MELANOMI NISU NEIZLEČIVO OBOLJENJE! Lekari su nam otkrili kako da ga PREPOZNAMO i šta je najčešća ZAMKA (FOTO)

Danas je u Media centru održana konferencija za novinare Udruženja pacijenata obolelih od melanoma o dostupnosti inovativnih terapija, značaju prevencije i o uticaju pandemije korona virusa na prevenciju i lečenje ove bolesti.

Govorio je predsednik Udruženja Savo Polipović, dermatolog Klinike za kožne bolesti VMA Lidija Kandolf Sekulović, predstavnica Fonda za zdravstveno osiguranje Vesna Vuković i doktor Bojan Trkulja.

Svi govornici uputili su javni apel građanima da se vakcinišu zbog poštede zdravstvenog sistema, kako bi svi ostali pacijenti bili zbrinuti na vreme i kako treba, kako bi se smanjio broj zaražen, a ujedno i omogućilo lečenje pacijenata kako sa melanom, tako i sa drugim vrstama oboljenja.

Dermatolog Klinike za kožne bolesti VMA Lidija Kandolf Sekulović poseban akcenat dala je prevenciji u sprečavanju razvoja melanoma.

- Važno je ranije prepoznati melanom. Zbog malog procenta vakcinisanih nismo u situaciji da nastavimo aktivnosti. Važno je kontinuirano podsećamo ljude da i pored ostalih muka koje imaju u životu čuvaju svoju kožu, čuvaju je od Sunca i da prate ukoliko do nekih promena dođe. Važan je pregled jednom mesečno ili bar u par meseci. Drugi korak je rana dijagnoza koja je nažalost poremećena zbog rastrzanosti zdravstvenog sistema usled epidemije korona virusa, jer ni posle skoro godinu dana nismo uspeli da dostignemo dovoljan procenat vakcinisanih od 80 ili 90 odsto. Činjenica da smo u kovid bolnicama znači da nismo na svom redovnom radnom mestu i zapravo je čitav taj put pacijenata sa melanomom usporen. Poslednjih nekoliko godina značajno je unapređeno lečenje pacijenata sa metastaskim melanomom. Imamo terapiju koja je dostupna u svim delovima Evrope i ono što je jako važno jeste da se i pored terapije koju imamo uvede preventivna terapija koja će sprečiti određen broj ljudi da dođu do četvrtog stadijuma bolesti. Sva ta unapređenja na kojima radimo su takođe usporena usled pandemije i usled toga što smo onemogućeni da svi zajedno dalje radimo svoje poslove.

Za Espreso portal doktorka Kandolf Sekulović ispričala je kako možemo prepoznati melanom.

- Sa melanomom je problem što u ranim fazama kad tek počinje se vrlo teško razlikuje od mladeža i jedina razlika je to što se mladež ne menja, dok melanom kada se pojavi izgleda kao mrka mrlja ili svetlo braon do crne boje koja se vremenom povećava i dobija sve nepravilniji oblik, dobija više boja, i raste, to je najvažnija stvar, u kasnijim fazama se izdiže iznad kože i počinje da krvari. Kod nas se obično ljudi javljaju u fazi kad počne da krvari, 30 odsto ljudi se javlja tek u toj fazi. Bilo bi dobro da se jave u fazi kada on ima nepravilne ivice, više boja, kada je još uvek u nivou kože. Jer kada se u toj ranoj fazi prepozna i ukloni, melanom onda ne utiče na život pacijenta jer se sprečava mogućnost da se proširi na limfne čvorove i unutrašnje organe. Zato je vrlo važan pregled kože, jednom u par meseci. Svako od nas nakon tuširanja treba da obrati pažnju da li to što ima na koži menja svoj oblik u odnosu na ono kako je izgledalo prethodnih meseci. Ako se tako nešto primeti treba otići kod dermatologa koji će onda odraditi pregled sa dermoskopom. To je aparat koji prosvetljava i uvećava promene i mogu da se vide preciznije. Hiruškom intervencijom koja traje oko 15 minuta vi ste rešili problem melanoma i ne može da vam ugrozi zdravlje. U fazama kada je melanom deblji od milimetar u koži veći je rizik da ode u limfne ćelije, unutrašnje organe, pluća, jetru, kosti i tada je lečenje komplikovanije.

Doktorka preporučuje da se građani upute na stranicu euromelanoma.org gde mogu naći sve detaljne informacije o tome kome se javiti i kako prepoznati kada je vreme da se određena promena na koži proveri.

- To je kampanja koja traje već 20 godina i vodi je Udruženje dermatologa Srbije, navela je.

Pitali smo doktorku koja je starosna granica i da li uopšte postoji kada su melanomi u pitanju.

- Melanomi se vrlo retko javljaju u detinjstvu, do 15 godine je izuzetno redak. U Holandiji je melanom drugi na listi maligniteta kod žena mlađih od 30 godina. To se pripisuje neopreznom i nepotrebnom sunčanju radi tamnjenja kože, ali i korišćenju solarijuma, odnosno UV zračenje je nešto što u najvećem broju slučajeva što izaziva melanom tako rano. Uz to naravno ide i genetika, ali se generalno melanom javlja u bilo kojoj drugoj starosnoj dobi i kako je uzrast veći tako je i veća šansa za dobijanje melanoma. Ako se neko neoprezno sunčao 20 ili 30 godina, nakupljaju se oštećenja izazvana UV zračenjima pa se to kasnije i ispolji nakon 40 godina života, kaže Sekulović.

