Mislite li da niste uspeli u životu? Mnogi ljudi pate od SINDROMA o kojem ništa NE ZNAJU

Impostor sindrom, poznat i kao sindrom varalice ili sindrom prevaranta nije mentalna bolest niti poremećaj, ali zagorčava i otežava život mnogim ljudima.

Osobe koje pate od sindroma varalice imaju objektivna znanja i kompetencije, ali su svesni svega što ne znaju i ne umeju, objašnjava za 24sedam psiholog Snežana Repac.

Ona dodaje da ovi ljudi ne cene svoje znanje i postignuća, a precenjuju svoje neznanje. Veruju da su varalice i da su nekako uspeli da zavaraju ljude da nešto znaju i da imaju neke kvalitete. Hronično su zabrinuti zbog toga i veruju da je samo pitanje trenutka kada će biti razotkriveni.

- Ovaj sindrom karakteriše preterana skromnost, a uzrok nastanka je u detinjstvu, zbog perfekcionističkog stava pojedinca ili porodice koja je od njih mnogo očekivala - objašnjava Repac.

Preterana skromnost

- Takva struktura ličnosti, koja ima perfekcionistički karakter, počiva na jednom jakom moralnom ustrojstvu i to je nešto što je određuje u odnosu na očekivanja prema sebi i prema drugim ljudima. Osobe koje imaju visok moralni standard, imaju perfekcionistička očekivanja i smatraju da treba da daju sve od sebe. To "sve od sebe", kako se povećava obim svesti i očekivanja, je sve veće i veće - navodi psihološkinja.

Ovakve osobe se nikada ne zadovoljavaju trenutnim stanjem i uspehom, već streme ka višem.

- To može da bude neka vrsta pogonskog goriva tim ljudima. Njihova životna deviza je "uvek možete bolje". Oni misle da nije dovoljno sve što su postigli, da je sve samo trenutni uspeh, rezultat slučajnih okolnosti. Smatraju da im ljudi neće verovati da su vredni, ukoliko ne daju više od sebe - objašnjava Repac.

Osobe koje imaju sindrom varalice će uvek težiti maksimalnom dometu.

- Tim ljudima nedostaje samopouzdanje. Oni sebi ne dozvoljavaju da uživaju u svom uspehu. On je za njih nezaslužen, distanciraju se od njega, ne usvajaju ga kao svoj kapital - kaže Repac.

Dve vrste osoba sa sindromom

Postoje dve vrste osoba koje su izložene ovom sindromu, one koje su bile dobri đaci i koje su davale sve od sebe da bi postigli nekakav uspeh i one kojima se uspeh desio naglo.

- Oni misle da imaju uvid u svoj kvalitet i da znaju da kvalitet nema nikakve veze sa spoljašnjim uspehom i slavom, jer su oni najveći kontrolori i najveći procenjivači, najveći cenzori sami sebi - ističe ona.

Takve osobe se često odriču nagrada smatrajući da ih nisu zaslužili.

- Na poslovnom planu te osobe mogu da budu hendikepirane zato što će im manjak samopouzdanja biti večiti pratilac i zato što ne veruju u svoju pravu vrednost. Tražiće veoma male nadoknade u novcu i privilegijama - kaže Repac.

U zavisnosti od ličnosti ovakvo stanje potencijalno može preći u anksioznost ili depresiju. Mada i samo nezadovoljstvo samim sobom i osećaj da su promašili život može značajno smanjiti kvalitet života.

- Ako čovek stalno odbija procene drugih, a između njegovih i procena drugih postoji razlika, trebalo bi da se zapita šta sa njegovom samoprocenom nije u redu i da odluči da li će se obratiti stručnjaku ili prijateljima - ističe ona.

Sindrom varalice se uspešno može prebroditi ukoliko se toj osobi jasno predoče objektivni dokazi da je vredna i uspešna.

- Ako im neko od poverenja kaže da oni vrede, neko za njih značajan, mislim da tada može da se slomi ta njihova zamka, odnosno omča koju sami sebi stavljaju - smatra Repac.

(Espreso / 24sedam)