.

(Espreso)