PRETILO IM JE IZUMIRENJE, A DANAS SU KRALJEVI SRPSKOG NEBA: Zabeležen "BEJBI BUM" beloglavih supova na Uvcu! FOTO

Ukoliko vas put navede u kanjon Uvca osim fantastičnih pejzaža, na liticima koje okružuju Uvačko jezero dočekaće vas i beloglavi supovi.

Sa rasponom krila od tri metra može se reći da su oni kraljevi srpskog neba, a njihov veličanstven let oduševljava posetioce Specijalnog rezervata prirode Uvac smštenog između Nove Varoši i Sjenice. Ove ptice pre nekoliko godina borile su se za opstanak na jugozapadu Srbije, a iz te bitke izašle su kao pobednici.

„Početkom sedamdesetih godina na teritoriji opštine Nova Varoš proglašeno je zaštićeno područje kako bi se zaštitili upravo beloglavi supovi. Tada je bilo oko 50 gnezdećih parova, a devedesetih godina taj broj je opao na svega sedam. Tada su preduzete stroge mere zaštite, formirano je hranilište na koje se godišnje iznosi oko 400 tona hrane i na taj način uspeli smo da spasemo te ptice od izumiranja i raseljavanja“, rekao je za RINU Steva Radovanović iz Specijalnog rezervata prirode Uvac.

Danas nema bojazni za njihovu budućnost jer se u kanjonu Uvca nalazi oko 500 odraslih jedinki, a ove godine zabeležen je i svojevrsni „bejbi bum“ jer je kolonija dobila 117 mladunaca. Deo njih se markira kako bi se pratilo kretanje i dobijale informacije o načinu života.

„Do pete godine oni se ponašaju kao pravi tinjedzeri, obilaze svet i svuda lete. Kad dostignu polnu zrelost pronalaze partnera i sa njim ostaju čitav život. Ukoliko se jednom od njih nešto desi ne pronalaze drugog i ostaju sami. Prema podacima koje smo dobili na osnovu monotoringa 62 odsto njih se vraća u svoju koloniju, ovde na Uvac i tu svijaju gnezdo, dok se 38 odsto „skući“ u nekoj drugoj koloniji“, izjavio je Radovanović.

Kolonija beloglavih supova na Uvcu je druga po veličini u Evropi, a veća se nalazi samo u Španiji. Ove ptice nisu predatori i ne napadaju druge vrste, a hrane se isključivo leševima papkara. Iako su i mladunci poprilično krupni, to su izuzetno nežne i krhke jedinke što pokazuje i podatak da samo deset odsto mladih doživi polnu zrelost. Najčešće za njih bude koban prvi let, kada još uvek nespremni pokušavaju da polete iz gnezda sa litice.

(Espreso / RINA)