SIMPTOMI DETETA ZAVISNOG OD TELEFONA SU STRAŠNI! Stručnjaci su nam objasnili kako se stvara, roditelji MNOGO GREŠE!

Poznato je da sajber nasilje sve prisutnije među omladinom. Svakodnevno slušamo priče o žrtvama nasilja na internetu koje neminovno potresaju javnost.

Espreso portal je kontaktirao školskog i dečijeg psihologa kako bismo pokušali da roditeljima, a i tinejdžerima koji žele da se informišu odgovorimo na važna pitanja o ovoj temi.

Sve počinje sa prvim telefonom i otvaranjem profila na društvenim mrežama. O ovom problemu ekipa Espreso portala razgovarala je sa dečijim psihoterapeutom Višnjom Divild Žeželj koja nam je potvrdila činjenicu da dete pre nego što spozna sebe, upozna mobilni telefon.

- Dete vrlo brzo i samo postaje zainteresovano za tu čarobnu malu spravu koja svetli, bljesti, peva, svira. Čini mi se da roditelji bez puno razmišljanja, nekako spontano detetu daju telefon sa idejom da bar nešto pojede ili da bar malo bude mirno dok oni obavljaju neke druge aktivnosti i tada se začarani krug zavrti, telefon postaje animator. Kako je virtualni svet veoma privlačan, sadržaji se brzo smenjuju, boje su intenzivne, animacije sve savršenije, a dečiji mozak nedovoljno razvijen, upijajući sve to dete gubi interesovanje prema svetu koji ga okružuje jer je nedovoljno zabavan. Sada sve češće u praksi srećem sve mlađu decu koja su ovisna od upotrebe telefona što se manifestuje kroz agresivne ispade, vrištanje, plakanje ukoliko se omiljena sprava oduzme iz ruku. Kada stavimo dete pred bilo koji ekran gubi se interakcija, dete postaje pasivno, a jedna od osnovnih potreba deteta je potreba za kretanjem, a kretanje mu omogućava razvoj. Za nesmetan celokupan razvoj, kako kognitivan, tako i razvoj motorike, govora neophodna je interakcija i kontakt. Naročito je štetno izlaganje ovim uređajima u večernjim satima, pred spavanje jer sadržaji koji se nude pobudjuju rad mozga i detetu je potrebno mnogo više vreme da se smiri, umiri i zaspi, počinje Žeželj.

Odgovornost mora biti na roditeljima.

- Odgovornost je na roditeljima, i drugim odraslima koji brinu o deci da koliko je to moguće duže dete ne spozna da telefon nije samo sprava za komunikaciju već da nudi i mnoge druge mogućnosti, kao što su gledanje crtanih filmova, igranje igrica, praćenje animacija uz dečije pesmice i sl, dodaje Višnja.

Nameće se logično pitanje kada je to pravo vreme da dete dobije svoj mobilni telefon.

- Mnogo faktora utiče na odluku roditelja da detetu obezbedi telefon. Svaka porodica tu odluku donosi u skladu sa svojim potrebama, stavovima i sistemom vrednosti koji neguje. Pre svega treba proceniti da li je to stvar potrebe ili prestiža.

Prestiž ili potreba?

- Mišljenja sam da ne postoji ni jedan razlog zašto bi dete pre polaska u školu posedovalo svoj telefon. Prvi izazov sa kojima se roditelji nose je kada dete postane đak i kada krenu prvi pritisci „svi imaju, a samo ja nemam“, pritisak okoline i vršnjaka nikako ne treba da bude razlog da se želja detetu odmah ispuni. Jedan od načina odlaganja kupovine telefona je i pravljenje dogovora sa drugim roditeljima iz detetovog najbližeg okruženja, ovakvi grupni dogovori sada su veoma jednostavni uz pomoć viber grupa koje svako odeljenje ima. Kako deca imaju potrebu da budu prihvaćeni od strane vršnjaka, da ne budu odbačena i izolovana ukoliko nemaju sve ono što većina ima, lakše će se nositi sa pritiskom ako su deo grupe.

Kada je pravo vreme?

Teško je reći koje su to tačno godine kada je dete zrelo i dovoljno odgovorno da poseduje sopstveni telefon. Veoma je važno decu učiti kako se korsti mobilni telefon, u smislu koje su to prednosti aktivnog korišćenja, a koje moguće posledice. Pre svega mislim da je važno učiti ih odgovornosti, učiti ih da procenjuju, rasudjuju kako bi mogli da se adekvatno nose sa svim izazovima koje korišćenje telefona nosi. Nerado, ali se moram složiti da se donja granica pomera da danas sve više dece veoma rano dobijaju sopstveni telefon. Roditelji se na taj korak ponekad odlučuju kako bi mogli da budu u kontaktu sa detetom, kako bi dete bilo u kontaktu sa vršnjacima, pratilo školske sadržaje, kalendare i ispunjavalo školske obaveze ili kako bi oni mogli da povrate svoj telefon iz dečijih ruku.

Kada se roditelji odluče da dozvole korišćenje telefona detetu, na šta je potrebno obratiti pažnju?

