Ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo: Priča MAJKE iz Smedereva čije dete lekari nisu primili na pregled!

-Dobro veče, mogu li da predam knjižicu za pregled ili vi izađete da ih pokupite?

- Imate li zakazano? Trebalo je doktor opšte prakse da vam zakaže! - Nemam zakazano, radi se o pedijatru... - Nema veze o kome se radi, trebalo je da vam zakaže, a pošto već nije, dođite sutra ujutru u sedam da zakažete! - Gospođo, ne mogu da dođem ujutru u sedam, ja radim. Radi se o detetu od osam godina, zašto doktor ne može sad da je pregleda? - Ne može, došli ste kasno (podsećam da nema još 18 sati...), i očekujete da vas primimo, šta vi mislite?!? Doktor radi do 19 i morate da se prilagođavate njegovom radnom vremenu. Dobro ‘ajde, dovedite je sutra u 13h. Gubim strpljenje.

- Ne mogu da je dovedem sutra u 13, rekoh vam da radim... - DOKTORE IZAĐITE I OBJASNITE OVOJ ŽENI, JA VIŠE NE ZNAM ŠTA ĆU! Izlazi doktor i kaže – gospođo, bez panike, dete će dobiti opravdanje za izostanak, a vi za nedolazak na posao.

- Ne želim opravdanja, želim samo da pregledate moje dete. To je za vas 10 minuta posla, ionako nema gužve. - Žao nam je ne možemo da vam pomognemo bez zakazivanja. - Je li tako? - Tako!

Zalupim vrata bez doviđenja, besna kao ris i odem da zapalim cigaru da se malo smirim, a pritisak mi je 200/100, osećam. Popuših dve, ali ne pomaže. Anđelija sine, rekoh, hajdemo do ORL ambulante da te tamo pregledaju.

Kuc kuc – zaključano. Kuc kuc na druga vrata – zaključano. Bacam pogled na papir na vratima, piše rad sa pacijentima u popodnevnoj smeni do 20h, javite se na šalter. Na šalteru nema nikog, sestra sa susednog šaltera mi dobaci da ORL ambulanta radi do 17. MOLIM?! Kaže – da, da. Do 17h.

E sad nastaje haos. Sa sve školskom torbom na ramenu uputim se na odeljenje. Dobro veče, dobro veče – dovela sam dete na pregled.