Postoji RAZLIKA IZMEĐU TREĆE I BUSTER DOZE: Jedna grupa ljudi vakcinu protiv kovida treba da primi NA OVAJ NAČIN

Vakcina štiti u proseku do šest meseci od potpune vakcinacije (dve doze u roku od 15 do 21 dan), ali u zavisnosti od proizvođača, ali i od jačine imuniteta ta „zaštita“ može biti smanjena i nešto ranije.

Stav pojedinih lekara je da buster dozu treba davati i posle pet meseci, međutim, nedavno je rečeno da će se treća doza kod nekih ljudi davati u razmaku od 28 dana posle druge doze, kako bi se pojačala zaštita.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović objasnio je za „Blic“ koja je razlika između buster i treće doze i ko su kandidati za tri doze.

- Buster doza je ona doza koja se daje šest meseci posle druge doze, ali trebalo bi sa buster dozom početi nešto ranije, odnosno posle pet meseci. Mnogo je važno dobiti buster dozu na vreme, to se naročito odnosi na starije ljude i one sa slabijim imunitetom. S druge strane, imamo treću dozu, za koju kandidati mogu biti oni sa pridruženim bolestima, kod kojih se pouzdano zna da imaju slab imunitet, i kod kojih se možda nije razvio jak imuni sistem, pa se treća doza daje 28 dana, posle druge doze. Ponavljam, mnogo je važno zaštititi se kompletno, primiti vakcinu na vreme, a posebno se to odnosi na stariju populaciju i za one sa slabim imunitetom, objašnjava profesor Tiodorović za „Blic“.

Prof. dr Ljiljana Marković Denić, predsednica Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju, izjavila je, takođe, da je buster doza vakcine ona koja se daje posle šest meseci, a da je treća doza ona koju primaju osobe sa oslabljenim imunitetom, najmanje 28 dana nakon date druge doze.

Kako je objasnila za RTS, u ponedeljak popodne SZO i EMA iznele su stav da je buster doza ona koja se daje posle šest do osam meseci od druge doze, a dodatna doza, u okviru primo vakcinacije, za osobe koje imaju oslabljeni imunitet, oni bi u okviru primarne vakcinacije, sa najmanje 28 dana posle druge doze primili i treću dozu.

- Mi smo takvu preporuku i dali i ona će se verovatno usvojiti - istakla je Marković Denićeva.

Ona je dodala da je Nacionalni stručni komitet formiran pre dosta godina, a sada je dobio puni značaj s ovom pandemijom.

- To je jedno nezavisno telo sastavljeno od eksperata iz raznih oblasti. Pratimo literaturu i na osnovu najboljih dokaza iz literature dajemo preporuku Vladi za razne aspekte imunizacije, u ovom slučaju za kovid - istakla je za RTS Marković Denićeva.

Stariji se dobrim delom vakcinisali, mlade treba motivisati

Ona napominje da se starija generacija dobrim delom vakcinisala i da sada treba podstaći mlađe generacije.

- Približiti im stavove stručnjaka, to može da ih ohrabri da prime vakcinu - istakla je profesorka i dodala da za sada nema podataka o tome ko su oni koji se nisu vakcinisali.

- Znamo da je mnogo manji procenat vakcinisanih mladih osoba. A naši studenti na Medicinskom fakultetu su u jako velikom procentu vakcinisani. Oni prošle godine nisu imali nastavu, a shvatili su da ne mogu da budu lekari ako nemaju direktnu vežbu. To im je motiv da mogu da priđu pacijentu i da ga zaštite - kaže epidemiološkinja.

Kolektivni imunitet je, ukazuje, pitanje koje postoji sto i više godina.

- Nemamo baš tačne podatke za kovid, ali verovatno je 70 ili 80 odsto vakcinacije potrebno da bismo to dostigli - dodala Marković Denićeva za RTS..

Prema njenim rečima, Nacionalni stručni komitet je preporučio da buster doza bude ista kao i prethodne dve.

- Ostavljeno je da ako neko želi može da primi neku drugu vakcinu, zaključila je profesorka.

Direktor SZO u Beogradu dr Marijan Ivanuša izjavio je pre nekoliko dana, da u Srbiji ima dovoljan broj vakcina, i da je vakcinacija jedino rešenje u borbi protiv infekcije Covid-19. Takođe je objasnio da treba povećati broj punktova za vakcinaciju i motivisati one ljude koji nisu vakcinisani da to učine. On objašnjava da je treća doza očigledno neophodna, naročito onima sa slabim imunitetom.

- Treća doza se može dati kod nekih imunokompromitovanih ljudi, oni koji imaju slab imunitet, kod njih se ta treća doza može dati već mesec dana posle druge doze. Kod ostalih osoba, kao što se ispostavilo u nekim državama kao što je recimo Izrael, oni su ustanovili da nakon pola godine učinkovitost počinje da pada, pa i pre. Kako su primetili, pametno je da se nakon pola godina daje dodatna doza, da se obnovi taj imunski odgovor organizma na virus i time bitno unapredi otpornost. Istina je da i nakon šest meseci posle dve doze, da je zaštita od teške forme bolesti relativno dobra, ali da se smanjuje ta otpornost. To znači da se virus širi među populacijom i onda oni koji nisu vakcinisani imaju veliku verovatnoću da obole od teškog oblika bolesti, izjavio je dr Ivanuša za N1.

(Espreso / Blic)