SPAVALE SMO JEDNA NA DRUGOJ, A ONDA JE POČELA BORBA ZA IMOVINU: Ja sam NORA, a ja LUCIJA, i ovo je naša PRIČA! FOTO

- Spavale smo jedna na drugoj, dve sestrice. Naviknuta na Norin miris, bila sam zaštićena. Delile smo jedne "rešetke" nad glavom, sve mi je bilo potaman. Kupljene smo na pijaci Vidikovac na tezgi kada su nas razdvojili od ostalih sestrica i braće, ali dom je bio za poželeti.

Kako je vreme odmicalo, "krov za dvoje" postao je uzak i mali, i u meni se javilo prirodno, životinjsko osećanje borbe. Borbe za sebe, za moje, vi biste to preveli u "borba za imovinu".

Ipak, sestrica Nora je razvila instinkt pre mene, i ujedala bi me svaki put kada bi prišla kućici koju smo delile. Ljubav je pukla, "krv je postala voda". Dali su mi novu kućicu kako bih preživela, ali sam ja želela svoju. To je bila suva borba za teritoriju.

Izgubila sam, ostala sam izujedana, ali sam dobila veći kavez, "utešnu nagradu". Vi biste rekli, "pozitivna diskriminacija", a onda sam se promenila. Dobila sam nagon da grizem, ujedam, želela sam da pobegnem. Nora se smirila, i postala "ona koja je dobra".

Retko kad izlazi, samo kada treba da uzme hranu, ali moja borba je jača. Od sena i piljevine gradim brane, nadograđujem kuću. Kada mi čiste kavez, sve mi izbace, ali me to ne sprečava da gradim iznova, i iznova...

Moje ime je Lucija, ja sam jedna od kako bi me vlasnica nazvala, sestra zlokobnica. Ali, svako ko se malo zamisli, može da razume, u životinjskom svetu, nema predaje, inače te nema.

- Moje ime je Nora, ja sam "ona druga", "sestra u senci", "ona zbog koje je moja sestrica, sestrica zlokobnica". Mirna sam, njačem, dok moja sestra nema glasa, ali zube ima. Mirna sam, i vlasnica me uzima u ruke, ne ujedam, fina sam, na meni se potvrđuje izreka, "sto babica, kilavo dete". Da, tačno je. Nekada sam ujedala sestru, umalo je nisam ubila. Došlo je vreme da za borbu za kuću, nisam želela u drugu, htela sam u onu na koju sam navikla, plašim se promena. Kažu da sam ja dželat, a Lucija žrtva. Žrtva koja je postala gora od dželata. Kada god smo napolju u isto vreme, kidiše na mene, ujeda me po stomačiću, sveti se kao "Dženi Savastano". Ne dam se, ali se i ne borim, uživam, pa do kada traje...

Ukoliko želite da baš vaš ljubimac postane zvezda naše rubrike, pošaljite nam njegovu priču i fotografije na ljubimac@espreso.rs

(Espreso.rs)