MLADI NEMAJU VREMENA DA SPREME ISPITE, PA KRENU PUTEM ZLA: I upadnu u VELIKE PROBLEME

U Srbiji se već neko vreme prodaju droge i lekovi koje studenti uzimaju kada nemaju puno vremena da spreme ispite, a zbog kojih im koncentracija i pamćenje budu mnogo veći. Jedan od njih je i Marko M. koji za 24sedam priznaje kako je počeo da uzima ova sredstva i koje posledice je imao nakon toga.

- Ako vidim da ne mogu da stignem da naučim sve, ako nisam krenuo na vreme da učim, još ako imam obaveze sa strane koje treba da završim, a spid mi povećava koncentraciju i održava me budnim, uzmem malo da sve odradim u roku. Nije mi to bilo prvo rešenje, naravno. Trudio sam se da izbegnem tu mogućnost, jer sam znao kakav je "spust". Kada uzmete tako nešto onda vam par dana posle toga nije ni do čega - počinje priču Marko.

Objašnjava da kada čovek uzme neku od ovih droga, "hormon sreće" ili dopamin koji je zaslužan za uzbuđenost.

- Ali kada dejstvo prođe, onda narednih dana su ti hormoni "potrošeni" pa ti sve izgleda crno. Imam par drugara koji su koristili spid za učenje, a mene je u tom momentu sustiglo sve, imao sam puno zadataka i obaveza koje treba rešiti pa sam pozvao jednog od njih da mi nabavi. Uspeo sam da završim sve što sam hteo, ali su mi dani posle toga bili baš pakleni - nastavlja Marko i dodaje da drogu najčešće nabavlja na tehno žurkama po gradu.

Danima se osećate loše

Iako mu kratkoročno pomaže da obavi svoje zadatke, danima nakon toga oseća se loše a narkotici mu totalno iscrpe organizam.

- Trebalo mi je sigurno 5-6 dana da se vratim u normalu. Jer ti ne spavaš, naprežeš se, ne možeš ni da jedeš kad uzimaš to, kao da si naelektrisan. Srce ti lupa jače, ume da te oblije hladan znoj s vremena na vreme, vilica ti se grči a da nisi ni svestan. Par puta mi se desilo da me uhvati grč u stopalu ili šakama i da mi telo trne. Jako je neprijatan osećaj. Svakako nije nešto na šta sam ponosan i ne bih voleo da mi to postane nešto uobičajno - dodaje on.

Inače, "spid" je zapravo ulični naziv za metamfetamin koji direktno utiče na centralni nervni sistem. Ova droga uzrokuje ubrzan puls i disanje, povišen krvni pritisak, nesanicu i gubitak apetita. Takođe, glavobolju, zamagljen vid, vrtoglavicu a moguća su i trajna oštećenja bubrega i disajnog sistema.

Naš sagovornik dodaje da se sem ove droge koriste i lekovi modafilin ili ritalin.

- To su tablete i kad ih popiješ ti si narednih sati apsolutno skoncentrisan. Mada ja nisam imao iskustva s ovim, a i nije ih tako lako nabaviti. Čuo sam priču kako je neka devojka uzela modafilin i htela je da baci pogled pre učenja šta bi mogla da kupi drugarici za rođendan. U tom momentu je krenulo dejstvo i ona je narednih četiri sata tako tražila po internetu poklon! Jer si toliko skoncentrisan na ono što radiš u tom momentu - objašnjava Marko.

Nije nova pojava

Pojava da studenti koriste stimulativne droge u svrhu učenja nije nova, iako je u poslednje vreme učestalija nego ranije zbog veće dostupnosti narkotika.

Istraživanje jedne novosadske bolnice pokazuje da čak 74 odsto studenata poznaje nekog u svom bliskom okruženju ko koristi droge, nešto više od 63 odsto ispitanih studenata je bilo direktno ponuđeno nekom drogom, dok skoro polovina njih zna gde i od koga mogu da nabave droge.

- Poznato je da dugoročno gledano sve te supstance vode ka opadanju svih psihičkih i moždanih funkcija, a čak i trenutno taj rezultat ne može da se poredi sa dobrom koncentracijom koja je postignuta na prirodan način, kao što je kvalitetan san, sportske aktivnosti, kvalitetna ishrana i uređen društveni život - objašnjava za 24sedam psiholog Stevan Kvas.

Iako mnogi mladi veruju da će ih ove supstance "napuniti" energijom, dešava se suprotno.

- Dugoročne posledice mogu biti strašne u smislu stvaranja zavisnosti, vrlo brzo prelazak i na sve veće količine i traženje nekih drugih supstanci koje mogu biti opasnije. Drugo, može trenutno da se desi neki moždani ili srčani udar. Poznato je da i najobičnija energetska pića, ako se zloupotrebljavaju i koriste u većoj meri, mogu dovesti do ozbiljnijih kardioloških i moždanih problema. A da ne pričamo o nekim ilegalnim supstancama i stimulansima. Čak se i sedativi često koriste kod studenata da bi navodno našli neki unutrašnji mir i krenuli sa učenjem. Sve je to jedna velika zabluda - objasnio je Kvas i dodao da je rešenje u dobroj prevenciji odnosno informisanosti, kako mladih tako i njihovih porodica o svim štetnim dejstvima droga.

(Espreso / 24sedam)