ANI IZ RUME SU UKRALI DETE! Ne želi više da ćuti, otvorila DUŠU

Ana Pejić (67) iz Rume, predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, imala je 34 godine kada je 24. avgusta 1988. u porodilištu u Sremskoj Mitrovici carskim rezom rodila ćerku, koju posle toga više nikada nije videla. Dva dana kasnije 26. avgusta, Ani je saopšteno da je beba preminula, a da će se bolnica pobrinuti oko sahrane deteta.

Gospođa Ana sebi nikada nije oprostila što je slepo verovala lekarima i što nije odmah reagovala. Sticajem nesrećnih okolnosti, njen život se pretvorio u svakodnevnu potragu za ukradenim detetom. U svojoj ispovesti za Informer.rs Ana Pejić nam je otkrila sve o nemilom događaju koji je obeležio njen život.

– Porodila sam se carskim rezom, u sredu oko 10 pre podne. Kada sam se probudila, rečeno mi je da sam rodila devojčicu, tešku 2,3 kilograma i da je u inkubatoru. Takođe su mi rekli da će mi doneti dete u petak ujutru, da ga vidim i podojim. Pošto je moj carski rez bio poprečni i rana velika, a prilikom zahvata mi je oštećena i bešika, bila sam prikovana za krevet. Da sam ikako mogla, četvoronoške bih otišla da vidim svoje dete, ali soba u kojoj su deca u mitrovačkom porodilištu su na jednom kraju hodnika, a mi smo bile na skroz drugoj strani. Samo jedna žena koja je bila pokretna, obilazila je moje dete i izveštavala me da je sve u redu – kaže gospođa Ana u ispovesti za Informer.rs

Pošto je živela u Rumi, malom gradiću, Ana je smatrala ako ode u Sremsku Mitrovicu, da su ipak tamo bolji stručnjaci i da će njena beba biti u sigurnim rukama. Umesto sigurnosti, u Anin život se posle odlaska u Sremsku Mitrovicu, uselio nemir i potraga za detetom koja traje do danas.

Dva dana kasnije saopštili joj da je dete mrtvo

– U Sremskoj Mitrovici ima oko 60 roditelja koji traže svoju decu, i sva deca su navodno umrla noću, kao i moje. Kada su mi saopštili nemile vesti, da me smire dali su mi injekciju sedativa i odmah sam zaspala i prebačena sam na sprat iznad, na ginekologiju. Tada se opraštam od porodilišta. Dr Peruničić, koji je tada bio načelnik, je došao u vizitu, i kada sam ga pitala da li treba da zovem nekog od porodice da obavi sahranu i preuzme leš, rekao je da ostajem u bolnici i idem kući bez deteta, a bolnica će se pobrinuti za sahranu. Moja jetrva je, na primer, nedugo pre toga rodila mrtvu bebu i dobila je i sahranila. Bilo mi je čudno, ali ćutala sam. To je ono ćutanje koje me boli do danas, i od tada više ne ćutim – kaže Ana Pejić.

Nije prepoznala reči babice kao alarm

Načelnik Petar Peruničić je došao po Anu, a njegove reči pamti i danas.

– Idemo na carski, brinem za život bebe, slabo se čuju otkucaji – rekao je, na što je babica rekla da je to “glupost, srce bebe se čuje odlično, nemoj na carski”.

– To je bio signal i moja najveća greška što nisam tada reagovala, ali mislila sam šta ona zna, to je samo babica, lekar zna najbolje – priča Ana.

Od tada više ne ćutim

Najveća greška gospođe Ane, je “što je verovala sistemu i njihove reči nije dovodila u pitanje”, tek kada je 2000. godine čula da neki ljudi pronalaze svoju decu, koja su nestala poput njenog.

– Tada nisam znala o čemu se radi i nisam se priključila tim ljudima u njihovoj borbi. Godinama posle toga, suprug me nagovorio i 2014. godine sam otišla u matičnu službu i dobila dva izvoda, iz knjige rođenih i umrlih. Prema tim dokumentima, rodila sam žensko dete sa matičnim brojem, a umrlo je muško bez matičnog broja i to mi je bio znak za uzbunu. Od tada do danas vodim istragu i neprekidnu borbu u potrazi za mojom ćerkom – kaže Ana.

U međuvremenu, Ana je izvadila sve dokumente do kojih je mogla da dođe, a u kojima su mnoge stvari sumnjive. Istorije bolesti nema, izveštaj o smrti je uz potvrdu o smrti trebao biti predat matičaru, ali ga nema i ne može ga dobiti jer nije rađena obdukcija. Postoji samo dokument kojim se dete upućuje na obdukciju, kao i natpis da obdukcija nije urađena. Dete niko nije video, niti je sahranjeno.

Lekar u Parizu prodavao srpsku decu?!

Šokantni detalji koje je Ana Pejić iznela vezani su za suprugu jednog lekara za koga se sumnja da je vršio trgovinu decom.

– Kada smo saznali da je jedan lekar S.B. iz Mitrovice otišao u Pariz da radi kao ginekolog imali smo svedočenje njegove žene koja je rekla da je on tamo prodavao našu decu. Ona je bila ogorčena jer je njima nestao sin od 20 godina u Beogradu i ona je smatrala da je to kazna jer je njen muž to radio, pa je progovorila. On je suprugu smestio u psiijatrijsku ustanovu i tako je sprečio da priča i da se vratu u Francusku. Sve to se događalo sedamdesetih godina. Ta žena je slučajno pronađena pre dve, tri godine. A lekar je kasnije poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima 1997. godine – zaključila je Ana Pejić.

– Još jedan dokaz o umešanosti države Jugoslavije u trgovinu decom, je ovaj dokument iz 1976, gde ambasador u Francuskoj J.K. garantuje da Centar za socijalni rad ima zakonsko pravo da daje decu stranicima na usvajanje. To je bilo pokriće za trgovinu bebama – smatra Ana.

Ana je 2018. zajedno sa drugim roditeljima koji su u potrazi za nestalom decom, osnovala Udruženje nestalih beba. Ima samo jednu želju, da Srbija ne ostaje nema na vapaje roditelja nestale dece, spremna je na sve, čak i da izađe kao kandidat na izborima, samo da se čuje glas roditelja koji još uvek tragaju za svojom decom.

Posle 40 godina pronašao sestru

Mlađan Radivojević (40) iz Donjeg Adrovca kod Aleksinca posle punih 40 godina saznao je ko mu je biološka majka, zahvaljujući DNK analizi. Pored toga, saznao je da ima i sestru i brata.

Već godinama javnost potresa afera o ukradenim bebama iz porodilišta u bivšoj Jugoslaviji, a za biološkim roditeljima tragaju mnoga usvojena deca i nesrećne majke. Sada je jedan slučaj konačno dobio epilog.

Mlađan je 1981. godine otet iz porodilišta i dat drugoj porodici, zahvaljujući DNK analizi saznao je da ima sestru i brata, a njihov susret bio je više nego potresan.

(Espreso/Informer)