"VEĆINA PACIJENATA SA RAKOM BEŠIKE I BUBREGA NAM STIŽE SA METASTAZAMA": Dr Uroš Babić izneo ZASTRAŠUJUĆE PODATKE

Zbog pandemije skoro dve godine većina pacijenata s rakom mokraćne bešike ili bubrega nam dolazi sa uznapredovalom bolešću, često i metastazama, u stadijumu kad nije moguće izlečenje, već je tema produženje života. Često smo imali i zapuštene pacijente, s teškim krvarenjem i anemijom uzrokovanim malignitetom, koji su morali da budu podvrgnuti cistektomiji, to jest da im bude izvađena bešika, kako bismo sprečili iskrvarenje. Takve operacije nemaju nikakav onkološki efekat, kaže u intervjuu za Kurir urolog ass. dr sc. med. Uroš Babić s Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Srbije, koji leči i operiše pacijente s malignim bolestima, najviše karcinomom mokraćne bešike.

Koliko se broj pacijenata sa urološkim malignitetima povećao u pandemiji?

- Nemamo precizne podatke, verovatno se broj ovih pacijenata u Srbiji nije znatno povećao, ali je najveći broj zdravstvenih ustanova svoj rad preusmerio s redovne patologije na lečenje pacijenata s kovidom. Urološka klinika UKC Srbije, u kojoj radim, jedna je od retkih ustanova u Srbiji gde se sve vreme radila redovna urološka praksa i operativa, ali često u veoma redukovanom obimu. Tu se broj pacijenata enormno povećao, naročito onih s malignitetom, a tumore bešike i bubrega potrebno je lečiti u razumnom vremenskom roku. Nešto je drugačije s karcinomom prostate, koji je veoma čest, ali nije hitan, jer u velikom broju slučajeva nema tako izrazit maligni potencijal, pa ga je moguće i bolje kontrolisati. Pacijenti s rakom prostate mogu ići i na zračenje, hormonsku terapiju ili hemioterapiju, pa operacija često može i da sačeka, dok je kod mokraćne bešike i bubrega hirurško lečenje kamen temeljac terapije. Pandemija je u urološkoj praksi, kao i u ostalim disciplinama, znatno poremetila redovnu kliničku praksu, što je mnogim pacijentima, a prvenstveno onkološkim, onemogućilo redovnu dijagnostiku, lečenje, kontrole, terapiju. Praktično je nepodnošljivo u poslednje dve godine. I ne samo da se znatno povećao broj onkoloških pacijenta već i onih u Urgentnom centru, gde zbrinjavamo urgentna urološka stanja. Povećale su nam se i liste čekanja. Međutim, liste čekanja i teža dostupnost lekara je nešto što se tokom pandemije pod obavezno dešavalo i u zemljama s razvijenijim sistemom zdravstvene zaštite od našeg, državama koje su ekonomski mnogo jače od nas.

Znamo li koliko je uopšte ljudi sa urološkim malignitetima u populaciji?

- Kod nas nemamo precizne podatke. Statistički podaci, pre svega u zemljama EU i SAD, a tamo najbolje sprovode epidemiološke studije, govore da je tumora bešike između 10 do 15 slučajeva na 100.000 stanovnika, bubrega do 15 na 100.000, a oba karcinoma su mnogo češća kod muškaraca nego kod žena. Zbog faktora rizika i načina života, odnosno niske zdravstvene prosvećenosti karcinomi su u nekim zemljama češći.

Ali znamo da nemamo zdravstvenu prosvećenost?

- Nemamo naročitu zdravstvenu prosvećenost. Ima pacijenata, pa čak i zdravstvenih radnika, od kojih se to ne bi očekivalo, a koji nam dođu zapuštenog zdravstvenog stanja. Principijelno se može reći da naš narod ne mari baš za svoje zdravlje.

Šta tačno znači kad neko dođe kasno s rakom bešike?

- To fundamentalno menja prognozu. Stadijum bolesti u vreme postavljanja dijagnoze u znatnoj meri određuje tzv. kancer sprecifično preživljavanje. Kad je bolest otkrivena u ranoj fazi, možemo da idemo i ka potpunom izlečenju. Ali kad pacijent dođe u stadijumu bolesti koja je lokalno uznapredovala ili metastatska, ne možemo da pričamo o izlečenju, nego o dužini kancer specifičnog preživljavanja.

KOVID NE PRAVI UROLOŠKE PROBLEME

Reklo bi se da ne postoji ništa urološko što je vezao za kovid ili postkovid?

- Primećeno je da dosta pacijenata ima različite kardiološke ili respiratorne probleme. Međutim, nisam primetio u praksi da je kod pacijenata kovid doveo do nekog pogoršanja funkcije urinarnog trakta.

Koliko je dugo to preživljavanje?

- To je vrlo individualna kategorija, zavisi od vrste bolesti i opšteg stanja pacijenta. Urološki karcinomi su uglavnom vezani za stariju životnu dob, a to su najčešće i pacijenti s komorbiditetima, koji imaju i druge bolesti, pa sve to u zbiru u priličnoj meri otežava prognozu.

Šta je to što najranije ukazuje na rak bešike ili bubrega? Ili je stvar u sistematskim pregledima?

- Sistematski pregledi su važni, mada nemamo definisan skrining za tumore bubrega i bešike.

Kako to?

- To je uniforman stav. Kod velikog broja tih pacijenata, na sistematskim, pre svega ultrazvučnim pregledima, pronađe se neka vrsta promene na bubrezima ili bešici. Kod karcinoma prostate radi se tumor marker, pa je lakše da se ranije otkrije bolest. Ali za bešiku i bubrege nema skrininga i kardinalni znak ovih bolesti je bezbolna hematurija - krv u urinu bez pratećih simptoma.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)