DR KON SE OGLASIO: Omikron je u SRBIJI, imao je i te kako ŠTA DA KAŽE!

Omikron je zvanično stigao u našu zemlju i već u prvoj nedelji poremetio do tada stabilnu epidemiološku situaciju. Postepeno povećavanje zaraženih iz dana u dana pokazuje nam da smo ponovo na putu ka novom talasu. Iako su brojke još uvek niske, stručno mišljenje je da je situacija već sada postala preteća.

O trenutnom epidemiološkom stanju, mogućim merama i tome šta nas čeka u predstojećem periodu, razgovarali smo sa našim stručnjakom epidemiologom i članom Kriznog štaba dr Predragom Konom, koji je prvo iskoristio priliku da svima čestita praznike uz jednu želju.

- Čestitam svima Novu godinu i želim da nas ovaj virus već jednom ostavi na miru - poručio je naš proslavljeni epidemiolog.

Kako se Srbija i dalje nalazi u povoljnijoj epidemiološkoj situaciji, pitali smo dr Kona šta je to što bi u ovom trenutku trebalo da uradimo kako bismo zadržali trenutnu situaciju.

- Epidemiološka situacija više nije stabilna, ona je postala preteća. Već poslednja četiri dana u Beogradu se broj zaraženih povećava u odnosu za predhodnu nedelju a isto važi i za ovaj vikend za celu Srbiju. Prema tome imamo jasno uočavanje da praktično počinje peti talas kod nas ili drugi pik petog talas - rekao je za "Blic" epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.

On je istakao da trenutno imamo preteću epidemiološku situaciju sa činjenicom da omikron sada u zemljama Evrope dostiže svoj maksimum.

- Kada govorimo o omikronu, koji je za tačno mesec dana otkako je otkriven postao zabrinjavajuća varijanta, mi imamo da je to toliko prisutno i toliko dominantno da nigde nijedna varijanta, nijedan soj nije pokazao toliku sposobnost - naglašava.

Dr Kon je istakao da je porast obolelih na neki način u ovom periodu i očekivan jer mi sada imamo situaciju kada nam dolaze ljudi iz inostranstva kako bi proslavili doček Nove godine koji obično spajaju sa katoličkim ili pravoslavnim Božićem i da oni donose sa sobom virus ne znajući da ga imaju.

Na pitanje da li su nam potrebne nove mere, naš epidemiolog ističe da nam je svakako potrebna snažna kontorla.

- U ovako pretećoj situaciji mi istovremeno imamo doček Nove godine, najavljivan na sva zvona i pozivanje na masovne proslave, kao i piču o rasprodatim kartama i ulaznicama. Ono najosnovnije što može u ovom trenutku da se zamisli jeste da to bude vrlo kontrolisano. To se odnosi na događaj u zatvorenom prostoru ali i na otvorenom regulisano - kaže naš sagovornik.

Epidemiolog objašnjava na koji način bi se to moglo sprovesti u zatvorenom i na otvorenom prostoru.

- U zatvorenom standardno sa kovid propusnicama što već postoji, s tim što mi naglašavamo da propusnice treba da važe 24 sata iz jednostavnog razloga što su i dnevni događaji masovno najavljivani u Beogradu, preko plakata, kroz društvene mreže, razne pozive. Sa druge strane ono što je najidealnije i najednostavnije razrešiti epidemiološki gledano, naravno nikako ne mislim da je to jednostavno rešenje jeste da se ti kontakti jednostavno ne dozvole i da ono što nije ni odobreno bude jasno, jer nikad niko nije odobrio. Mi imamo trenutno na snazi dozvoljeno okupljanje od 500 osoba i spolja i unutra i imamo kovid-propusnice za unutra.

Ono što može još vrlo ozbiljno da se razmatra u ovoj situaciji ako se dozvoljava masovno okupljanje na otvorenom, da bude jasno da treba da se nose maske, jer znamo kako izgleda doček na trgovima gde je nemoguće u dugom vremenskom periodu držati distancu i sprečiti eventualno zaražavanje - objašnjava dr Kon.

Mnoge zemlje EU već su zabranile novogodišnje proslave, a mi smo upitali dr Kona da li je i kod nas realna takva situacija.

- Ne postoji epidemiolog u ovoj zemlji, i ako postoji to je ekstremno retko, koji će u ovoj situaciji podržati proslave na trgovima. Tu treba da bude jasno da epidemiološka struka to ne može nikad da podrži u ovakvoj situaciji a sa druge strane tome su se priključili i svi ostali članovi medicinskog dela Kriznog štaba i sa takvim predznakom imamo tu sednicu sutra - napominje.

On naglašava i da ne očekuje dramatične promene.

- Ne očekujem da će da bude nekih dramatičnih promena u odnosu na dosadašnje ponašanje a šta će se rešiti to zaista ne znam, niti mogu da zamislim, jasno mi je samo šta je pretnja koju jednostavno vidim. Ovaj zahtev praktično dolazi od same pojave omikrona i od činjenice kako se on ponaša i kakvi su mu potencijali u zemljama u kojima već bukti.