Kada su u pitanju mere prevencije, zanimalo nas je koliko i za koji procenat su smanjene otkako je počela pandemija korona virusa

- Nemamo preventivne kampanje, imali smo dve vrste prevencija, jedna je gde su ljudi mogli da dođu bez uputa i besplatno obave pregled i kampanju koju smo organizovali na trgovima u većim gradovima. Druga jako važna stvar je to što je smanjena mogućnost čoveka da brzo dođe do hiruške intervencije jer je sve posvećeno lečenju kovid pacijenata, što je takođe važno, naravno, zaključila je doktorka Lidija.

Savo Polipović je predstavnik Udruženja obolelih od melanoma, a ujedno se i sam susreo sa ovom bolešću pa je za Espreso portal podelio svoje iskustvo sa melanomima.

- Melanom je jedini rak koji možete videti golim okom. Dakle, gledate svoju kožu i u slučaju bilo kakve promene ne mislite ništa o tome nego odete kod doktora. Na osnovu pregleda dermatolog vam kaže da li postoji sumnjiva promena ili ne postoji. Meni je brat od tetke 1999. preminuo od melanoma, ja sam išao narednih 13 godina na kontrole, pritom sam skinuo nekoliko mladeža pre toga. Problem sa ovim mladežom je bio taj što je bio u kosi i vrlo je teško uočiti promenu. Ni doktor nije video promenu dok nije ošišao deo kose oko mladeža. Nazalost, promena na tom mladežu je bila maligna, od tog trenutka ja sam počeo da se lečim od melanoma. Godinu dana od otkrivanja ovog melanoma dijagnostikovano mi je 7 metastaza na unutrašnjim organima, to je tada lajički rečeno bila smrtna presuda jer nisu postojali lekovi za metastazne melanome. Imao sam sreću da odem u Nemačku na ispitivanja pa sam tamo dobio lekove koji su danas dostupni i kod nas. Hvala Bogu od tada sam veoma dobro, živim jako kvalitetno, ispričao je Savo za Espreso.

Savo se kao predstavnik Udružnja obolelih od malinoma često susreće sa različitim iskustvima građana.

- Vrlo su različita iskustva. Preko 90 odsto građana mi se javi samo jednom. Imamo razgovor koji traje oko 45 minuta, gde pacijent dobije "mapu puta", ukazujem im na to šta može da im se desi. Najčešće mi se javljaju oni koji su već dobili dijagnozu i terapiju za lečenje melanoma. Govorim im šta će se dalje dešavati. Pružam im pomoć u smislu da imaju neku svest o tome šta ih očekuje sad sa melanomom, a sa druge strane iskustva su različita jer se javljaju u različitim stadijumima bolesti, neretko i kasno. Nemaju saznanja o tome šta je melanom, nekoliko puta sam čuo da pacijenti govore kako su saznali da melanom postoji tek kada im je dijagnostikovan, kaže Polipović.

Predstavnica Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje Vesna Vuković osvrnula se na inovativne lekove koje je fond obezbedio.

- Ono sa čime se svi možemo složiti i što jeste pozitivno je to da se u poslednjih nekoliko godina više govori o melanomima nego što se govorilo u prethodnih nekoliko decenija. To je tako jer se pojavila inovativna terapija za lečenje ovog teškog oboljenja. Više se na melanom ne gleda kao na kožno oboljenje već na ozbiljno maligno oboljenje kom treba pristupiti sa tolikom odgovornošću kao i svim drugim malignim oboljenjima. Zahvaljujući inovativnoj terapiji, sama prognoza lečenja je značajno promenjena, a najvažnije je da je smanjena stopa smrtnosti. Početkom 2019. obezbeđena imuno terapija. 2020. na listu su stavljena još 4 inovativna leka. U pogledu inovativnih terapija velika prednost Republičkog fonda je činjenica da možemo da se složimo sa predstavnicima farmaceutske industrije da nemamo sve lekove kao razvijenije zemlje, ali da sva osigurana lica imaju jednaku i istovremenu dostupnost svih inovativnih lekova. Nema liste čekanja, nema doplate od strane od osiguranih lica za ovu terapiju koja je izuzetno skupa, nema kašnjenja u dostupnosti lekova pored svih mera. Ključna stvar je svakako prevencija i rano otkrivanje, zaključila je Vesna Vukotić i još jednom pozvala sve građane da se vakcinišu.

U ime udruženja proizvođača inovativnih lekova govorio je doktor Bojan Trkulja

- Udruženje pacijenata obolelih od melanoma je svojim aktivnostima i svojom energijom, iskustvom i potezima usmerilo sva ostala udruženja u našoj zemlji čak i u uslovima kakvi jesu kod nas. Važno je da pacijenti na vreme budu dijagnostikovani i na vreme počnu sa primenom terapije inovativnim lekovima jer je ovo oboljenje granica između života i smrti. U većini slučajeva pacijenti budu izlečeni ili njihova bolest pređe u hronično stanje da ti pacijenti mogu da nastave normalan način života, rekao je.

(Espreso / Tamara Dragićević)