90% LJUDI NOSI VIRUS KOJI MOŽE BITI OKIDAČ ZA AUTOIMUNE BOLESTI: Srpska naučnica za Espreso o MISTERIOZNOM FENOMENU

Srpski naučnici poznati su širom sveta po svojim istraživanjima i često dobijaju nagrade za zalaganja na polju nauke. Kako bismo bolje razumeli težak put koji svaka ideja mora da prođe kako bi se primenjivala u praksi odlučili smo da vam predstavimo ROLERS projekat.

Njega predstavlja tim od pet naučnica i lekara Medicinskog fakulteta: Danijela Miljanović, Anđa Ćirković, Milka Grk, Ivana Lazarević.

Rukovodilac projekta je Ana Banko koja je za Espreso odlučila da predstavi istraživanje na kome vredno radi. Projekat je podržan od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača.

Šta predstavlja ROLERS projekat i šta u okviru njega želite da ispitate?

- ROLERS projekat punog naziva „Misteriozna uloga Epštajn-Bar virusne infekcije u Reumatoidnom artritisu i Sistemskom eritemskom lupusu: Koji bi virusni marker mogao ukazivati na okidanje autoimunskih oboljenja?“, osmišljen je kao potpuno novi pristup ispitivanja veze između infektivnih i autoimunskih oboljenja od kojih danas oboli čak na desetine miliona evropske populacije. Učestalost autoimunosti porasla je i preko 10 puta u poslednjih 50 godina. Ona su progresivna i doživotna, često neizvesnih ishoda lečenja, a nastaju kao rezultat sadejstva mnogobrojnih naslednih i spoljašnjih faktora. Interesantno je da savremena nauka do danas nije identifikovala tačne kombinacije faktora koje dovode do nastanka autoimunskih oboljenja, ali je poznato da je infekcija Epšajn-Bar virusom jedan od najznačajnijih okidača iz spoljašnje sredine. ROLERS projekat po prvi put u svetu ispituje specifične karakteristike bolesti pacijenata sa reumatoidnim artritisom i sistemskim eritemskim lupusom sa virusološke tačke gledišta i korišćenjem direktne virusološke metodologije. Rezultati ovog sveobuhvatnog istraživanja kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja i lečenja pacijenata.

Ovaj projekat okuplja i lekare interniste dve institucije: Instituta za reumatologiju i Instituta za imunologiju i alergologiju Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije. Izvrsna ideja je ona od koje smo zajedno pošli kada smo osmišljavali projekat, ali se pokazalo da je timski rad i iskreno verovanje u značaj i uspeh naučne ideje, nešto što nas čak i u ovim pandemijskim okolnostima vodi dalje kroz istraživanja.

Šta je Epštajn-Bar virus i kako utiče na naš organizam?

- Epštajn-Bar virus je iz porodice herpesvirusa. Prvi kontakt sa njim ostvarujemo najčešće u detinjstvu ili ranoj mladosti. Klinička slika obično je nespecifična, a ako se ispolji, poznata je kao sindrom mononukleoze. Za razliku od mnogih infekcija koje poznajemo, Epšajn-Bar virusna infekcija posle tog prvog kontakta ne napušta organizam, već doživotno ostaje u njemu skrivajući se od našeg odbrambenog sistema. Povremena reaktivacija virusa uglavnom je bezopasna, ali može biti i životno ugrožavajuća kod pacijenata oslabljenog imuniteta, nakon transplantacije organa npr, ili kod obolelih od različitih limfoma. Na Dalekom istoku i u Africi, ovaj virus se često povezuje i sa karcinomima.

Pomenuli ste ranije da ga 90 odsto populacije ima. Kako on dospeva u organizam i na koji način se tih 10 odsto zaštitilo od njega?

- Realnost je da je u nekim zemljama zastupljenost i 100%. Specifične odbrane nema jer se prenosi putem pljuvačke najčešće u detinjstvu, ili tokom rane adolescencije.

Zbog čega taj virus dovodite u vezu sa autoimunskim oboljenjima?

- Prvo, virus doživotno boravi u našem organizmu sa kapacitetom modulacije imunskog sistema. Ovo se dešava zbog dobrog sakrivanja virusa i to baš u ćelijama imunskog sistema, B limfocitima. Sa druge strane, pacijenti sa reumatološkim oboljenjima nemaju sposobnost potpune kontrole nad infekcijama, pa dolazi do umnožavanja virusa, a u slučaju Epštajn-Bar virusa to se dešava zajedno sa povećanjem broja B limfocita u kojima se virus nalazi. B limfociti su ćelije koje stvaraju antitela, pa je logična posledica ovakve njihove prekobrojnosti i prekomerna sinteza anitela.

Drugo, neke od struktura Epštajn-Bar virusa vrlo su slične strukturama naših ćelija, pa organizam napadajući virus, slučajno napada i nas same. Zato, prekomerno stvaranje B limfocita sa virusnim umnožavanjem u njima sa jedne strane, kao i prekobrojnost antitela koja slučajno usled sličnosti sa virusom napadaju i sopstvene ćelije, sa druge strane, dovode do još veće samodestrukcije, a što je osnova autoimunosti.

Na sreću, faktor autoimunosti nije samo virus, te zato 90% populacije ovakve bolesti ne razvija. Virus može biti samo okidač u već postojećoj predispoziciji koju takođe istražujemo.

Koje metode planirate da koristite u istraživanju?

