POZNATA MANEKENKA OTVORILA ŠKOLU SRPSKOG JEZIKA U NJUJORKU: Za Espreso je otkrila TAJNE iz SVETA VISOKE MODE! FOTO

Srpska manekenka Ines Crnokrak dobro je poznato ime u svetu modelinga, a protekle dve decenije karijeru je gradila u svetskoj metropoli mode, Njujorku.

Karijera je odvela na drugi kontinent, ali i odigrala presudnu ulogu kada je izbor adrese prebivališta u pitanju. Pre Njujorka, Ines je živela u Tokiju, Parizu i Londonu.

Amerika je multinacionalna zemlja, a u tom tzv. "kotlu pretapanja" živi više od 329 miliona ljudi koji pripadaju raznim nacijama i govore različitim jezicima.

Engleski jezik im je maternji, a drugi najzastupljeniji jezik u Americi je španski jezik.

Poslednjih decenija, sa trendom doseljavanja srpskog stanovništva na američki kontinent, i srpski se često može čuti u Sjedinjenim Državama.

Živeti u državi koju (sa razlogom) zovu "melting pot" i čuvati svoj jezik i tradiciju nije ni malo lako.

Ines je prepoznala važnost toga, a borbi za očuvanje srpskog jezika u dijaspori dala je i svoj doprinos. Nedavno je otvorila internet školu ćirilice i srpskog jezika simboličnog naziva "Serbika".

Iako se ideja rađala godinama, faktor pandemije bio je presudan.

Par godina sam se poigravala sa idejom o blogu za roditelje u dijaspori, kako da deci približe srpski jezik i ćirilicu, jer je sadržaj na internetu vrlo oskudan. Kada je početkom prošle godine korona počela da menja naše živote, i kad je sve postalo onlajn, ja sam došla na ideju da ćirilica i srspki jezik zaslužuju onlajn zabavnu školicu, pogotovo za decu u dijaspori. Takođe sam shvatila da su roditelji stvarno preopterećeni i da školica treba da bude koncipirana tako da roditelji učestvuju minimalno,da probamo da im olakšamo bar sa te strane, ističe za Espreso Ines Crnokrak i dodaje da je cilj školice da deca nauče da čitaju i pišu srpski jezik, ali i da se zainteresuju za njegovu češću upotrebu.

Naš cilj je i da na taj način steknu samopouzdanje u govoru. Koliko god je azbuka laka za naučiti, sam jezik je vrelo težak i kompleksan, i može da se savlada samo konstantnim korišćenjem. Naša misija je da sto više srpske dece čita i piše ćirilicu, jer ako je sad već nezaustavljiv taj odliv ljudi iz matice, bar da njihovoj deci pružimo osećanje pripadnosti narodu kroz jezik, a kasnije da ih povezujemo i sa decom iz matice u našoj školici kroz zabavu i igru, jer je ipak za decu to najvažnije, navodi srpska manekenka.

U stalnoj trci za američkim snom, vremena za porodicu sve je manje. Opterećenost adaptacijom i organizacijom života u novim uslovima, kako Ines kaže, posebno su karakteristični za ljude koji su u skorije vreme došli u inostranstvo. Iz tog procesa prilagođavana nisu isključena ni deca.

Škole traju skoro ceo dan, nakon toga obimni domaći zadaci, roditelje nakon posla čeka rad kod kuće, a trebalo bi da bude vremena i za igru i opuštanje. Ja se zaista saosećam sa njima i smatram da je pogrešno kriviti roditelje. Duboko verujem da oni žele da im deca govore njihov maternji jezik, ali život nekad ne olakšava put do ispunjenja naših želja. Teško je organizovati i vreme za dodatan jezik, sport, park, i još ako imate više dece to je onda već magija. Upravo iz tog razloga mi želimo roditeljima da ponudimo rešenje za taj problem, jer ja zaista verujem da ljudi imaju želju da im deca govore srpski, objašnjava Ines.

Prema Vikipediji, jedan od prvih srpskih emigranata koji je u "Veliku jabuku" došao 1838. godine bio je Aleksandar Pap iz Budima. 1899. godine u Njujorku je "Društvo sjedinjenih Srba" priredilo godišnju zabavu.