Ne znamo delovanje omikrona

Dr Kon kaže da uprkos tome što je već jasno da se ova varijanta korona virusa brzo širi, još uvek ne znamo njegovo dejstvo. Za sada je kaže primećeno da izaziva blaže dejstvo ali naš stručnjak smatra da to ne treba prihvatiti u potpunosti već treba sačekati.

- Mi još uvek ne znamo kako on deluje na starije ljude i na teške i hronične bolesnike jer se uglavnom dešava kod mladih, i sve je češći utisak da se radi o varijanti koja izaziva blaže obolonje ali je jednostavno nemoguće biti potpuno siguran i treba sačekati. On ne pokazuje neke dramatične razlike u Velikoj Britaniji u odnosu na delta varijantu u ponašanju kod mlađih ljudi konkretno do 29 godina, tako da ne možemo da tvrdimo da će biti drugačiji u odnosu na delta soj kad napadne starije i kada stigne do njih - podvlači naš sagovornik.

Imajući u vidu da EU zemlje svakodnevno obaraju sopstvene rekorde, slična sudbina mogla bi da zadesi i Srbiju.

- Mi imamo preteću epidemiološku situaciju sa činjenicom da omikron u zemljama Evrope sada "besni" i postavlja sve veće i veće rekorde i ako uporedimo "sebe" sa tim zemljama, mislim na Veliku Britaniju i Francusku, onda bi to odgovaralo brojki od oko 12.000 ljudi dnevno i to je do sada neviđeno u našoj zemlji. To ne znači strikto da ćemo mi do ove cifre doći, već prema poređenju sa Velikom Britanijom ako bismo imali sličnu situaciju onda bi moglo da ide i do 12.000 obolelih dnevno - dodaje.

Prema njegovom mišljenju, to ne bi trebalo da se desi u Srbiji jer sada veći imamo veliki broj onih koji su preboleli kovid kao i zadvoljavajući procenat onih koji su vakcinisani trećom dozom.

- Ne mislim da će se to desiti u Srbiji jer mi imamo i prebolevanje i vakcinisanost sa trećom dozom koja je sad već premašila i 30 posto, a u Beogradu već i 36 posto jer imunizacija trećom dozom je vrlo značajna. Što je više vakcinisanih sa trećom dozom to se smanjuje mogućnost prenošenja, jer oni koji su treću dozu primili, oni imaju veću efektivnost vakcine nego oni koji su vakcinisani sa dve doze i kojima je od vakcinacije prošlo dosta vremena.

Ipak, naš epidemiolog naglašava da virus može da napadne i vakcinisane.

- Ono što je sasvim sigurno jeste da virus cirkuliše i može da napadne i vakcinisanu osobu, ali je suština u tome što izaziva blaže obolenje, a vakcina znatno smanjuje šanse za intenzivnom negom. E to je razlog. Međutim, virus je u cirkulaciji i kada povežete i jedno i drugo onda je jasno da moraju da idu i mere i vakcinacija, jer jedino tako možemo da smanjimo njegovu cirkulaciju što nam je glavni cilj - dodaje.

Naš sagovornik kaže da smanjenje cirkulacije može da se obezbedi hitnim i brzim vakcinisanjem, što na žalost kod nas nije uspelo, jer je društvo pokazalo jasan otpor prema tome. On kaže da to treba poštovati i taržiti načine kako u takvoj situaciji sprečavati nagli porast obolevanja.

Na pitanje da li ćemo uskoro početi i sa davanjem četvrte doze, dr Kon objašnjava da je još rano da se o tome spekuliše.

- Ne može uskoro da se počne sa davanjem četvrte doze jer nemamo baš nikakve podatke o tome. Mi ćemo ih dobiti, najpre će stići iz Izraela pošto je to zemlja koja je prva počela sa tim. Postoje i druge zemlje koje uvode - kaže dr Kon.

On ističe da smo mi proaktivno uveli treću dozu što se, kako kaže, pokazalo dobro.

- Kada kažem proaktivno, znači imali smo naše podatke da su počeli da se hospitalizuju ljudi koji su imali već dve doze i sa druge strane dolazili su podaci o uspešnosti stvaranja efikasnije zaštite sa trećom dozom i tada je ona uvedena - kaže naš sagovornik.

Epidemiolog ističe da ovde mora da se razume da brzina smene ne samo virusa nego i događaja koji prate tu smenu zahtevaju proaktivno odlučivanje koje, kako kaže, ne ide tako da se sve do kraja isprati i dovoljno zna osvemu, nego se nekada moraju na osnovu prvih podataka i istraživanja doneti odluke. Naš sagovornik naglašava i da njih ne donosi Krizni štab.

