OD OBIČNE UDOVICE DO SRPSKE KRALJICE: Uspon i pad žene koja je svima bila kriva za sve

Bila je veliki humanista i pokrovitelj kulture, prosvete, naučnika i umetnika. Profesoru Miloju Vasiću dala je novac za arheološko istraživanje Viminacijuma, Branislava Nušića dovela na čelo Narodnog pozorišta, Jovanu Skerliću plaćala studije u Ženevi, finansirala list “Neven” Jove Jovanovića Zmaja, stipendirala je književnike, pomagala dečjem sirotištu i uvela velike štednje na dvoru.

Kraljica je, osim za književnost, pokazala i talenat za modu, dizajnirala je odeću inspirisanu haljinama srednjovekovnih srpskih vladarki… Sva ova dela Drage Mašin zanemarena su i zaboravljena. Ona je samo žena koja je svima bila kriva za sve… Kraljica Draga Obrenović, rođena Lunjevica, udovica inženjera Mašina, bila je navodno okorela bludnica koja je zaludela deset godina mlađeg kralja Aleksandra i pokušala je da na srpski presto dovede svog brata. Važi za glavnog krivca masakra kraljevskog para u noći između 28. i 29. maja 1903. kad je ugašena dinastija Obrenovića.

Ovo obrazloženje je korišćeno kao opravdanje krvavog Majskog prevrata, posle kojeg su zaverenici na presto Srbije doveli Karađorđeviće. Režimska propaganda je od tada satanizovala Obrenoviće, a naročito kraljicu Dragu, koja je želela da bude pisac, a igrom sudbine je postala kraljica.

Draga, unuka vojvode i finansijera prvog i drugog ustanka Nikole Milićevića Lunjevice, u devetoj godini je poslata u Beograd da završi osnovnu školu, ali i “Ženski zavod”, u kojem je savladala ruski, francuski i nemački jezik. Ubrzo je napravila skandal i osramotila porodicu (u to vreme se tako smatralo), jer je počela da zarađuje kao novinar, prevodilac i pisac.

Roditelji su je vratili kući i udali za 15 godina starijeg rudarskog inžinjera Svetozara Mašina, sina dvorskog lekara Obrenovića. On je umro od alkoholizma tri godine kasnije. Svetozarov brat, oficir i budući zaverenik Aleksandar Mašin, kasnije je optuživao Dragu da ga je ubila. Kao udovica, nastavila je da radi posao novinara i prevodioca i tako izdržava osiromašenu porodicu. Njeno obrazovanje i maniri osvojili su kraljicu Nataliju Obrenović.

Posle razvoda od kralja Milana 1888, ona je povela Dragu u svoj dvorac “Sašino” u Bijaricu, kao dvorsku damu. Neočekivano, Draga je probudila strast u deset godina mlađem kraljeviću Aleksandru, koji je od malena bio pod uticajem dominantne majke i nije mario za žene.

Kralj Milan je odahnuo i odmah počeo da ugovara nevestu za njega, nemačku princezu Šomburg-Lipe. Međutim, Aleksandar je odlučio da oženi Dragu, čime je potresao državu. Pravu lavinu glasina o tome da je ona posle smrti prvog muža bila “laka ženska”, širio je ministar policije i budući politički vođa zavere Đorđe Genčić, koji je svima pokazivao dosije u kojem je bilo dvadesetak ljubavnika. Kralj Milan, koji je posle abdikacije u sinovljevu korist ostao samo komandant vojske, zbog najavljenog braka Aleksandara i Drage dao je ostavku i na tu funkciju i otišao u dobrovoljno izgnanstvo u Beč. Pisao je sinu da će brakom uništiti dinastiju i jadao da ga je zavela žena koja je “običan agent” ruskog dvora.

“Rusi, koji redovnim diplomatskim putem nisu mogli Milanu ništa, ruše ga pomoću milosnice njegovog sina. Aleksandar nije ni slutio o Draginim odnosima sa Rusima. Primao je kao njene lične i sasvim iskrene savete ono što mu je ona, naučena Rusima, govorila”, zapisao je Slobodan Jovanović, na osnovu razgovora sa Natalijom Obrenović.

