NEMAR
ZA VREME KORONE, MILIJARDE MASKI I RUKAVICA ZAVRŠILO U REKAMA I OKEANIMA: Ko u Srbiji kontroliše infektivni otpad?
Od početka pandemije milijarde maski i plastičnih rukavica završavaju u rekama i okeanima. Tokom pandemije u Srbiji je količina infektivnog otpada povećana za 40 odsto
U Srbiji godišnje nastaje više od 5.000 tona medicinskog otpada. Zbrinjavanje infektivnog otpada kontroliše se samo u zdravstvenim ustanovama. Najopasniji je kada se pomeša sa običnim, komunalnim otpadom.
Od početka pandemije milijarde maski i plastičnih rukavica završavaju u rekama i okeanima. Tokom pandemije u Srbiji je količina infektivnog otpada povećana za 40 odsto.
"Većina onih koji upravljaju medicinskim otpadom ne poštuju uglavnom tretman i skladištenje, uglavnom tu delatnost izbegavaju, dok primarna selekcija u zdravstvenim ustanovama donekle i postoji. Nadzor je, da kažem, problematičan iz prostog razloga što u Ministarstvu zaštite životne sredine radi manje od 10 inspektora koji su nadležni za kontrolu i nadzor opasnog otpada", napominje Mirjana Todorović iz Ministarstva zaštite životne sredine.
U kategoriju – opasni, spada 12 procenata medicinskog otpada.
"Taj kovid opasan otpad ili uopšte opasan otpad nije samo infektivni koji smo mi rešili, nego postoje i neke druge vrste. Te druge vrste su farmaceutski otpad, hemijski, radioaktivni, citotoksični", ističe prof. dr Slobodan Tošović, specijalista ekotoksikologije.
Bojan Sudarev, direktor zrenjaninske fabrike za tretman medicinskog otpada "Remondis Medison" kaže da kovid otpad spada u kategoriju 1 infektivnog otpada i on se tretira spaljivanjem ili autoklaviranjem, sterilizacijom i drobljenjem.
"Kada pričamo o kapacitetu implementiranom na srpskom tržištu, saberemo 160 uređaja postavljenih u državnom sistemu i saberemo naš kapacitet, mi dolazimo do nekog kapaciteta preko 15.000 tona", rekao je Sudarev.
Nema analiza o tome da li je nepravilno odlaganje infektivnog otpada izazvalo širenje koronavirusa.
"Neodgovorno ponašanje prema otpadu koje se dešava i nemogućnost centralnog, da kažem, aparata da to spusti na lokalni nivo kad je u pitanju komunalni otpad i tolerisanje nepoštovanja zakona o upravljanju otpadom, će nam se svima odbiti o glavu. Mi se zaštitom životne sredine bavimo da bi što manje troškove lečenja imali", napominje Igor Jezdimirović iz "Inženjera zaštite životne sredine".
Procenjuje se da je od početka pandemije u svetu proizvedeno više od osam miliona tona kovid otpada, a da je u okeane dospelo 26.000 tona, najviše maski i rukavica.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/RTS)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
