BROJKE U PADU, ALI SLEDI PERIOD SLAVA I PRAZNIKA! Ako dođe do spajanja zimskog i prolećnog talasa, udarićemo u ZID

Kad sat otkuca 15 časova potpuno je nepredvidivo kakve će nas korona brojke sačekati. Ono što vidimo u danima za nama nakon nekoliko meseci konačno je slika koja budi nadu da stvari idu dobrim tokom. I dok juče, 11. novembra stiže podatak o 3.998 zaraženih u danu svi se pitaju samo jedno - šta nam sledi? Po svoj prilici, Srbija hrli ka jednom o tri moguća scenarija.

Kada je 28. septembra oboren rekord po broju zaraženih sa zabeleženih 8.467 novih slučajeva svi su se nadali da će kriva početi da pada. Međutim, situacija je ispala krajnje neočekivana. Gotovo dve nedelje kasnije brojke su se zadržavale na jako visokom nivou. Gotovo da nije bilo dana (osim ponekog dana vikenda kada je manje testiranih) kada smo se spuštali ispod 7.000 zaraženih u danu.

Tada su se i najeminentniji epidemiolozi zabrinuli šta se dešava sa krivom, jer ona je odstupala od svih zakonitosti epidemiologije.

- Ovaj virus je zaista nepredvidiv i većini epidemiologa nije jasan način na koji se ponaša. Trenutna kriva nije klasična biološka kriva - rekao je tada epidemiolog dr Radmilo Petrović penzionisani stručnjak Instituta za imunologiju i virusologiju "Torlak".

Kako je on tada objasnio kriva ima jedan normalan tok, raste, dotakne vrh i onda nastavi da pada - taj proces traje dva do tri meseca.

- Međutim, mi sada imamo situaciju da su se visoke brojke zadržale već duže vreme. Sve se kreće od šest do sedam hiljada zaraženih. Kriva je već dugo ravna na visokom nivou - naveo je naš stručnjak.

Ipak, od polovine oktobra, brojke su počele blago da opadaju. Većinom su se brojke kretale oko 6.500 do 7.000, sa povremenim skokovima iznad 7.000, što je epidemiolog Radmilo Petrović nazvao "nazubljenom krivom".

U poslednjih nedelju dana beležimo ipak realniji pad, a kriva ponovo počinje da liči na onu normalnu kakvu smo imali u nekim ranijim talasima. Ako uporedimo brojeve od ove nedelje one su dan po dan manje 20 do 30 odsto u odnosu na isti dan prethodne nedelje.

Tako, pre nedelju dana 3. novembra broj zaraženih bio je 6.726, a nedelju dana kasnije 10. novembra ta brojka je bila 4.606, što je gotovo 32 odsto manje.

1.novembra zaraženo je bilo 5.896, a nedelju dana kasnije 8. novembra bilo ih je 4.348, što je gotovo 27 procenata manje.

Ovi datumi su samo primer kako kriva pokazuje da se stvari značajno menjaju u poslednjih nedelju dana. Ipak, ostaje pitanje šta dalje? U opticaju su tri scenarija.

Izraelski scenario

Najbolje čemu Srbija svakako može da se nada je da se trend opadanja po 20 do 30 odsto iz nedelje u nedelju nastavi. Tim tempom Srbija bi pred Novu godinu mogla da očekuje brojku koju dugo nismo videli - ispod 1.000 zaraženih.

Tome u prilog idu novodonesene mere oko kovid propusnica od 20 sati, ali i efekti vakcinisanja buster dozom u kombinaciji sa prirodnim padom korona krive.

Takav scenario podseća na predviđanja u Izraelu. Naime, ova zemlja je nakon gotovo pobede nad koronom u maju i junu ove godine u avgustu i septembru zabeležila rekordne bojeve zaraženih izazvane novim delta sojem. Tako, 2. septembra Izrael je imao rekordnih 11.347 zaraženih, a brojke su se jako držale na visokom nivou - slično kao i kod nas.

Međutim, efkasnom primenom treće doze i prirodnim padom krive, pred kraj oktobra brojevi su konačno pali ispod 1.000 zaraženih.

Stručnjaci predviđaju da bi ovim tempom Izrael mogao situaciju sa korona virusom da drži pod kontrolom do februara meseca, šest meseci od početka primanja buster doze vakcine.

Ipak, niko sa sigurnošću u ovom trenutku ne može da tvrdi koliko će dugo efekat treće doze trajati.