Iako je po rođenju Ruskinja, kraljica Natalija ipak nije mogla da oprosti Dragoj što joj je “otela sina”, preko kojeg je pokušala da vlada posle Milanove abdikacije. Da je Draga ruski agent, tvrdile su i austrijske diplomate u Beogradu, ali nisu smatrali da je Aleksandar pod njenom kontrolom. Naročito posle skandalozne kraljičine lažne trudnoće, koja je izazvala ogromnu i nepovratnu štetu za Obrenoviće.

U maju 1901. godine, doktor Kole koji je doveden specijalno iz Pariza da pregleda kraljicu, potvrdio je da je ona trudna. Kralj Aleksandar je posle te vesti pomilovao sve političke zatvorenike i iz zatvora pustio Đorđa Genčića, političkog vođu zavere, kao i Nikolu Pašića. Kum Nikolaj Romanov je zbog dobrih vesti kupio i poslao zlatnu kolevku za naslednika. U opštoj radosti, stigla je vest da je kralj Milan umro u Beču, a Dragu je pogodilo to što je želeo da ga sahrane van Srbije, jer je bio ljut na nju i sina.

Međutim, snove je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom (po nagovoru kraljice Natalije) poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Konzilijum lekara je u maju 1901. u Smederevu pregledao Dragu i izvestio da trudnoće nema, niti je ikada bilo. Ovo je zaprepastilo Aleksandra, koji je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni izazvali pobačaj.

Posle svirepog Majskog prevrata, francuske novine su objavile prepisku Drage s ruskim dvorom, u kojoj je dogovarala da Aleksandar i ona usvoje princa Đorđa Karađorđevića i tako izmire srpske dinastije.

Uoči Drugog svetskog rata su obelodanjeni dokumenti koji pokazuju da je kralj Aleksandar početkom 1903. naredio da se u junu te godine kraljica Draga deportuje iz Srbije, uz zabranu povratka. To potvrđuju i memoari jednog od vođa oficirske zavere Antonija Antića, koji svedoči da su organizatori požurili da izvedu atentat, čim su saznali da će Draga biti proterana. Po njegovim rečima, zavernici su zaključili da u tom slučaju prevrat ne bi imao opravdanja, jer se cela zavera temeljila na priči da je kralju Aleksandru od interesa države važnija strast prema jednoj “lakoj ženi”. Posle okrutnog ubistva, Aleksandar je režimskom propagandom proglašen za ludaka, a Draga za ženu bez morala.

Zgrožena Evropa je zbog krvavog prevrata proglasila Srbiju varvarskom zemljom i uvela joj sankcije. Zaverenici su posle ubistva, pored ostalog, ukrali i započete memoare kraljice Drage, koji su danas navodno kod kolekcionara u Francuskoj. Arhiva Obrenovića je nestala, a lične stvari su se pojavile na aukciji u Londonu. U Francuskoj, Austriji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji je od 1903. do 1932. snimljeno pet kratkih, igranih filmova o poslednjim Obrenovićima. Naziv engleskog filma “Žena komandant” nedvosmisleno ukazuje na to kako su videli ličnost kraljice Drage.

Tokom austrougarske okupacije u Velikom ratu, bečki patolozi su otkopali ostatke Aleksandra i Drage, koji su samo dan posle atentata 1903. krišom sahranjeni u kriptu stare Crkve svetog Marka.

Lekari su u saopštenju “pobili” nalaze obdukcije srpskih lekara, urađene pod nadzorom zaverenika. Po austrougarskom izveštaju, kralj Aleksandar nije imao abnormalnu lobanju, kako se tvrdilo u “zavereničkoj obdukciji”, a propagiralo u srpskoj štampi i javnosti posle prevrata. Među Draginim kostima navodno su pronađeni ostaci fetusa, što je dokaz da je bila trudna u noći kada je pogubljena sa mužem.

(Espreso / Novosti)