KAKO SE TREBA PONAŠATI ZA VREME BOŽIĆNOG POSTA? Nutricionista za ESPRESO: Neka pravila se moraju STROGO POŠTOVATI

Božićni post započinje 28. novembra i tada se pravoslavni hriščani pripremaju za najradosniji hrišćanski praznik, Božić. Post traje 40 dana i podrazumeva odricanje od određenih namirnica, posebno onih životinjskog porekla.

Pitali smo nutricionistkinju Dijanu Radetić kako post utiče na naše telo i koje su njegove prednosti:

Sa užeg stanovišta nutricioniste, post bi mogao naročito ukoliko se primenjuje pravilno da obezbedi mnoge zdravstvene blagodeti. Kako se prdržavati posta zavisi od religijskih pravila, a osnova je da se koriste namirnice koje su najpribližnije svom izvornom obliku misleći na sveže i orašasto voće, semenke, povrće, žitarice i mahunarke te ribu. Osim izbacivanja namirnica životinjskog porekla tokom posta važno je uzdržavati se i od neumerenog unosa preostale posne hrane. Smatra se da je prikladnije pojesti manju količinu hrane za obrok nego imati retke a obilne obroke. Smanjenim unosom hrane umanjuje se i kalorijski unos što je pogodno za sve one sa viškom kilograma. Još jedna prednost posta je uvećan unos biljnih vlakana

Istraživanja ukazuju da pravilno pridržavanje posta ima i drugih prednosti, poput:

• Sniženja krvnog pritiska
• Smanjenja broja otkucaja srca u stanju mirovanja
• Pada nivoa lošeg holesterola (LDL)
• Opadanja bazalnog (natašte) nivoa insulina
• Uvećanja insulinske osetljivosti (spram negativne insulinske rezistencije kao prethodnice dijabetesa)
• Proređenje upalnih procesa

Inače, sam post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava i dobročinstava. Podvig posta je kako telesni, tako i duhovni.

Shvatanje pravoslavnog hrišćanstva glasi: post je duševna hrana, priprema za svetu tajnu pričešća, savladavanje iskušenja i stremljenje ka čistoti duha i tela.

Šta jesti tokom posta?

Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi". Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi".

Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi". Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila, piše Spc.rs.

(Espreso/ Vanja P.)