STRAVIČAN ZEMLJOTRES UZDRMAO BEOGRAD PRE 99 GODINA: Ljudi jurili glavom bez OBZIRA, majke OSTAVLJALE DECU!

GOTOVO ceo vek prošao je od najjačeg zemljotresa koji su Beograđani osetili.

Prvi udar, tog 24. marta 1922. godine, dogodio se u 13.23 časova, a nepunih deset minuta kasnije, usledio je drugi, nešto slabiji.

Epicentar potresa bio je u Lazarevcu, na svega 50 kilomeata od centra Beograda. Jačina najjačeg potresa u Srbiji o kome postoje pisani tragovi bila je šest Rihtera.

- Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta - pisala je "Politika" dan posle velikog potresa.

- Građani su izletali iz svojih kuća, padali su lusteri i malteri sa tavanica, deca su bila preplašena. Nastao je opšti haos, iz hotela Moskva gosti su istrčavali u donjem rublju, u Grand Hotelu su gosti od straha i bežanja razvalili vrata - pisala je "Politika" dan posle velikog potresa.

Kako navodi "Politika", "niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase.

- Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže: u lokalima gde je više ljudi bilo na okupu, nastala je prava panika, iz koje je mnogi izašao prignječen i izgažen; sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula s piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća - opisuje "Politika".

- Po beogradskim restoranima još je bilo prilično sveta kad je potres naišao. Ipak su njihovi gosti, iako prestravljeni, uspeli svuda da bez velike gužve pobegnu na ulicu, i najveću su štetu pri tome imali, može biti, "palkelneri" kojima ni na um nije padalo da jure za svojim mušterijama - navode u "Politici".

Ništa manje dramatično nije bilo u kafanama.

- I panika koja je u njima zavladala mogla je na mnogo mesta da bude mnogo kobnija. Naročito je u “Moskvi” gužva bila velika. Po nekim čisto našim metodama, i na tom su lokalu vrata napravljena tako da se otvaraju unutra, ne spolja, a kad je preplašeni svet pojurio napolje, na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno. Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. a neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju - zaključila je "Politika".

Dani nakon zemljotresa

Dva dana nakon zemljotresa "Vreme" je izvestilo o naknadnim potresima koji su zadesili naš glavni grad.

- Juče pre zore, u 3 časa, 31 minut i 5 sekundi počeo je niz slabih potresa. Bilo je svega osam potresa.

Ipak, situacija više nije bila tako opasna, jer, kako piše "Vreme", ovi potresi su bili slabi i neosetni. Izuzetak je bio poslednji, u 3.39 minuta koji su pojedini građani osetili.

Posle ovih potresa zemlja je bila srazmerno mirna.

Novinari "Vremena" objašnjenje za veliki potres potražili su u Seizmološkoj stanici na Tašmajdanu od profesora g.g. Sv. Radovanovića i J. Mihajlovića.

- Kao i što se očekivalo posle potresa u petak, javio se u noći između 24. i 25. tek čitav niz slabih naknadnih potresa u 3 časa, 39 minuta i 7 sekundi. Jer, dokle su ostali potresi dolazili od izazvane uznemirenosti zemljišta same beogradske okoline, pomenuti potres došao je kao odjek uznemirenosti jaseničko-kolubarskog zemljišta.

Kako dodaju, na osnovu ovoga, u Seizmološkoj stanici na Tašmajdanu potvrđeno je da je epicentar jakog zemljotresa u petak kombinovan od dve oblasti, beogradske i jaseničko- kolubarske.

Ove dve oblasti su u prvi mah bile zajednički aktivne, a potom se beogradska oblast brzo smirila, pa je samo druga bila aktivna.

Kragujevac i Topola

Zemljotres jačine 4,4 stepena po Rihterovoj skali registrovan je sinoć na oko četiri kilometra od Kragujevca, navodi Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Epicentar je bio četiri kilometra jugoistočno od Kragujevca. Potresi su se osetili i u Beogradu.

Oko 25 minuta posle ponoći, Srbiju je pogodio još jedan zemljotres snage 4,4 stepena Rihterove skale. Epicentar potresa bio je u blizini Kragujevca na dubini od 15 kilometara.

Rano jutros, tačnije u 5.18 ponovo se zatreslo tlo u blizini Kragujevca, jačine 2,0 stepena.

Poslednji zemljotres u Srbiji jačine 1,7 jedinica Rihterove skale registrovan je u regionu mesta Topola u 7.58 časova.

Podsetimo, zemljotres magnitude 2,6 jedinica Rihterove skale zabeležen je 30. oktobra u 8:13 časova u regionu Mladenovca, a nešto posle 10:30 minuta ponovo se treslo tlo.

Bonus video:

(Espreso/Novosti)