- U ovaj projekat uključeni su pacijenti koji boluju od reumatoidnog artritisa i sistemskog eritemskog lupusa. Tokom njihove bolesti, odnosno pre i nakon primenjene terapije, analiziraće se brojni parametri virusne (EBV) infekcije u krvi i sinovijalnoj tečnosti zglobova koji su najviše pogođeni ovim bolestima: koncentracija virusa u krvi i zglobovima, titar antivirusnih antitela i mutacije na virusnim genima. Sa druge strane, istim pacijentima će se analizirati i deo humanih gena, odgovornih za imunski odgovor. Ovaj deo genetičkih ispitivanja za cilj ima dokazivanje moguće urođene predispozicije samih pacijenata da na virusnu infekciju odreaguju izmenjeno u odnosu na zdravu populaciju, a što za posledicu ima autoimunost.

Koji je cilj vašeg istraživanja i kako bi ono moglo da utiče na dalju borbu sa tim bolestima?

- Glavni cilj ROLERS projekta je identifikacija novih biomarkera kliničkog toka reumatoidnog artritisa i sistemskog eritemskog lupusa, radi razvijanja novih protokola skrininga ovih oboljenja, ali i strategija budućih terapijskih mogućnosti. Želimo da putem virusnih parametara koji se jednostavno mogu dokazati, predvidimo tok bolesti, uspeh terapije i identifikujemo osobe u riziku.

Da li se vaše otkriće može primeniti na sve oblike autoimunskih oboljenja?

- Apsolutno. Ovaj virus dokazan je kao okidač i drugih autoimunskih oboljenja poput multiple skleroze, Sjogrenovog sindroma i drugih.

Šta nedostaje u trenutnoj analizi, što biste vi svojim istraživanjima mogli da unapredite?

- Dosadašnja istraživanja toka autoimunskih bolesti u Srbiji nikada nisu uključila virusološki aspekt. Iz tog razloga, rezultati ovog projekta biće prvi na tom polju ali će ujedno otvoriti mogućnost uključivanja i drugih kliničkih grana koje se bave ostalim autoimunskim oboljenjima (poput multiple skleroze). Značaj rezultata biće podjednak i za svet, jer su ranija ispitivanja Epštajn-Bar virusa u autoimunskim reumatskim oboljenjima bila bazirana najčešće samo na ispitivanju indirektnih markera, poput antivirusnih antitela. Istraživanja u kojima su se svi pomenuti parametri radili na jednom mestu, i poredili u dve autoimunske bolesti, istovremeno u krvi i zglobovima, sa praćenjem ishoda terapije kroz 6 meseci, do sada nisu rađena i predstavljaju potpuno nov pristup problemu.

Kakve rezultate očekujete?

- Očekujemo da se po prvi put utvrdi tačan status EBV infekcije kod RA i SLE pacijenata, i kakva je ta razlika u odnosu na zdravu populaciju. Nakon toga, planiramo da pažljivom analizom svega što se u našim eksperimentima dokaže, a zatim i poređenjem sa svim kliničkim parametrima i terapijskim ishodom, identifikujemo najmanje jedan marker koji bi se uvrstio u buduće standardne dijagnostičke protokole a za benefit načina i ishoda lečenja ovih pacijenata.

Kako bi rezultati vašeg istraživanja mogli da se primene u praksi?

- Kao što sam prethodno pomenula, dobrobit pacijenata nama je kao lekarima na prvom mestu, pa je unapređenje zdravlja onih sa autoimunskim reumatoidnim bolestima osnova razvoja ideje ROLERS projekta. Identifikacija novog dijagnostičkog markera bila bi od izuzetnog značaja za pravilnu primenu terapije, prognozu oboljenja, i pravovremeno izdvajanje onih u riziku. Takođe, ovakvi markeri mogli bi se koristiti u većini autoimunskih oboljenja. I konačno, primena se ne bi odnosila samo na lokalne, već i na evropske, odnosno svetske protokole.

Ako dokažete da je pomenuti virus jedan od okidača da li postoji način da se ljudi nekako zaštite od njega ili da umanje njegovu aktivnost?

- Ne postoji način zaštite kao i kod većine herpesvirusa sa kojima doživotno živimo u zajednici. Ipak, na sreću, zdrav imunski sistem skoro sve ove viruse uspeva da drži pod kontrolom. Ukoliko u toku našeg projekta dokažemo povezanost aktivnosti virusa i određenih parametara reumatoloških oboljenja, postoji veliki potencijal da tu aktivnost smanjimo korekcijom terapije i na taj način smanjimo mogućnost razvoja komplikacija koje iz te virusne aktivnosti mogu nastati.

Da li ste uključeni u rad još nekih projekata ili biste neki značajan želeli da pomenete?

- Osim ROLERS projekta, dugogodišnja istraživanja naučnika virusološke laboratorije Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu bave se uticajem brojnih virusa na zdravlje ljudi, posledice infekcije tokom trudnoće, razvoj hroničnih infekcija, tumora i rezistencije na postojeću antivirusnu terapiju. Epštajn-Bar virus deo je mog 10-ogodišnjeg istraživanja, tokom kojeg je kao najznačajnije otkriće pronađen marker kancerogeneze nazofaringealnog karcinoma. Poslednjih godinu dana takođe se bavimo i istraživanjem SARS-CoV-2 i to mutacijama genoma samog virusa, kvalitetom i performansama dijagnostičkih PCR testova i kliničkom slikom COVID-19 u saradnji sa Zavodom za Biocide i Medicinsku ekologiju u Beogradu.

Istraživanje koje je pokrenula docent dr Ana Banko će nesumnjivo uticati na dalji tok naučnog istraživanja. Pored toga, moglo bi da olakša život ljudima koji se bore sa autoimunskim oboljenjima, a njih je više od 38 miliona u svetu. Naše naučnice uhvatile su se u koštac sa virusom koji je možda ključan za prognoziranje tih bolesti. Ostaje nam da vidimo hoće li postići sve čemu se nadaju.

(Espreso)