BIZARNI ZABORAVLJENI OBIČAJI IZ VRANJA NA KOJE NAS JE PODSETILA SERIJA "NEČISTA KRV": Ne zna se koji je NAJUŽASNIJI

Serija "Nečista krv, greh predaka" koja prati dešavanja koja su prethodila radnji romana Bore Stankovića podsetila nas je na običaje sa juga Srbije.

Serija je izazvala dosta reakcija, pozitivnih ali i negativnih, zbog što doslovnijeg prikaza života i običaja ovog vremena u Vranju. Srpski narod i veliki deo Balkana je vekovima bio pod stranom vlašću, te je dolazilo do mešanja običaja i praksi, što je stvorilo unikatnu kulturu na ovim prostorima. Neki od tih običaja su se našli i u romanu najpoznatijeg Vranjanca, a danas i na malim ekranima širom zemlje.

LAPOT

Jedan od njih je Lapot, za koji ste verovatno i čuli. To je praksa u kojoj se najstariji član porodice ubija jer više ne može da doprinosi ništa, već postaje "teret". Ime ovog običaja potiče iz staroslovenske reči "lap", koja znači gubitak, odricanje, nestajanje.

On je prisutan i kod drugih naroda, kao što su oni u severnoj Evropi, Japanu, a javlja se i kod Indijanaca. Na prostorima Srbije, ovaj vid eutanazije se obavljao tako što se na glavu čoveka stavi pogača i maljem se udari preko nje. Takođe se slično primenjivao i na prostorima Crne Gore i Bosne, razlika je bila samo u metodama. Negde su trovali najstarije, a negde bi im čak odrubljavali glave.

Međutim, iako ovaj običaj zvuči morbidno, moramo razumeti iz kog perioda potiče. Tokom velikih suša i gladovanja, ljudi nisu imali dovoljno hrane za sve pa su morali da nađu način da smanje svoje troškove. Očigledno je da su širom sveta dolazili na istu ideju, a to je da ubiju članove porodice koji su, najčešće zbog godina, nesposobni za rad. Dok ovo nama danas zvuči kao zversko ubistvo, ova praksa je opstajala jer je vremenom počela da se smatra narodnom tradicijom.

Postoji i legenda prema kojoj je unuk sakrio svog dedu od lapota posle jedne loše žetve, a kada se kasnije vratio u grad, starac je svojom mudrošću i iskustvom zasenio sve i pomogao da se makar u ovom neimenovanom selu prestane sa ovom praksom.

LEVIRAT

Još jedan od bizarnih običaja koji se pominju ili pojavljuju u Nečistoj krvi jeste i levirat. Prema ovoj tradiciji ukoliko žena ostane udovica, a sa svojim mužem nije imala potomke, mora da se uda za njegovog brata, ukoliko ga ima.

Ako se ipak desi da umre žena, onda muž dobija ruku njene sestre, jer se verovalo da niko ne može bolje da brine o deci pokojnice od njene rođene sestre. Postoje dokazi da su ovakve prakse postojale u istočnoj Srbiji sve do polovine prošlog veka. I dan danas se javljaju slični primeri, ali ne baš u istim uslovima. Kako bi nasledili očevu penziju, muževi teraju snaje da se razvode i udaju upravo za svekra. I ako je ova praksa protivzakonita, matičari tvrde da ovakvi slučajevi uopšte nisu retki.

SNOHAĆENJE

Običaj koji se opisuje kao noćna mora svake žene jeste snohačenje. Kada se sin oženi starijom ženom, ukoliko nije punoletan, otac ima prava da upražnjava seksualne odnose sa njegovom suprugom. Najpoznatiji primer ovog običaja u sprkoj književnosti je upravo iz romana Bore Stankovića, kada gazda Marko proklinje svoje goste koji su snohačenje praktikovali sa svojim snajama, a sada on to isto ne može sa svojom.

Ova praksa je prisutna još od vremena starih Slovena i veruje se da nije imala nikakvu praktičnu upotrebu sem čistog zadovoljstva. Nisu samo godine sina bile opravdanje za ovako nešto, već je odličan povod za očeve bio i njegovo odsustvo. Najrasprostranjeniji je bio na prostorima Pomoravlja i upravo Vranja.

Zvanično je uspostavljen 1878. godine a zadržao se povlačenjem Osmanskog Carstva. Na našim prostorima je iskornjen tek po završetku Drugog svetskog rata.

(Espreso / Noizz)