KOLIKO SU ZAŠTIĆENI SRBI KOJI SU PRIMILI BUSTER DOZU? Rezultati za Sinofarm su neverovatni, objavljeno istraživanje

Kako se buster doza “primila” kod građana Srbije? Prvi rezultati naučnog istraživanja donose konkretne podatke i brojke: 2 odsto građana koji su primili buster dozu se zarazilo, a od ukupno obolelih svega 5 odsto su oni koji su primili treću dozu. Verovatnoća zaražavanja sa busterom je 12,8 puta manja u odnosu na nevakcinisane.

Istraživanje je sprovedeno praćenjem zaraženih koronom u periodu od 1. jula do 1. oktobra, a kada se razbolelo 9.144 građana. Ukršteni su podaci sa brojem vakcinisanih sa dve doze, busterom i nevakcinisani. Za istraživanje je korišćena baza podataka Doma zdravlja Kragujevac, ustanove koja od početka pandemije aktivno učestvuje u istraživanju kovida i dejstva vakcina, pa je na osnovu ove baze urađeno i prvo istraživanje efekta vakcinacije i ne samo kada je reč o Srbiji.

Od 145.074 građana baze podataka od kovida se do 1. jula razbolelo ukupno 24.746. Broj nevakcinisanih na 1. jul bio je 51.143, vakcinisanih sa dve doze - 69.185. Od 1 jula do 1. oktobra kada je napravljen prvi presek istraživanja treću dozu primilo je 19.461 građanin. U istom periodu broj ukupno obolelih od Kovida je 9144.

Već prve rezultate istraživanja dobijamo kod ukupnog broja obolelih - dakle među 9144 obolelih, nevakcinisanih je 5.835, što čini 64 odsto od svih zaraženih. Vakcinisanih koji su primili dve doze, a zarazili su se bilo je 2.826, što je 31 odsto od ukupno zaraženih. Posmatrano u odnosu na populaciju vakcinisanih razbolelo se četiri odsto. Vakcinisanih koji su primili tri doze, a zarazili su se je 483, što je pet odsto od ukupnog broja obolelih, a dva odsto u odnosu na ukupan broj građana koji su primili treću, takozvanu buster dozu.

Verovatnoća zaražavanja sa tri doze čak 12.8 puta manja u odnosu na nevakcinisane!

Kada se svi parametri i brojke uporede, zaražavanje u grupi nevakcinisanih je bilo - 11 odsto, a u grupi vakcinisanih sa dve doze - četiri odsto. Praktično vakcinisanih sa dve doze se razbolelo 2.75 puta manje. Kada je reč o grupi koja je primila buster razlike su još veće: 5,5 puta manje su se razboljevali sa trećom dozom u odnosu na nevakcinisane.

Istraživanjem je obuhvaćena i verovatnoća zaražavanja. Tako kada se uporede podaci u odnosu na sve zaražene, verovatnoća da se zaraze vakcinisani je 2.1 puta manja (64%/31%), a za vakcinisane sa tri doze 12.8 puta manja (64%/5%) u odnosu na nevakcinisane.

"Dosadašnji rezultati u potpunosti potvrđuju značaj treće doze jer je učestalost zaražavanja drastično niža i u odnosu na vakcinisane, a pogotovo ako se poredi sa nevakcinisanima. Kod nas je još uvek dominanantan delta soj i moj savet je da ukoliko niste primili buster dozu da je što pre primite", kaže Dejan Baskić, profesor Medicinskog fakuleta u Kragujevcu, koji sa svojim timom radi istraživanja od početka pandemije.

Prvi rezultati praćenja efikasnosti treće doze koje su uradili naši stručnjaci dolazi u vreme objave Jejlovog istraživanja učinka treće doze i to isključivo Fajzera. Istraživači sa Fakulteta za javno zdravstvo Univerziteta Jejl u američkoj saveznoj državi Konektikat preko zdravstvene službe Makabi u Izraelu pratio više od 300.000 ljudi starosti 40 godina i više, a koji su primili dve ili tri doze vakcine Fajzer/Bajontek. Istraživanjem je zahvaćen gotovo identičan period kao u Srbiji - od avgusta do oktobra. Istraživači sa Jejla su ustanovili da je 6,6 odsto ljudi koji su primili dve doze Fajzera i 1,8 odsto onih koji su primili i treću Fajzer bilo pozitivno na testiranju sprovedenom od avgusta do početka oktobra, što je smanjenje rizika obolevanja od 86 odsto.

Posle "Sinofarma" dolazi do značajnog povećanja antitela

Međutim, kako stvari stoje sa vakcinom koju je primio najveći broj naših građana - kineskom odnosno Sinofarmom. Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Tanja Jovanović kaže da kod “Sinofarmove” vakcine posle buster doze dolazi do značajnog porasta količine antitela i da očekuje da će, i ako omikron soj dođe u Srbiju, osobe koje su primile “Sinofarmovu” vakcinu biti zaštićene tom ogromnom količinom antitela od novog soja.

Profesorka Jovanović, rekla je da u Srbiji nije potvrđen omikron soj, kao i to da nije potvrđeno ni prisustvo delta plus varijante koronavirusa.

"Ali, kao što znamo, virusi ne poznaju granice, tako da očekujemo i izvesno je ukoliko se virus bude brzo širio i dolazio do okolnih zemalja, da će doći i u našu zemlju", rekla je profesorka.

S druge strane istraživački tim koji za praćenje koristi bazu Doma Zdravlja Kragujevac sa 145.074 građana pre ispitivanja podataka vezanih za buster dozu, radio je i na podacima kako je koja vakcina “radila”. Praćenje podataka odvijalo se u vreme kada je “divljao” delta soj a prvi presek je urađen u septembru. Kao najuspešnije cepivo pokazao se Fajzer. Prema septembarskom preseku od delta osoja obolelo 8.3 građana koji su primili AstraZeneku, od Fajzera 6.8 odsto, Sputnjika 13.6 odsto i Sinofarma 71.4 odsto.

Do drastične ali i najbitnije razlike dolazi se u delu istraživanja koji su oboleli od kovida morali na lečenje u bolnicu. U slučaju nevakcinisanih to je 75.2 odsto, a vakcinisanih 24.8 odsto. Još uočljivija razlika je kada je reč o intezivoj nezi i stavljanju na respirator - odnos je dva vakcinisana pacijenta u odnosu na 33 nevakcinisanih. Kada je reč o vakcinisanima koji su morali u bolnicu najmanje slučajeva je zabeleženo posle vakcinacije Astra Zenekom.

Bonus video:

(Espreso/Blic)