BOSONOG JE OBIŠAO 26 ZEMALJA! Aleksandar za Espreso otkriva kakav je osećaj šetati po snegu dok ti STOPALA ne UTRNU

Da li možete da zamislite da uvek hodate bosi? Aleksandar Mančić (40) iz Požarevca dokazao je da je to moguće.

Naime, Aleksandar već 10 godina svakog dana iz kuće izlazi obučen, ali obavezno bosih nogu, čak i po kiši i snegu, blatu, barama, bukvalno uvek.

Kontaktirali smo Aleksandra koji je za portal Espreso objasio kada i zbog čega se odlučio na ovaj korak.

- Nemam neki poseban razlog, prosto sam imao neku želju da probam i kad sam probao dopalo mi se, vremenom sam se oslobađao i sad sam stalno bos. Već 10 godina, od 2011. zvanično ali sam probao i ranije, od 1998. izlazio sam noću ispred zgrade jer me bilo sramota šta će neko reći, ili neko od prijatelja kako će to komentarisati. Onda sam 2008. seo u bos u voz i krenuo za Beograd jer me tamo niko ne zna pa sam ceo dan šetao bos - rekao je on za portal Espreso.

Posle 10 godina, Aleksandar je čvrsto odlučio da pokuša ovu zimu da izgura bosih nogu.

- Pa ja sam uglavnom hodao bos negde od marta meseca pa do oktobra, novembra, zavisi od vremena. Ove godine sam počeo po i snegu, a ranije sam izlazio tako na sat, sat i po vremena i nisam mogao više. Stopala pocrvene i utrnu, ali meni ne bude hladno dobro se obučem, nekad kada je mnogo hladno obučem i hulahopke koje su otvorene ali su ispod pantalona i bude mi toplije. Da bi proradila cirkulacija mora malo da se potrči ili da se negde uđe u malo topliju prostoriju da se ogreje. Ja ne nosim cipele sa sobom, ali kada idem na neki put uvek ponesem za svaki slučaj ali ih uglavnom ne obuvam - ispričao je on.

Pojedini ljudi ga i dalje gledaju kao čudaka, ali to njemu ne predstavlja problem.

- Mene ljudi sada već znaju, neki misle da sam blesav, neki da sam prosjak, u Beogradu i ne gledaju uopšte, išao sam u skoro sve gradove u Srbiji, recimo kad sam bio u Subotici tamo su mislili da sam stranac kad su me videli. - rekao je Aleksandar.

Naš sagovornik obišao je mnoge evropske zemlje, i naravno sve bosih nogu, čak je i granicu prelazio bez obuće.

- Obišao sam 26 evropskih zemalja, imam želju da obiđem i druge ali sada zbog korone ni agencije ne rade kao pre. Obišao sam celu bivšu Jugoslaviju, a bio sam i u Rusiji, Berlinu, Švedskoj, Španiji, Češkoj, Danskoj, Italiji, Turskoj, Francuskoj, Bugarskoj, Letoniji, Litvaniji, Estoniji... Svuda sam bio bos, u Parizu je bila neka crnkinja koja je isto hodala bosa, njima tamo ništa nije čudno dok je ljudima u Španiji i Barseloni to bilo čudno, na zapadu je druga priča. Španci su strogi, takvi su jednostavno - rekao je Aleksandar za portal Espreso.

Po rodnom Požarevcu svuda stigne bosih nogu, ali na jednom mestu mu još uvek prave problem.

- Svuda ulazim bos sem u Zavod za zapošljavanje kod nas, tamo mi prave problem. U većinu manastira može da se hoda bosih nogu, ali na Fruškoj gori su se bunili. Tad su mi rekli da ne mogu bos da uđem, pa sam pitao zbog čega jer je i Hrist hodao bos, ali i svi sveci, međutim svakako mi nisu dozvolili.

Aleksandar je potpuno zdrav, tvrdi da se nikada nije prehladio zbog toga što svuda gazi bos, ali objašnjava da je sve stvar navike.

- Nemam nikakvih posledica, sve normalno. Na pocčtku su me boleli mišići dok se telo nije naviklo, sada nemam problema. Primetio sam recimo ako češće hodam obuven da me zabole noge kada ponovo krenem bos, ali kada stalno hodam bos onda ne boli ništa, sve je to stvar navike.

Kao što je već jasno, Aleksandar obožava da putuje pa je sa nama podelio jednu od skorijih anegdota sa putovanja.

- Za svaki slučaj kada idem negde van Požarevca ja ponesem, nikad ne znam šta može da se desi. Skoro sam putovao na nekih 20 izleta pa sam čak dobio neko nagradno putovanje na koje tek treba da idem, ljudi iz agencije su se oduševili. Čak je u autobusu bio dečak od 4 godine i kada je video majka ga je pustila i on da se izuje. - kaže on.

Aleksandar je bosih nogu dospeo i na planinarenje, ali ispričao je da nije to baš tako jednostavno.

- Nije lako u početku jer te sve bocka, neprijatno je, zato treba ići po travi ili pesku prvo pa postepeno se navikavati. Ja sam se na Rtanj popeo bos, koža očvrsne i mišići budu jači, ali na početku ne može mnogo da se izdrži i treba dosta da se vežba. Najduže što sam prešao bos za dan bilo je 30 kilometara.

Aleksandar je inženjer prehrambene tehnologije ali ne može da nađe posao u struci, objasnio je da bi na poslu poštovao sva pravila, pa čak i obuvanje.

- Nisam zaposlen trenutno, inače sam inženjer prehrambene tehnologije, završio sam koledž, ali ne mogu da nađem posao u svojoj struci. Meni otac stalno govori da ne mogu da nađem posao jer hodam bos, ali ja bih na poslu ispoštovao njihova pravila. Skoro sam vozio neki kombi i gazda se nije bunio što sam bos, ali svaki put kada sednem u kombi ja se obujem dok vozim. - rekao je za portal Espreso.

- Sam hodam bos, mada jedna moja prijateljica ponekad hoda sa mnom bosa,a ali siguran sam da ću to praktikovati dok sam živ. - zaključio je on.

Pogledajte kako vozi bicikl bos i to na minusu:

(Espreso/Dijana Spasov)