U 20. i 21. veku srpski doseljenici više su naseljavali jugozapadnu obalu jezera Mičigen i zato Čikago danas slovi za srpsko uporište u Americi. Srpski jezik u ovom američkom gradu četvrti je po zastupljenosti, a brojne su i srpske zajednice.

Za razliku od Čikaga gde živi veći broj Srba, u Njujorku je dosta teže sačuvati jezik. Zato su škole poput ove, čiji je Ines idejni tvorac, uvek dobrodošle.

Govorim o deci koja ne žive u velikim sprskim zajednicama, gde je mnogo mnogo lakše, gde postoje i tradicionalne škole pri crkvi, konzulatu, kulturnim centrima, ali ima jako puno dece koja žive u delovima sveta gde srpska zajednica nije velika. Zato mi želimo da priđemo i toj deci i tim roditeljima. Pa i deci druge i treće generacije rođene u dijaspori, ističe Ines i dodaje:

- Jezik koji ti ne vidiš i ne čuješ svaki dan je zapostavljen jezik, dalek. U Njujorku se govori preko 600 jezika, i srpski je jedan od njih. Mi ćemo srpski približiti mlađoj generaciji, sa nama će ga govoriti, sa nama će njihov rečnik rasti a i ljubav prema ćirilici i srpskom jeziku u to smo sigurni. Mi ćemo stvoriti armiju čuvara ćirilice i srpskog jezika, navodi srpska manekenka.

Kako funkcioniše škola srpskog jezika za decu u dijaspori?

- Naša platforma je tek počela sa radom i u prvoj fazi nudimo kurs "Bukvarijada" koja će decu naučiti da čitaju i pišu ćirilicu. Časovi su indiviualni, predavač i dete, u terminu koji roditeljima i deci odgovara. Časovi traju pola sata i odvijaju se na našoj platformi. Nakon časa dete na svom profilu dobija domaći zadatak koji je igrica- dete rešava zadatke, čita i piše, dok se igra. To je naša polazna tačka i priprema za drugu fazu koja će uskoro početi sa radom, a to je članski deo platforme, navodi Ines i dodaje da za članove školica nudi raznovrstan program, od interaktivnih časova, preko onlajn sadržaja do časova i druženja uživo.

Ponudićemo časove geografije, istorije, kulture, muzike, pa i matematike, kodiranja i stranih jezika. U trećoj fazi pripremamo još zanimljiviji sadržaj, a jedan njegov deo će kreirati sama deca, naši članovi. Obrađivaće se teme ( sport, muzika, poznate ličnosti...) šta god naši članovi žele da saznaju, i oni će sami pripremati delove lekcije, individualno i u timovima. U ovom delu planiramo da uključimo i decu iz matice. To je vrhunac naše misije, da povežemo decu iz dijaspore i decu iz matice, da ih naučimo da razmenjuju znanja, ali i da stvore prijateljstva i saradnju. Da budu jedna armija, ma gde da su, kaže Ines.

Svet modelinga - od sjaja do očaja

Već 16 godina, koliko živi u Njujorku, Ines je ime u modnom svetu gradila saradnjom sa najvećim svetskim dizajnerskim imenima, časopisima i modnim kućama, kao što su Dior, Chanel, Marc Jacobs, Dolce & Gabbana, Yves Saint Laurant, Vogue, Elle i mnogim drugim.

Zanimalo nas je kako je na javi živeti svoj san i šta se desi kada se devojački snovi ostvare.

Nisam nikada imala velike snove u modelingu, jednostavno su se stvari odvijale tako pre nego što bih stigla da nešto posebno poželim. Moji snovi su bili da putujem i da upoznajem druge kulture i moram da priznam da su mi se najveći snovi o putovanjima i ostvarili zahvaljujući modelingu, ističe Ines i nastavlja priču detaljima sa one druge, manje pozitivne strane modelinga.

Sam modeling nije bio ni približno onome kako sam zamišljala taj posao, bilo je puno razočaranja ali i puno iznenađenja i važno je da devojke znaju kako to stvarno funckioniše, da je to jedan vrlo zahtevan fizički posao, i da se dobro raspitaju kod proverenih izvora pre nego što se upuste u to.

Nakon višegodišnjeg iskustva u modnoj industriji Ines je objavila knjigu na engleskom pod nazivom “Do you want to be a model?“.

