DEVOJKE NEĆE DA UČE: Đula iz Bele Reke iz ruku ne ispušta igle i pletivo, najbolja je vuna od domaćih ovaca (FOTO)

Dok u vrelo leto po ceo dan rade u polju i oko stoke, kad sneg okuje planinska sela za vredne meštane tada počinje „godišnji odmor“. Putevi su neretko zavejani, pa osnovne namirnice nabave za nekoliko meseci, ali mnogo toga imaju i u svojim domaćinstvima. Svaka kuća opremljena je i posebnom aparaturom – preslicom, vretenom, kudeljom i iglama. Duge zimske noći seljani su oduvek koristili za druženje i odmor, pošto namire stoku, ,,oposle” dnevne obaveze uveče se okupe jedni kod drugih gde bi proveli vreme do konaka. Dok muškarci uz pršutu i ,,vruću” rakiju igraju karte, žene zimske večeri koriste da pletu zimsku odeću za svoju decu i ukućane.

„Počela sam plesti od melena, dok sam čuvala ovce po negbinskim brdima. Učila sam uz strine i tetke, jer nekad su se interesovale devojke za ovaj zanak, nije kao danas. . Za ovaj posao potrebna je veština i umeće sa iglama koje se gaji od malih nogu. Ja bih sada svakoj mlađoj ženi rado pokazala i naučila je da plete ali nikoga to više ne interesuje“, priča za RINU Đula Milojević iz sela Bela Reka.

Veliki broj žena svoje proizvode iznosi na tržište, kako bi po dobroj ceni napratile svoj rad, jer je u zimsko doba teško zaraditi dinar. Žene iz ovih sela koriste pletivo ili pređu preradom vune od njihovih ovaca i kažu da je proces od vune do pređe vrlo dug i zahtevan, ali je svakako jeftinije nego da je kupuju. Kad u proleće ošišaju ovce vunu pokupe u džakove i čuvaju je na tavanu do jeseni, pa kad ,,srade” letinu i pronađu vremena onda na obližnjem potoku dobro operu vunu kako bi mogli da je proslede na dalju preradu.

„Bilo je lepo, okupimo se predemo, pletemo, dosta stvari naučimo jedna od druge, ali toga više nema. Sada pletemo u svojoj kući, svako za sebe, a vunenih proizvoda nikada dosta. Čini mi se kako koja godina prolazi da su ove mlađe generacije više zaintresovane za vunenu odecu“, kaže Dragana Ćirović, pletilja iz Negbine.

Ovim poslom je se nekada bavilo dosta više žena, bila su naseljenija sela i vrlo često su se održavala prela gde su se okupljale žene kako bi uz druženje zajedno prele i plele. A današnje pletilje, poput Đule, prisećaju se nekadašnjih prela gde su išle kao devojke da kradu zanat od srarijih i ikskusnijih žena. U selima Starog Vlaha svaka kuća je imala stado ovaca i svaka žena je znala plesti, a već danas se retko u kom toru mogu videti ovce osim u planinskim selima gde su domaćini ,,starog kova”. Ali i dalje ženske, žuljevite ruke pletu čarape i džempere koji se polako poslednjih godina vraćaju u modu.

(Espreso / RINA)