ESPRESO U POSETI BEO ZOO VRTU: Saznali smo ko su glavne "FACE" ZIMSKOG SNA, ali i šta je ESTIVACIJA (FOTO)

Tokom zimskog perioda mnogi od nas bi rado "pali" u zimski san, ali samo (pojedini) pripadnici životinjskog carstva imaju tu privilegiju.

Takvo stanje naziva se hibernacija, za koju pripreme počinju u jesen. Tada je metabolizam životinja usporen, a temperatura tela opada.

Zima donosi hladnoću i glad u svet životinja. Zato su pojedine vrste razvile "strategiju preživljavanja" koja se zove spavanje.

I tako sve do proleća, koje u životinjsko carstvo donosi veliko olakšanje.

Slepi miševi poznati su kao zimske spavalice. Gušteri, zmije i žabe u hladnim mesecima nemaju šta da jedu, a i smeta im nestalna temperatura tela.

Ptice i sisari imaju stalnu telesnu temperaturu, a sitni sisari prave brlog od lišća i trave i u njemu provode zimu.

Medved i jazavac su toplokrvne životinje, pa im zimski mraz neće puno smetati. Međutim, tokom hladnog perioda ove životinje nemaju šta da jedu i to je razlog zašto dremaju zimi.

Jež i veverica pripremaju zimsko prebivalište, a zitim "upadaju" u san.

Spavalice Beo zoo vrta

Ko su najveće spavalice na Kalemegdanu otišli smo da proverimo u Beo zoo vrt. Biolog Kristijan Ovari objasnio nam da postoje dve kategorije životinja kada je u pitanju ova "strategija preživljavanja" najhladnijeg dela godine.

- U jednu kategoriju životinja spadaju one koje su pravi hibernatori, dakle životinje koje stvarno padaju u zimski san. Druga kategorija su one koje upadaju u takozvani zimski dremež, ističe Ovari za Espreso i dodaje:

- Slepi miševi spuste telesnu temperaturu i upadnu u pravi zimski san, kao i veverice ili neke druge životinje. Na tim životinjama, u takvom stanju, jedva da možemo i da primetimo neke vitalne znake. Slično je i sa kornjačama.

Glavne "face" zimskog sna

Iako medvedi važe za najpoznatije zimske spavalice, biolog Beo zoo vrta otkrio nam je da ove životinje i nemaju baš tako dubok san.

- Medvedi i jazavci ne padaju u pravi zimski san. To se zove "zimski dremež", što znači da se životinja usled nepovoljnih uslova životne sredine zavuče u pećinu ili neko drugo sklonište koje napravi sama sebi. Tu provodi dane spavajući, ali to nije pravi zimski san. Oni se mnogo lakše bude iz tog zimskog dremeža, kaže biolog za portal Espreso.

Zimski san i "zimski dremež" životinje koriste kao strategiju za preživljavanje nepovoljnih uslova tokom sezone. U to stanje, životinje "tonu" tokom najhladnijeg perioda zime. Kod nas na Sretenje medved izlazi i gleda svoju senku. Tako se taj period završava . Tada vreme postaje toplije i životinje se bude iz tog stanja.

Hibernacija u zatvorenim uslovima, odnosno u zoološkim vrtovima, razlikuje se od hibernacije u prirodi. Životni uslovi se adaptiraju, kako životinje ne bi osetile zimu.

- U zoološkim vrtovima to je drugačije, jer su povoljni uslovi životne sredine. Životinje imaju stalnu negu veterinara, imaju svoje pećine i druge unutrašnje prostore. Zbog toga što nisu izložene tim nepovoljnim uslovima, nemaju potrebe da spavaju zimski san. Zato je jako retko videti medvede koji prespavaju zimu u zoološkom vrtu. U Zoo vrtu medvedi su uvek aktivni i aktuelni, poručuje Ovari za Espreso.

U narednom mesecu u Beogradskom zoološkom vrtu sve će biti spremno za zimu. Posetilaca će biti mnogo manje nego u proleće i leto, pa će ceo zoološki vrt upasti u svojevrsni "zimski san".

Da li ste čuli za estivaciju?

Estivacija je letnji san u koji „padaju“ neke životinje kako bi se sklonile od žege izazvane sušom tokom duge letnje sezone.

-U užarenom pojasu Afrike i u odrđenim delovima Australije životinje imaju letnji san. Na taj način prespavaju nepovoljne tople vremenske uslove, ističe Kristijan Ovari.

(Espreso / Marina Letić)