- U stručnoj javnosti stalno se vodi polemika o tome u kom uzrastu je dete dovoljno spremno da ima svoj telefon i aktivno ga koristi, moram priznati da sam jedna od onih koja smatra da ovu odluku treba odlagati sto duže i da je prelazak u više razrede osnovne škole pravo vreme za to, ali sam isto tako svesna promena koje savremni način života nameće. Kada god da se roditelji odluče na taj korak veoma je važno postaviti jasna pravila o korišćenja od toga koliko novca ce se odvajati za mesečne troškove upotrebe telefona, zatim šta ako se dogovor nepoštuje, ko snosi i koje posledice gubitka ili oštećenja na njemu, sve su to situacije koje mislim da je neophodno definisati unapred. Takođe smatram da je veoma važno i ograničiti upotrebu i precizirati vreme koje je detetu dozvoljeno da provede ispred ekrana telefona. Preporuke struke koje se tiču vremena koje bi dete trebalo da provode ispred ekrana, a tu se misli i na telefone su da do druge godine upotrebu treba zabraniti, izmedju druge i pete ne duže od sat vremena dnevno, posle šeste godine ne duže od dva sata. Kada pričamo o starijoj deci tu je važno uzeti u obzir slobodno vreme kojim dete raspolaže pa u okviru tog vremena negde trećinu provesti uz omiljenu spravu. Ograničavanjem vremena detetu zapravo činimo uslugu iako se oni sa tim sigurno neće saglasiti, otvaramo im prostor za druge aktivnosti.

Doktorka Višnja skrenula je pažnju na sve ono što telefon i pristup internetu donosi sa sobom, kao i na koji način vaspitavati dete u tom smislu.

- Ukoliko dete rano dobije sopstveni telefon pred njim se otvara jedan beskonačan prostor koji mu daje priliku da istražuje, uči i upoznaje svet. Ono može veoma lako da bude aktivno na raznim društvenim mrežama, da igra igrice u kojima mu je omogućena komunikacija sa saigračima, da šalje poruke, slike, snimke, na mrežama nema kontrole identiteta i svako od nas može biti bilo ko i može dati sebi za pravo da bude nasilan, da vredja, omalovažava, piše negativne komentare. Što je dete više vremena na internetu to je rizik da bude izloženo digitalnom nasilju veći. Zato je pre svega bitno naučiti dete šta je nasilje i kakvo ono može da bude kada pričamo u virtualnom svetu. Graditi dobar odnos sa deteteom je od presudnog značaja kako bi ono kada se oseća loše, povredjeno, zbunjeno, kada mu se dešava nešto što mu ne prija ili ga uznemirava moglo da se obrati roditeljima za pomoć. Važno je detetu pružiti podršku, biti tu za njega, saslušati ga i ne osudjivati. Osnaživati dete da veruje u svoje snage i kapacitete, sa bude sigurno i samouvereno, učiti ga da ono nije mišljenje drugih o njemu već da je neophodno da razvija kritičko mišljenje da prosudjuje, proverava, rasudjuje i procenjuje, a za sve to je neophodna i odredjena zrelost koja dolazi sa razvojem i godinama, što ide u prilog stavu da dete što kasnije treba da poseduje sopstveni telefon i samostalno upravlja njima, dodala je.

Svedoci smo da je sve više samoubistva kod dece i mladih koji su u nekim trenucima svog odrastanja i boravka na internetu bili izloženi sajber nasilju, kako roditelji mogu pomoći svojoj deci i koliko je njihova prisutnost na društvenim mrežama značajna?

- Roditelji pre svega moraju biti informatički pismeni, moraju pratiti novine koje nastaju u online svetu, brzo se prilagodjavati promenama kako bi znali šta da prate. Društenih mreža ima pregršt za neke nikada nismo ni čuli, a deca njima barataju vema uspešno, gejmerski svet je prebogat, sve je dostupno i moguće i sve se brzinom svetlosti menja. Smatram da je važno da roditelji budu oprezni da kada dete počne da ulazi u digitalin svet bude upoznati sa detetovim aktivnostima koliko god je to moguće. Biti prisutan i pratiti detetov online život svakako ne znači da roditelj komentariše na mrežame te aktivnosti, da je prijatelj sa detetom, sa njegovim prijateljima, da lajkuje objave, slike i snimake jer takav odnos može naterati dete da ili pravi drugi profil ili traži drugu mrežu. Ponovo ću se vratiti na temu poverenja i dobrog odnosa jer mislim da je to štit kojim dete može biti zaštićeno na opasnim mestima gde god ona bila, zaključila je Žeželj.

Zatražili smo mišljenje i školskog psihologa, Svetlane Sveško koja dugo radi sa srednjoškolcima pa je skrenula pažnju na ovo što se kasnije dešava kao posledica neadekvatnog odnosa roditelja prema svojoj deci.

Smatram da većina roditelja greše u pristupu svoje dece mobilnim telefonima. Na manjim uzrastima puštaju im crtane filmove ili klipove, igrice i uglavnom iz razloga da bi im popunili vreme igranja ili sebi obezbedili slobodno vreme. Za kupovinu telefona smatram da do školskog uzrasta i nema potrebe da ga imaju, a kada ga imaju potrebna je kontrola roditelja. Kontrola bi se odnosila i na sadržaje i na vreme provedeno, pogotovo kod igrica i društvenih mreža. Veoma brzo se stvara zavisnost od tih sadržaja a naravno da su sve prisutniji i opasni momenti koji utiču na psihu i sigurnost dece. Roditelji nekada ni ne primete kako to utiče na njihovu decu. Mnogo više treba da se razgovara sa njima, da se prate aktivnosti preko telefona ili kompjutera. Deca sama nekada i ne razumeju sve sadržaje, shvataju ih kao šalu ili zabavu a ne vide moguću opasnost. Potreban je veliki oprez i kod odraslih i kao roditelja i kao korisnika raznih mreža i sadržaja. Često ni sami nismo svesni koliko sve to menja naše živote i način šta i kako prihvatamo i čemu verujemo, zaključila je Sveško.

(Espreso/ Tamara Dragićević)