PRAVOSLAVNI VERNICI SUTRA OBELEŽAVAJU MIHOLJDAN: Veruje se da NEKE stvari ne bi trebalo da RADITE

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku.

Sveti prepodobni Kiriak Otšelnik rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Otac mu Jovan beše prezviter, a mesni episkop Petar srodnik njegov. U ranoj mladosti postavi ga episkop za čteca saborne crkve. Čitajući Sveto Pismo mladi Kiriak divljaše se Promislu Božjem, kako proslavi sve istinite sluge Boga živoga, i kako ustroji spasenje roda ljudskog.

U 18. godini svojoj odvede ga želja za duhovnim životom u Jerusalim. U Jerusalimu stupi u manastir nekoga Božjeg čoveka Evstorgija, koji mu dade početna uputstva u monaškom životu. Potom ode svetom Jevtimiju, koji ga prozre kao budućeg velikana duhovnog, obuče ga u shimu i posla na Jordan svetom Gerasimu, gde Kiriak provede devet godina.

Po smrti Gerasimovoj opet se vrati u manastir svetog Jevtimija, gde osta na bezmolviju deset godina. Posle toga menjaše mesto za mestom bežeći od slave ljudske. Podvizavaše se i u obitelji svetog Haritona, gde najzad i skonča svoj zemni put navršivši sto devet godina života. Proslavljeni podvižnik i čudotvorac sveti Kiriak je bio krupan i snažan telom, i takav ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja.

U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Revnovao je mnogo za veru pravoslavnu izobličavajući jeresi, naročito jeres Origenovu. Za sebe je govorio, da ga od kako je monah sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga.

Po ustavu svetog Haritona monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Beše Kiriak svetilo veliko, stub Pravoslavlja, dika monasima, moćni iscelitelj bolnih, i blagi utešitelj tužnih. Poživevši dugo na korist mnogih preseli se u večnu radost Gospoda svoga 557. godine.

Miholjdan je u narodu poznat još i kao “babije leto”.

Na Miholjdan po predanju uvek bude sunčan dan, ili je bar jedan deo takav. U narodu zato postoji i izraz “miholjsko leto”, ili kasno leto, a koji označava nekoliko toplih dana koji se uvek poklope sa sredinom oktobra.

Upravo zbog toga što se na Miholjdan ili oko njega očekuje poslednji topli talas u godini, na ovaj dan valja obaviti poslednje radove na otvorenom, u polju, na njivama, ili svuda gde rad zavisi od vremenskih prilika.

Na Miholjdan po narodnom verovanju ne treba obavljati kućne poslove, usisavati, spremati i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narod verovatno zbog toga što napolju treba posvršavati sve one poslove koji ne mogu da čekaju zimu.

Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.

Miholjdan se smatra i danom posle kojeg treba polako početi sa pripremom zimnice.

(Espreso / Objektiv)