PITALI SMO PSIHOLOGA ZAŠTO MLADI SVE KASNIJE STUPAJU U BRAČNU ZAJEDNICU: Branislava nam je otkrila u čemu je CAKA!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2020. godine zaključeno 18.209 prvih brakova, što ukazuje na pad od 35,2% u odnosu na 2019.

Statistici, koja nije baš za pohvalu, verovatno je kumovala i pandemija korona virusa koja je mnoge parove prisilila da odgode čin venčanja zbog zdravstvenog rizika od masovne proslave izgovorenog sudbonosnog "da".

Ipak, i pre korona krize ova statistika bila je neumoljiva.

A da mladima ludi kamen uporno "izmiče", govori i podatak da je prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje 34,8 godina, a za neveste 31,5 godina.

Ovaj "trend" nije karakterističan samo za Srbiju i nije novijeg datuma. "Zašto mladi sve kasnije stupaju u brak" pitanje je koje se već godinama ponavlja, a spisak odgovora vremenom, čini se, postaje sve duži.

Na prvom mestu tog spiska (uglavnom) je loša finansijska situacija. Zatim emocionalna nezrelost, kao i odluka koja ide u korist života u vanbračnoj zajednici.

Nemirno more nerešenih životnih pitanja mladima sve više kvari utisak braka kao mirne i sigurne luke.

Neko će na spisak razloga "protiv braka" dopisati i karijeru, vreme za sebe, putovanja, česte promene ljubavnih partnera, "veze bez obaveza" ili izgubljenu veru u brak kao instituciju.

Klinički psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović ističe da su takvi, različiti razlozi odraz vremena u kome živimo i da se pre svega i sam brak promenio.

- Nekada je brak bio ekonomska zajednica, sa jasno definisanim ulogama i načinom funkcionisanja, neka vrsta očekivanog sleda odrastanja. Moderni brak je postao mnogo komplikovaniji, a socijalno definisane uloge slabije. Mladi imaju sve više autonomije i izbora, pa odlažu brak jer žele da se fokusiraju na druge oblasti funkcionisanja. Nove generacije biraju drugačije oblike zajedničkog funkcionisanja, pa je tako u porastu broj parova koji žive zajedno bez formalizovanja zajednice. U porastu je i broj ljudi koji žive sami. Dosta mladih ljudi je izgubilo veru u instituciju braka. Nekada se u brak ulazilo dok nas smrt ne rastavi, a danas se u brak ulazi dok nas razvod ne rastavi. Ni mi starije generacije nismo baš ponudili neke srećne modele braka mladima, koji gledajući svoje roditelje ne žele da žive u lošim odnosima, ili da prolaze kroz teške razvode, navodi psiholog Branislava Pavlović za Espreso i dodaje:

- Naravno, to je i dalje krajnje individualna stvar, a zavisi i od socio-kulturnih konteksta. Na primer, u gradovima ljudi kasnije stupaju u brak nego u manjim mestima i seoskim sredinama.

U savremenom ljubavnom partnerstvu prohtevi i zahtevi sve su širi, a prostor za kompromis i dogovor sve uži.

- Sada od partnera želimo mnogo više stvari nego ranije, da nam bude i prijatelj, i ljubavnik, dobar roditelj, vredan, radan, najbolji prijatelj, podrška. Brak je sada mnogo više stvar ličnog izbora i sreće nego jasna društvena pozicija. U brak ulazimo ako i kada to želimo, a osnovni smisao je osećanje lične sreće, a ne ekonomski opstanak para, ističe klinički psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović.

"Sindrom odbegle mlade (mladoženje)" Nekada su muškarci nosili teret kritike da beže od obaveza, ozbiljnih veza i vezivanja. Danas je, u tom pogledu, došlo do ravnopravnosti, pa su i žene te koje prolongiraju odlazak pred matičara.

I kod jednog i drugog pola vinovnik toga može biti strah, nezrelost, emocionalna nestabilnost. Odgovornost imaju i mediji, filmovi, serije koje promovišu uzbudljivi "singl" život i hedonizam.

U svetu kapitalizma i konzumerizma pažnja je uglavnom usmerena na materijalne stvari nauštrb osećanja.

Odlaganje braka često podrazumeva i odlaganje roditeljstva.

- Mladi odlažu i roditeljstvo, pitajući se da li će ikada biti spremni da imaju decu. Jedan deo njih jasno odlučuje da nema decu po sopstvenom izboru. Drugi se osećaju dovoljno mladima do svojih cetrdesetih godina da tek onda počinju da razmišljaju o deci. Danas mladi imaju mnogo više lako dostupnih informacija o porodičnom životu i roditeljstvu pa više i razmišljaju unapred o mnogim pitanjima. Pokušavaju da se ostvare u karijeri i obezbede osnovne uslove za porodični život. Na žalost i trend usamljenost je sve veći u zapadnoj kulturi, pa se ljudi teže upoznaju i zbližavaju. Mladi se plaše da ne izgube kontrolu nad svojom karijerom, finansijama i svojom slobodom, ističe Branislava Pavlović.

Prednost odlaganja sudbonosnog "da"

Svaka medalja ima dve strane. Isto važi i za medalju zvanu brak. Pomeranjem starosne granice stupanja u bračnu zajednicu, mladi prave prostor za rešavanje važnih egzistencijalnih pitanja.

- Na neki način, kasnije stupanje u brak može da ima i prednosti jer osoba može na zreliji način da bira partnera i kreira odnos kakav joj odgovara. Takođe, mnogi mladi ljudi odlažu ulazak u brak, jer pre toga žele da se ostvare profesionalno i materijalno, kaže za Espreso klinički psiholog Branislava Pavlović.

(Espreso / Marina Letić)