INDIREKTNA POSLEDICA EPIDEMIJE KOVIDA-19: Dr Danica o VELIKOM PROBLEMU

Korona nam svakog dana direktno odnosi više od 60 ljudi, ali je broj onih koji će završiti tragično, kao indirektna posledica epimidemije kovida-19, zapravo je mnogo veći. Najugroženiji su onkološki pacijenti, koji se zbog epidemije kasno javljaju lekarima...

Profesorka Medicinskog fakulteta dr Danica Grujičić obelodanila je pre nekoliko dana šokantan podatak da se veliki broj pacijenata sa onkološkim oboljenjima, njih čak 30 odsto, prekasno javilo lekaru, jer nisu dolazili na pregled zbog epidemije. Prema njenim rečima, oni ne mogu da dobiju nikakvu terapiju, jer su u terminalnoj fazi, već samo podršku da ih ne boli mnogo i da tako čekaju svoj kraj.

Trpeli su, znali su da imaju neku bolest ili problem, ali čekali su da korona prođe. Tražila sam da se objave podaci koliko je među umrlima onkoloških pacijenata, rekla je doktorka, a zatim dodala da je pogrešno što se ne rade odbukcije umrlih od kovida:

- Pogrešno je što ne radimo obdukcije, i to po savetu Svetske zdravstvene organizacije. Obdukcijom bismo znali koji su organi zahvaćeni, kakvo je stanje organizma. Mi ne znamo da li su ti ljudi koji su preminuli od kovida bili zdravi ili su imali neku bolest.

"Operišemo do 11, 12 sati noću"

Ona kaže da o trenutnoj situaciji govori i podatak da se na Institutu za onkologiju i radiologiju KCS radi u tri smene.

- Od četiri operacione sale, rade nam dve. Operišemo do 11, 12 sati noću, operacije mozga počinjemo u sedam uveče. Mnogo je pacijenata sa tumorom mozga koji čekaju na operaciju. Naši lekari, sestre i anesteziolozi su u Batajnici. Pre nego je izbila epidemija liste čekanja nismo imali, odnosno, svako čekanje do mesec dana ne računa se u čekanje. Dve i po nedelje čekalo se na zračenje, tri i po na hemioterapiju. Mi sada dnevno imamo 360 pacijenata samo na radioterapiji. Dnevno kroz Institut prođe oko 2.000 pacijenata. Radimo u tri smene - kazala je doktorka Grujičić.

Veoma zabrinjava podatak da je od početka epidemije korona znatno smanjen broj ljudi koji dolaze na preglede, kažu u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

- U prvoj polovini 2020. broj obavljenih radioloških tretmana bio je upola manji u odnosu na prosek u periodu 2016-2019. godine. Smanjen broj pregleda će negativno uticati na otkrivanje novih slučajeva kancera i na pravovremenu primenu odgovarajućih terapija i lečenja. Ovo svakako može dovesti do toga da se u narednom periodu dijagnostikuju pacijenti u odmaklim fazama karcinoma. Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, apelujemo na ljude koji imaju simptome bolesti da se obrate lekaru, na sve onkološke pacijente da ne prekidaju terapiju i na zdravstveni sistem da omogući uslove za kontinuirano zbrinjavanje onkoloških pacijenata. Samo zajedničkim zalaganjem možemo da prevaziđemo izazove pandemije sa kojom se suočavamo – poručuju iz Instituta.

Udruženja onkoloških pacijenata još prošle godine pokrenula su edukativnu inicijativu “Nova realnost isti kancer” sa ciljem da se ohrabre građani da se obrate svom lekaru sa pojavom prvih simptoma bolesti.

Epidemija opteretila ceo zdravstveni sistem

U Udruženju “Punim plućima” kažu da se prema dostupnim podacima (IJZS, Batut), u Srbiji godišnje registruje oko 6.700 novoobolelih od karcinoma bronhija i pluća. Procenjuje se da je ukupan broj dijagnostikovanih karcinoma pluća u prvoj polovini 2020. godine u Srbiji, za čak 35 odsto manji u odnosu na isti period 2019. godine. To znači da je više od 1.000 pacijenata koji su imali simptome bolesti, ostalo bez dijagnostikovanje bolesti, a samim tim i bez adekvatnog i pravovremenog lečenje.

Iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka jajnika “Progovori” kažu da ni tu brojke nisu ohrabrujuće. Od raka jajnika svake godine oboli oko 800 žena, a umre više od 450. Ipak, 2020. se drastično smanjio broj novoobolelih žena a svi, kako kažu, znamo da je to nemoguće.

