"SVAKU TERAPIJU SAM GLEDALA KAKO NEKO UMIRE": Hrabra MAJA nam je otkrila kako je uspela da pobedi LEUKEMIJU (FOTO)

Maja Stević je žena koja je uspela da se izbori sa leukemijom. Hrabra žena koja se nijednog momenta nije predala. Na sve je gledala sa pozitivne strane i verovala da će sve biti kako treba.

Kontaktirali smo Maju kako bi nam ispričala kako je sve to počelo, kada je otkrila i kako se izborila sa opakom bolešću.

"Sve je počelo u novembru mesecu 2020. godine. Krenulo je tako što sam prvo počela da osećam veliki umor, slabost u telu. Zamarala sam se prilikom obavljanja kućnih poslova. Konstantno mi se spavalo, budila sam se se bez energije i volje. Znala sam da ću morati da potražim pomoć" , ispričala je Maja.

Koleginica sa kojom je držala kozmetički salon i koja je inače lekar posavetovala ju je da ode kod lekara da se prekontroliše. Maja je nju poslušala i otišla da izvadi krvnu sliku. Rezultati su nažalost bili loši. Povišeni leukociti, hemogolobin joj je opao i trombociti su joj bili 20. Koleginica joj je rekla da što pre ode kod hematologa da vidi o čemu se radi, jer po ovim rezultatima ona je za bolničko lečenje.

"To je tačno bilo 15. decembra. Tada sam ostala u bolnici. Sutradan su stigle analize koštane srži. Dijagnoza je bila akutna mieloblasna leukemija. Dok mi je doktorka saopštavala, usledila je tišina i šok naravno. Neko vreme sam gledala kroz nju, a onda su usledila pitanja. Da li se to leči? Da li sam zakasnila? Od cega ona nastaje? I dobila sam odgovor da se to leči. Za mene je to jedino bilo važno. Nisam zaplakala, nisam se plašila jer sam negde u dubini duse i sigurna u sebe verovala da ću ja to sve podneti dobro" , dodala je ona.

Ono što je bilo najteže jeste činjenica da se leukemija leči hemoterapijama i da mora da ostane u bolnici mesec dana. Ali to je bio jedini način. Ne postoji drugi vid lečenja.

"Terapija je brzo krenula. Drugi dan od pristizanja dijagnoze. Suprug i deca su bii u neverici, uplašeni, uplakani. Mnogo više od mene su znali. Moje stanje je bilo kritično. Doktorka im je rekla da se ne zna da li cu preživeti deset dana. Ništa nisam osećala, nisam ni razmišljala o bolesti. Uopšte se nisam osećala kao životno ugrožen pacijent. Samo sam čekala da vreme što brže prođe i da odem kući" , rekla je Maja.

Prvu terapiju je trebala da prima sedam dana 24 sata. Tu sada dolazi do komplikacija. Počela je otežano da diše i da kašlje. Osećala je veliku nadutost u stomaku i sve ju je bolelo na dodir. Terapiju su joj odmah prekinuli i poslali su se ja na ultrazvuk.

"Snimak je pokazao da imam upalu pluća i DIK. DIK je komlikacija kojom leukemija ubija i koju preživi jedan u 1000 pacijenata. To je zgrušavanje krvi, stavraju se izlivi u organima i onda oni počinju da otkazuju. Ali su mi to tek kasnije rekli. Par dana sam bila na kiseoniku, ali i dalje nasmejana sa stavom da sam dobro. Peti dan od toga pitala sam doktorku da li smem da operem kosu. Ona me je pogledala zbunjeno i rekla da je ovo iznenađujuće brz oporavak" , kazala je ona.

Maja je uspela da se lepo oporavi. Stigla je Nova godina. Cimerka i ona su se veselile uz muzički program. Dobro se osećala. Odjednom joj se nos zapušio. Bila je ubeđena da su sinusi u pitanju, jer godinama ima problem sa tim. Treći dan od tad dobija temperaturu. Testirali su je na koronu. Rezultat je pokazao da je pozitivna. U tom periodu skoro svi pacijenti su dobili koronu.

"Premestili su me u Batajnicu. Tamo je bio haos, rasulo, nestručnost. Mnogo sam se nervirala. Morala sam sama za sebe da se borim i da se svađam. Sreća je to što sam imala blaže simptome. Nisam bila na kiseoniku. Tamo sam provela šest dana, nakon čega su me pustili kući. Inače sve vreme lečenja komunicirala sam sa Peđom iz udruženja Leuka. On me je proveo kroz bolest i njegovi saveti i razgovori su mi mnogo pomogli. O bolesti sam htela da znam sve. Želela sam da je poznajem, da bi se sa njom izborila " , rekla je Maja.