- Težište odgovornosti i to koje je vrlo dobro prihvaćeno je na nacionalnom komitetu za imunizaciju. Mi smo ga stvorili ali na žalost tek u pandemiji - objašnjava dr Kon i dodaje da je nekolicina onih kojil se bave imunizacijom čitavog radnog veka pokušavala devet godina da stvori taj komitet, koji je tek sada oformljen i jedna od najvažnijih mera koja je tamo doneta je upotreba treće doze.

Kako je pred nama neizvesni razvoj situacije, dr Kona smo pitali i šta to možemo da očekujemo u januaru.

- Porast je već krenuo, tako da ćemo tokom novogodišnjih praznika imati situaciju sličnu onoj koja se dešava svake subote i nedelje, a to je podredizacija. Dakle čovek, i ne samo kod nas već je to opšte ponašanje u čitavoj Evropi, kada praznuje, on izbegava da ide kod lekara i pokušava da jasno minimizira svoje tegobe sa željom da doživi praznovanje, tako da to je nešto što se apsolutno može očekivati i sada.

U periodu od dočeka Nove godine pa sve do Božića imaćemo situaciju da ne možemo da budemo sigurni šta se dešava a u pozadini će zapravo da se povećava broj obolelih. Tek kad prođemo praznični period počeće jasno da se vidi tačan broj obolelih, tek u drugoj polovini januara. Ovakvi manji pomaci će se videti, ali će to izgledati mirno, a tek u drugoj polovini januara će se to jasno uočiti.

Na pitanje zašto kod nas nisu donete mere u trenutku kada je u Evropi počeo da bukti omikron, epidemiolog odgovara da smo mi imali drugačiju situaciju.

- Nisu donete iz razloga što je kod nas neprekidno padao broj obolelih. Mi smo imali situaciju koja je bila iz dana u dan sve povoljnija, s tim što se jasno znalo da će pristići naši ljudi ali to je onda odlučivanje bez konkretnog događaja. Ja sam često naglašavao da bi trebalo malo više proaktivno donositi odluke, međutim, to nije prolazilo ne samo sada nego i ranije. Ovo su događaji koji sustižu jedni druge i bilo kakva kritika po pitanju zašto nešto nismo uveli bez sagledavanja celine deluje nekome racionalno ali nije, to je iracionalno gledanje na stvarnost.

Iako se o omikronu još ne zna dovoljno, a pogotovo kako utiče na različite starosne grupe, dr Kon kaže da je situacija sa školskom decom za sada povoljna.

- Mi za sada vidimo vrlo povoljnu situaciju sa školama. Što se njih tiče, u Vojvodini su već na raspustu, kod nas je odlučeno da to bude uobičajeno od 31. decembra, prema tome danas kada gledamo tu odluku ona je sasvim u redu. Videćemo sada da li će biti nekog porasta, ali ne sluti da će tako biti jer još uvek ta aktivnost virusa nije tako visoka da bi se prelila na školsku populaciju. Ukoliko bi krenulo eventualno neko prelivanje i kada bi se ustanovilo da bi školska populacija mogla da intenzivira to prenošenje, da se vraća virus u porodice, tada će biti prekinuto i prekid će biti sve do 24. To je period kada će početi da raste aktivnost virusa.

On dodaje i da će u tom slučaju ponoviti apele građanima da se vakcinišu.

- Već ulazimo u period kada je manje povoljno raditi vakcinaciju nego kada je period potpunog mira, ali će to biti period kada će se ljudi masovno pozivati ljudi na vakcinaciju zato što do sada nije uspelo - napominje.

Naš sagovornik predviđa i do kada će trajati ovaj talas, odnosno kakve su njegove prognoze kada je u pitanju kraj pandemije.

- Ja sam optimista što se tiče čitave godine. Virus je opstao na planeti što znači da će opstati baš kao što čovek živi. Međutim, bez obzira na to, ukupan broj ljudi koji ima već neki imunitet, bilo vakcionalni, bilo prirodni se povećava i za očekivati je da bude sve manje virusa koji izazivaju teške forme bolesti. Da se sve češće javljaju varijante sa blažom formom i to bi 2022. godine trebalo očekivati. U suprotnom, ako ode u drugi smer to je negativno i za virus i za čoveka.

Evalutivno posmatrano za očekivati je da u 2022. dođe do ublažavanja, a moći ćemo da kažemo da smo izvan pandemije kada virus prestane da cirkuliše. To je ogromna razlika u odnosu na to da prestane da izaziva umiranje. Da prestane da cirkuliše to treba jako puno ljudi da bude u jako kratkom periodu zaštićeno. E to je ono zbog čega je vakcinacija krucijal - podvlači dr Kon.

Uprkos omikronu prisutan je i grip

Dr Kon napominje da ne smemo zaboraviti i na virus klasičnog gripa.

- Sada sa dominacijom omikrona, virus gripa nije tako značajna tema ali to ne znači da se i on ne provlači. On može postati tema mesec dana ili možda čak i kasnije, jer virus gripa je takođe otkriven kod nas - zaključuje naš sagovornik.

(Espreso/Blic)