Ines u knjizi daje verodostojne opise zanimljivih situacija, informacije iz "prve ruke" o pozivu za kojim uzdišu devojčice širom sveta, ali i odaje male tajne velikih brendova.

Ja sam svoje početke opisala u knjizi "Do you want to be a model? " by Ines C., koja je izašla na engleskom jeziku pre par godina i dostupna je na Amazonu u celom svetu, a radim na tome da uskoro izađe i srpska verzija. To su priče iz mojih dnevnika i do detalja su opsane situacije koje sam ja doživljavala. Mislim da je knjiga vrlo poučna za devojke koje žele da se upuste u to, ali i vrlo zabavna za sve koji žele da znaju kako to zaista izgleda biti model za najveće svetske brendove, navodi srpska manekenka.

I dok gledamo prelepe žene idealnih proporcija u glamuroznim haljinama najprestižnijih brendova, ni ne slutimo šta se zapravo krije iza kulisa.

Zahvaljujući Ines, zavirili smo "iza zavese" i pravu sliku pogledali njenim očima.

Pa, modeling iza kulisa uopšte nije šljokičav i sjajan. Štaviše, vrlo je blatnjav, ali, bar meni ,beskrajno zanimljiv, i magičan. Mi kreiramo magiju, sliku, situaciju, osećanje koje ljudi žele, i zbog toga kupuju te proizvode. Ali stvari uopšte nisu onakve kakvim ih vi vidite.Vrlo često nosite neki model naprimer, pantalone koje nemaju dugmiće, jer nisu stigli da ih završe, pa ih rukama u džepovima pridržavate, oko vas sve sjaji, blicevi, oduševljena publika vašim izgledom, stajlingom , a samo vi znate da ako spustite ruke, sve pada na pod i ostaje -ništa. Takođe, malo ljudi zna da ste na pisti, na revijama, uglavnom slepi zbog prejakog osvetljenja, reflektora i bliceva, i da hodate na osećaj. Piste su takođe,uglavnom vrlo klizave, i đonovi cipela se ili makazama rezbare ili prskaju lakom za kosu pred sam izlazak da budu lepljive da devojke ne padnu. Beskrajno mnogo anegdota iz takvih situacija imam psole 16 godina bavljenja tim poslom, upravo je i to razlog što sam i napisala knjigu, a radim i na nastavku, otkriva Ines za Espreso.

Relja je ipak odneo šou!

Pre par godina Ines je postala majka i otvorila novo poglavlje u svom životu. Na listi prioriteta više prvo mesto nije pripadalo modi i karijeri, a sin Relja je došao kao novo nadahnuće za još lepši i ispunjeniji život.

Majčinstvo me je veoma promenilo, i nikad nisam poželela da se vratim u modeling. Potpuno sam ga napustila kada mi je sin imao dve godine. Uradila sam apsoluto sve što sam želela, nije više bilo inspiracije u modi, inspiracija mi je bio samo sin. Sad želim da kreiram nove trendove, na drugačiji način, za početak trend učenja ćirilice.

Zato je Ines kao majka, na svom primeru, uvidela značaj očuvanja srpskog jezika među mlađim naraštajem u dijaspori.

Relja zna da bake i deke, ujak i ujna i brat, i svi njegovi bliski žive u Srbiji i pričaju srpski. Da bi komunicirao sa njima, sa nekima od njih i svakodnevno, on mora da govori srpski. Naravno da njegov srpski nije na visokom nivou, jer ga van kuće uopšte ne koristi, ali mi svakodnevno radimo na tome razgovarajući na srpskom u kući i čitajući knjige. Prošlog leta je ostvario i nova prijateljstva dok je bio u Beogradu i sad se redovno čujemo sa drugarima i zahvaljujući njima Relja uči i dečiji vokabular. On je svestan da je to važno, gleda na to kao da je to neka supermoć koju on ima i vrlo je ponosan na to što govori tri jezika (engleski,srpski i ruski.) Veliki broj njegovih drugara ovde govore samo engleski, pa se on oseća posebnim, a ja to lukavo koristim da ga inspirišem da još više savladava sadržaje koje mu predstavljam, navodi za Espreso srpska manekenka Ines Crnokrak.

(Espreso)