- Žene zanemaruju simptome, ne odlaze kod ginekologa, a mnoge nažalost prekidaju postojeće terapije. Slično je i kod drugih onkoloških pacijenata. To pod hitno moramo da zaustavimo, bez kontinuirane borbe protiv raka uskoro ćemo se suočiti sa nesagledivim posledicama - upozorava Gorica Đokić iz Udruženja “Progovori”.

Marko Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije, naglašava da je epidemija opteretila ceo zdravstveni sistem.

- Virus kovid-19 je do danas značajno opteretio sve medicinske sisteme. Ovo je posebno pogodilo onkološke pacijente koji najčešće iz straha, ali i zbog ograničenosti sistema nisu dolazili na svoje prve ili redovne preglede. Rezultat toga je i da je prošle i ove godine, što se tiče raka pluća, za četvrtinu manje otkrivenih od početka korone nego pre pandemije 2019, 2018. i 2017. Da nakon teške korona krize ne bismo imali još težu onkološku krizu, veoma je važno da pacijenti nastave redovno svoje terapije i kontrole, da dolaze na prve preglede ako sumnjaju na neku bolest i da im donosioci odluka i zdravstveni sistem omoguće što bezbednije lečenje i posebne uslove pristupa lekarima - apeluje Milovanović.

"Obratite se odmah!"

Onkolozi potvrđuju da će sigurno uraditi sve da obezbede pacijentima nasmetano lečenje i nadalje i da ih zaštite od agresivne pandemije, dok su na lečenju. To je za “Blic” potvrdio i direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Zoran Radovanović koji je istakao da se za sve vreme pandemije virusom kovid 19 pružanje usluga onkološkim pacijentima APV odvijalo kontinuirano i to u svim oblicima (operacije, hemioterapija, zračna terapija, dijagnostika).

- Povremene teškoće u radu javljale su se zbog oboljevanja zdravstvenog osoblja, ali niti jednog trenutka nije dolazilo do obustave pružanja bilo koje usluge. Pacijenti se regularno zakazuju preko sistema IZIS za sve ambulantne i dijagnostičke preglede, ne postoji lista čekanja za zračnu terapiju, hemioterapija se sprovodi kako u dnevnoj bolnici tako i na odeljenju internističke onkologije, operativni zahvati pacijenata sa malignim tumorima svakodnevno se izvode u tri operacione sale. IOV je uputio ispomoć covid bolnici Mišeluk (oko 40 zdravstvenih radnika) što je jako otežalo rad, ali reorganizacijom za sada uspevamo nesmetano da pružamo sve zdravstvene usluge onkološkim pacijentima. Želim da istaknem da je broj pruženih usluga u 2021. godini čak i veći nego pre pandemije u 2019. godini – naglasio je dr Radovanović.

On je uputio apel i molbu svim onkološkim pacijentima iz cele Srbije da mogu da se obrate na info linije i majl adrese Instituta za onkologiju Vojvodine, zakažu sve vrste pregleda i budu lečeni u toj zdravstvenoj ustanovi ukoliko su zbog kovida mogućnosti lečenja u njihovim gradovima otežane.

Godišnje nam umre više od 20.000 ljudi

U Srbiji godišnje od malignih tumora oboli oko 40.000 ljudi, a umre oko 21.000, pokazuju poslednji podaci. Muškarci u našoj zemlji najčešće obolevaju od karcinoma pluća, kolona i rektuma, prostate, a žene od karcinoma dojke, kolona i rektuma, pluća, grlića materice. Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja.

Procene stručnjaka su da čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine, konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu kasnije razviti u rak.

Leči se 200.000 ljudi svake godine

Profesorka Dana Grujičić je upozorila da je broj onih koji se tokom jedne godine leče pod dijagnozom maligne bolesti dostigao 200.000, i da će po proceni Evropske asocijacije radijacionih onkologa 2025. godine u Srbiji morati da se zrači 40.000 ljudi.

Nova zgrada onkologije uz “Tiršovu 2”

Pre nekoliko dana najavljeno je da bi nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) trebalo da se gradi pored “Tiršove 2”, na prostoru između Ulice doktora Subotića i auto-puta. kako su prenele “Novosti”, idejno rešenje je već urađeno, a napravljena je i procena troškova - 250 miliona evra, sa opremom.

- Nova zgrada IORS mogla bi da se završi za tri, najviše četiri godine - kaže prof. dr Danica Grujičić, i dodaje da bi morala da se gradi po istim standardima kao što su rađeni UKC Niš ili UKC Srbije.

(Espreso/Blic)