PROFESOR TIODOROVIĆ PROGOVORIO O NAJTEŽIM TRENUCIMA: "Teško mi je bilo svaki put, urezano je u sećanju"

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović u intervjuu za „Blic“ otkriva šta mu je bilo najteže tokom prothodne dve godine, šta je ono što nikada neće zaboraviti, koliko ćemo puta ići po vakcinu, i da li ćemo imati vakcinu protiv svih sojeva.

Dve teške godine su za nama… Kako vam izgledaju iz sadašnje perspektive?

Ovo je pandemija koja je ostavila najveće posledice u celom svetu, ali i kod nas. Može se čak po nečemu i uporediti i sa španskom groznicom, recimo, po tome šta su njeni efekti osetili po tragičnim posledicama, ali svakako da ima i socijalnih i psiholoških karakteristika. Sigurno je i ekonomski, pa i politički problem. Različita tumačenja se javljaju, ne samo u medicini nego i u drugim oblastima i govore o tome koliko je bilo teško.

Kako ćete pamtiti ovu borbu?

Normalno da smo zapamtili one najtragičnije situacije, i ja se uvek sećam i ponavljam situaciju sa Gerontološkim centrom u Nišu iz aprila 2020. godine. To je bilo strašno, strašan udar, sa velikim posledicama. Svaki život je neprocenjiv, tako je i kada smo gubili starije, ali i kada su stradali od korone i oni mlađi. U ovoj epidemiji, napustili su nas i umetnici, kulturni radnici, lekari, naučnici, akademici… Mnogo mi je bilo teško svaki put kada bi umrla neka trudnica. Umesto da se raduje jer se rađa novi život, desi se da se zarazi i umre... To mi je bilo teško. Što se tiče epidemije, to je i veliki udar na ekonomiju, normalan ljudski život, na psihu, na socijalni život… Pamtiću i zbog toga što nam se desilo i to, da je bilo mnogo politikanstva, umesto da imamo nacionalno zajedništvo, da savladamo posledice, mi smo se bavili nečim što predstavlja još veći rizik i udaljavanje od osnovnog cilja.

Da li smo izvukli neku pouku, da li ima nečeg dobrog u ovom „zlu“?

Pored ovih teških i tragičnih događaja, moram da kažem i istaknem nešto, što predstavlja pozitivnu stranu, a to je društvo i javnost. Narod, građani, koji su pokazali veliku spremnost da se bore. To nije bilo samo naviknuti se da pandemija postoji, nego i ono što predstavlja pozitivnu karakteristiku borbe za opstajanje. Takođe, moramo da kažemo i istaknem da je i naš zdravstveni sistem pokazao veliku izdržljivost i elastičnost na jedan način, uprkos primedbama. Savladani su problemi na najbolji mogući način. Bili smo među prvima u svetu i sa vakcinama i sa lekovima… Jednostavno, pokazana je snaga i izdžljivost jedne male zemlje.

Hoćemo li dobiti vakcinu protiv svih sojeva?

Teško je predvideti ali se nadam da izlazimo polako. Ima puno radova ne temu vakcina, svih sojeva, i to su više razmatranja u ovom trenutku i planovi… Kinezi su, recimo, krenuli prvi, sada kreće i Fajzer i Američki vojni Institut za imunobiologiju, i oni kažu, na osnovu podataka koje imamo, smatramo da je moguće napraviti vakcinu koja će štiti od svih sojeva.

Kada kažemo da ćemo sa koronom živeti godinama, šta to znači?

Znači da ćemo živeti kao sa gripom. On će se adaptirati na čoveka, jer on se ponaša po biološkim zakonima, a to je ono, ako ne možeš da savladaš protivnika, onda mu se pridruži. Odnosno, adaptiraj se, to je odnos makro i mikro organizma. Salmonela se adaptira na čoveka i može ostati duže ili kraće kod čoveka, virus može da se desi kao sa gripom da je našao mogućnost, ravnotežu, održava se ali ne daje agresivne karakteristike. To je moguće i to spada u nešto što je i teoretski i praktično potvrđeno.

Da li ćemo se vakcinisati svake godine?

Verovatno ćemo doći u situaciju da ćemo se vakcinisati jednom godišnje kao protiv gripa. Ali sada moramo biti svesni nekih stvari, je ako pogledamo Izrael, tamo je uvedena četvrta doza. A zašto? Pa oni su prvi počeli da se vakcinišu, prvi su imali masovnu vakcinaciju. Treća doza im je mnogo značila, ali videli su da postoji proboj imuniteta a to znači da i taj procenat nije bio garancija. Jer, ako postoji i 10 odsto stanovništva koje nije vakcinisano, virus tamo kruži i dobija nove forme, i sad oni su uveli četvrtu dozu.

Kada ćemo mi ići po četvrtu dozu?

Mislim da ćemo i mi na proleće da uvedemo četvrtu dozu. Jer što je više vakcinisanih, više smo zaštićeniji.

(Espreso/ Blic)