ŽENE SVE VIŠE RAĐAJU POSLE 30. GODINE: Da li će mere za podsticanje nataliteta spustiti granicu rađanja u Srbiji!

Iz godine u godinu majke sve kasnije rađaju decu. Granice će se, veruju stručnjaci, pomerati i dalje, a limit je, bar teoretski, kraj reproduktivnog ciklusa, odnosno ulazak žene u pedesete godine.

Da li će najnovije državne mere za podsticanje nataliteta spustiti granicu rađanja u Srbiji ili će se obistiniti prognoze demografa, koji tvrde da je trend započeo još završetkom Prvog svetskog rata u celom svetu i da ga je teško zauzdati.

Zvanični podaci pokazuju da je prosečna starost majke u Srbiji pri rađanju prvog deteta 28,8 godina, dok je pre pola veka bila 22,2. Demograf Ivan Marinković tvrdi da se proces pomeranja starosne granice za rađanje naročito intenzivirao u poslednjih 15 godina. I dok je nekada bio zanemarljiv broj onih koji rađaju posle 35, a naročito posle 40, sada ih je sve više.

Medicina i veštačka oplodnja nekim roditeljima pomogli su da se ostvare u toj ulozi u šezdesetim godinama, a neki su zahvaljujući surogat materinstvu svojoj deci rodili decu! Najstarija prvorotka u Srbiji bila je LJubinka M., koja je dobila bebu početkom svojih sedamdesetih.

- Mnogi su razlozi zbog kojih se odlaže rađanje - kaže Marinković.

- Za razliku od perioda pre sto godina, osnovna škola je obavezna, po svoj prilici će biti i srednja, pa se period školovanja produžava, a samim tim se pomera zasnivanje porodice. Ranije su u tridesetim i četrdesetim godinama ljudi već bili babe i dede.

Danas je u celom svetu produžen period mladosti i posle 30.

Natalitet je veliki, napominje, samo u nerazvijenim zemljama, gde je stepen opšteg obrazovanja, a naročito kod žena, nizak, i gde su im uskraćena mnoga prava.

- Ljudi su rađali mnogo dece u vreme kada je poljoprivreda bila primarna delatnost, pa im je mnogo dece bilo ekonomski isplativo jer su i najmlađi učestvovali u čuvanju stoke ili radovima na njivi. Osim toga, stope smrtnosti odojčadi bile su velike, pa se išlo na više dece, da bi više njih preživelo. Sve to se menja sa industrijalizacijom - primećuje Marinković.

Jovana Ružičić iz Udruženja "Centar za mame" naglašava da kada mladi parovi osete da postoji izvesnost u kojoj mogu da planiraju svoju budućnost i da neće ni biti problema sa natalitetom.

- Samo država u kojoj se podstiče preduzetništvo neguje talenat, u kojoj funkcioniše obrazovni i zdravstveni sistem po unapred utvrđenim planovima, može da se nada prosperitetu i u ovoj oblasti - ističe Ružičićeva.

PORESKE OLAKŠICE DOBAR PODSTICAJ

Još sredinom prošlog veka izgubio se potreban broj dece za prostu reprodukciju.

Stimulativne mere države, kaže demograf Ivan Marinković, važne su da se stopa fertiliteta zadrži bar na 1,5, kolika je sada, da ne padne na 1. Kao najbolji podsticaji do sada u drugim zemljama pokazale su se, primećuje, poreske olakšice za porodice sa mnogo dece tokom njihovog detinjstva i školovanja.

(Espreso / Novosti)