ZBOG ONOGA ŠTO JE PEDAGOGU DEČAK REKAO PLAČE CELA SRBIJA: Priča će vam iste sekunde srce pocepati u milion delića

Veliki ruski pisac, Fjodor Dostojevski, napisao je pre više od jednog veka rečenicu "Svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta ", koja najboolje opisuje težinu tuge mališana. A, kada te suze padaju zbog gubitka roditelja, bol postaje veća, te čak i oni kojima je posao da budu pribrani i prisebni tokom razgovora sa decom, pokleknu pod naletima empatije i emocija.

Jelena, diplomirani pedagog iz Srbije, napisala je status posvećen mališanu koji je dolazio kod nje na razgovor, a čija priča je doslovno rasplakala sve one koji su je pročitali. Dečak je ostao sam sa ocem i mlađom sestrom, kada im je preminula majka. Zbog toga, usled šoka od gubitka, počeo je da ima promene u ponašanju, slabije je spavao, jeo, i popustio u školi. Koliko mu je majka nedostajala, najbolje govori detalj zbog koga je i iskusni pedagog osetio veliku bol i tugu. Naime, on je oko ruke nosio traku za kosu roze boje, a koja je pripadala njegovoj majci.

Objavu vam uz dozvolu autora, prenosimo u celosti.

"Uvek kada vam ovde spominjem neku decu sa kojom radim, promenim im imena i koju god crticu naših razgovora podelim sa vama, naravno, nikada ne odam na kojoj njihovoj temi radimo. Do sada mi niko od dece ili roditelja nije zbog toga zamerio baš zato što su to sitnice, trenuci koje oni nisu ni primetili, najčešće se nisu ni prepoznali ili, zato što sam tražila i dobila od njih dozvolu da to uradim. Ali, ponekad su te crtice iz moje prakse veoma snažne, teške, potpuno lične. Njih ne delim ni sa kim, one zauvek ostaju između dece ili roditelja i mene. Već danima unazad u glavi "premotavam" jedan takav trenutak i mogu da vam ga ispričam.

Tom dečaku od 16 godina ne želim da pomenem ime ali ni da mu i izmislim neko drugo. Visok, mršav, bled, čupave kose. Na prvi pogled liči na mnoge iz svoje generacije i ne bi se po njemu reklo da mu se dogodilo nešto teško. Ali, nedavno je ostao bez mame. O njoj neće da priča, nije čak ni bliskim drugarima rekao da je otišla. Pokušava da ne pokazuje emocije i glumi da ih ni nema. Ipak, ja znam da će jednom kada započne proces preboljevanja, sve te neizgovorene reči i potisnute emocije morati da izađu napolje i zato ga ne forsiram ni u čemu. Samo ću biti tu kada za to bude spreman. Razgovaramo o njegovim ocenama i kako da se bolje koncentriše u školi, o tome da loše spava, da nema apetit... Jednom je samo rekao (a onda brže-bolje to pokušao da ignoriše kao da ništa nije ni pomenuo) da brine za svoju mlađu sestru i da li će tata i on umeti da se snađu sa njom kada dođu na red "te ženske stvari". Oko ruke mu je, uz ostale rokerske narukvice i jedna tanka traka. Drugačija je od drugih jer je ova roze boje. Pitam ga šta je to.

Ispovest mladića iz Niša uzdrmala internet: Konačno sam se dočepao nečega u Srbiji a ne mogu da uživam, imam 25 godina i rapadam se

- Ma, ništa.

- Što? Šta bi to moglo biti pa da nećeš da mi kažeš?

Gleda me ozbiljno, razmišlja da li da mi kaže, dugo ćuti. I onda opet:

- Ma... ništa.

- Jesi siguran? U redu je ako ne želiš da mi kažeš, ali... možda ipak?

Suze mu se skupljaju u oku. Onda, spušta glavu i jedva čujno kaže:

- Mamina gumica za kosu. Da imam nešto njeno...

Iste sekunde srce mi se cepa u milion delića. I nije me briga što nije profesionalno ali ustajem da ga zagrlim. Najpre tiho drhti, zatim se polako opušta i konačno počinje da plače.

Zašto vam sve ovo pričam? Grub je ovaj svet koji živimo. I, čini mi se, sve grublji. Hajde da ne zaboravimo da se iza tog utiska na prvi pogled često kriju bol, osetljivost, ranjivost, a mislim u našoj deci posebno... Htela sam da vas na to podsetim. Zato.", stajalo je na kraju objave, koja je pod svom svojom težinom, rasplakala sve one koji su imali prilike da je pročitaju.ć

(Espreso / Blic)