Nakon prekinute terapije i preležanog korona virusa Maja je kod kuće bila oko mesec dana. Normalno je funkcionisala, bila je puna života. Usledila je nova kontrola na kojoj je saznala da će prva terapija od sedam dana da joj bude ponovljena, jer onu ne računaju, pošto je bila prekinuta.

"Nikako mi se to nije svidelo. Ali sam rekla sebi to je to idemo ispočetka. Rezultati koštane srži su bili odlični. S obzirom da sam primila samo pola prve I provela dug period kuii između terapija. Imala sam sedamdeset i nesto blasti po dolasku u bolnici, tada mi je ostalo samo osam. Doktorka je bila baš zadovoljna. I u ovoj ponovljenoj su se opet javljale neke komplikacije,ne tako strašne, ali me je namučilo" , dodala je.

Imala je temperaturu 10 dana, alergijsku reakciju na antibiotik od kojih je mogla da se uguši. Žlezda veličine oraha na preponi od upaljenje dlake. Inače u sobi je opet bilo ljudi koji su imali koronu i bakteriju klostidiju kod četvrog pacijenta. Pacijenti su mnogo umirali od bakterija i infekcija. Svaku terapiju je gledala kako neko umire.

"Još tri terapije sam imala posle ove ponovljene, ali je od druge sve bilo mnogo lakše. Više nisam imala nijednu komplikaciju, niti temperaturu. Svaku sam odlično podnosila. Nikada nisam imala mučninu. Non stop sam šetala. Po dolasku na drugu sam imala 3 posto blasti. To se smatra remisijom bolesti. Kod mene su analize pokazale da nisu pronađeni tragovi bolesti. Bila sam presrećna. Tada su mi saopštili da nisam kandidat za transplataciju. To me je dodatno obradovalo ", objasnila je Maja.

Sve je išlo svojim tokom kao i Majino napredovanje. Osećala se kao da prima adrenalin, a ne terapiju. U međuvremenu mnogo je komunicirala sa novim pacijentima. Savetovala ih je kako da se čuvaju bakterija, pružala im podršku i pričala o svemu što je prošla. Bila je primljena u udruženje. To je bio njen cilj. Njena svrha da nekome pomogne. To je ono što je ispunjava.

"Ležala sam I budila se sa zahvalnošću na svom zdravlju i na svojoj svrsi. Shvatila i prihvatila da je ovo nešto što je moralo da se desi, da bi ja krenula u ovom pravcu. Shvatila da se nista ne dešava bez razloga. Zahvalna sam leukemiji, jer bez nje ne bih nikada upoznala divne ljude koji se tamo leče, divne sestre koje se o nama brinu. Osećala sam se kao da smo porodica. Tamo je bila moja druga kuća" , ispričala je.

Njeno lečenje je trajalo ukupno devet meseci sa izlascima kući. Počelo je 15. decembra, a završilo se 1. septembra. Njena prva kontrola je prošla dobro. Rezultati su bili odlični, bolesti nema.

"Svaki dan sam u kontaktu sa pacijentima. Na žalost njih je sve manje. Od početka mog lečenja ostalo je nas par. Jednoj devojci sa istom dijagnozom koja je transplantirana i dve žene koje su imale vrstu leukemije koja se uspešno leči. Dvadesetoro je umrlo, za koje ja znam. Nažalost ti divni ljudi nisu uspeli. Ja sam srećna žena, srećna što sam zdrava. Ovo je moj put kako sam ja uspela " , rekla je Maja.

Ja sam pobedila leukemiju!

Verom u Boga, voljom i zahvalnošću svakog dana sto sam zdrava iako tada nisam bila. Ali nikada nisam rekla da sam bolesna.

Neizmerna ljubav,pažnja i podrška porodice

Svaki njen boravak kući, bio je ispunjen smehom i pozitivnom energijom njenih prijatelja.

Velika podrška, jako važni razgovori, potrebni saveti i pomoć udruženja Leuka.

Maja na drugoj terapiji:

Ovako je Maja izgledala na trećoj terapiji:

Ovo je fotografija sa Majine poslednje terapije:

Maja je napisala jedan tekst koji će značiti onima koji prolaze kroz težak period kao što je i ona sama proživela.

(Espreso / Nikolina Jokić)