Srpski scenario

Ipak, poučeni iskustvom iz prošlih talasa, a posebno onim najdužim koji je trajao od oktobra doprošle do marta ove godine, Srbija bi mogla da očekuje i jedan drugi scenario, nama već dobro poznat koji smo stoga nazvali "srpski scenario".

Ako pogledamo prošlu godinu za ovaj isti period sedam dana nakon Aranđelovdana 21. 11. broj slučajeva je bio 7.041, da bi posle najmasovnije slave u Srba Svetog Nikole brojka bila preko 3.000. Jasno je da se virus tada gasio i da je pik bio za nama, ali tada primećujemo jednu zanimljivu pojavu.

Naime, ako pogledamo korona krivu malo bolje - uprkos padu broja zaraženih pravog predaha među talasima zapravo nije bilo, pa su se zimski i prolećni spojili u jedan veoma dug i izrazito smrtonosan talas koji je trajao od početka jeseni do kraja proleća.

Tako, najmanji broj između dva talasa bio je u januaru, ali to nisu bile brojke na koje smo navikli kada se gasi jedan talas i počinje novi. Nismo imali dan da je broj zaraženih bio ispod 1.000.

Istina, sada imamo vakcinu koju nismo imali u pomenutom talasu, ali istina je i da pridržavanje mera nama nije svojstvena osobina, a tek nam slede najveći praznici - Nova godina i slave, pa je jedna od opcija upravo da se brojevi spuštaju do nekih 1.000 do 1.500 da bi onda brojke ponovo skočile i proizvele jedan "podtalas".

Britanski scenario

Ako izbliza pogledamo krive, naša zapravo najviše liči na krivu Velike Britanije - nagli skokovi i padovi svojstveni su i ovoj zemlji već duže vreme. Od početka oktobra broj zaraženih u ovoj zemlji nije se spustio ispod 30.000, a svakodnevno broj zaraženih raste i spušta se između 35 i 51.000 zaraženih i čini se nema tendenciju dramatičnog spuštanja.

Poslednjih dana brojke su nešto niže, a li ne preterano. Britanska kriva kao da se zaravinila, ali na izuzetno visokom nivou od 30 do 40.000, što je scenario koji ne bismo voleli da se dogodi i Srbiji.

Upravo takav scenario nedavno je prognozirao epidemiolog Radmilo Petrović.

- Ovaj talas će sigurno trajati do kraja ove godine. Ova neobična krivulja polako će se spuštati, ali zbog zime i većeg broja ljudi u zatvorenom imaćemo povremeno i pikove, odnosno povećanja broja zaraženih. Po mojoj proceni brojke će ići polako naniže, biće i sličnih kao sada, ali nećemo imati više od 10.000 zaraženih - kaže epidemiolog u penziji prof. dr Radmilo Petrović.

On je pojasnioda da će to biti jedna kako je naziva "nazubljena krivulja" sa tendenciijom spuštanja, ali ne i bez povremenih povećanja.

- Zima, odnosno hladno vreme, ove godine je krenulo nešto ranije. Ljudi se greju, ulaze u zatvoren prostor, ako na to dodamo i proslave... Ni trenuutna meteorološka situacija nam ne ide u prilog. Ne znam kakve su prognoze za decembar - pojašnjava ovaj stručnjak.

Stručnjaci ne mogu da prognoziraju

Ipak, na kraju, koliko je situacija sa korona virsuom širom sveta, ali i u našoj zemlji nepredvidiva pokazuje i to da se epidemiolozi nedeljama unazad ne usuđuju da kažu šta možemo očekivati.

Kada je epidemiolog i člana Kriznog štaba Branislav Tiodorović upitan za to kada će ovaj talas proći, da li će to biti za mesec ili dva, on je kratko odgovorio.

- To se ne zna. Nema tog naučnika koji će precizno moći da kaže - naveo je on.

Bez prognoza je ostao i epidemiolog Predrag Kon.

- Uporno sam pričao da jedino šta čovek može zasigurno reći jesu naredne dve nedelje. Stojimo stabilno na visokom nivou i ne vidi se trend opadanja i mislim da se neće videti sve dok se ne uvedu ove mere i značajno poveća obuhvat vakcinacije. Ukoliko mi to uspemo da uradimo do Nove godine dosta toga nam zavisi i šta će biti sa gripom - rekao je tada epidemiolog.

Bonus video:

(Espreso/Blic)